16/12/2008 - Priča o jednoj oholoj devojčici.
Objavljeno u Moje cenjene mudrosti

Jednom [ubaciti vreme koje Vam odgovara] ,živela je jedna veoma ohola devojčica. Kažu,bila je toliko ohola da nikoga,baš nikoga nije volela. Osim sebe.

Bila je jedinica u porodici,voljena,mažena. Roditelji su je pazili,čuvali od svih zala na ovom svetu,i neizmerno,ali neizmerno voleli. A ona,umesto da bude srećno i zahvalno dete,postade drska. Da,dobro ste čuli. Baš,baš drska. I kao što rekoh već,ohola,jako,jako ohola. Odrastala je,kao i pre,bezbrižno,ali je njena ličnost postajala rđavija i rđavija,baš kao da je mnogo propatila,i kao da je mnogo lošeg doživela,pa i sama postala loša.
Kada se igrala sa drugom decom,podrazumeva se-naređivala je. Ljutila se kad nije po njenom,zahtevala da uvek bude vođa,pa čak,ako je bio loš dan,delila udarce okolo. Tražila je od drugih da joj se pokoravaju u da je vole i cene,ali nikad nije dala deo sebe.
Kasnije je,u školi,bila jako popularna. Svi su je voleli i želeli da budu kraj nje. Njoj je,svakako,to prijalo,ali na jedan čudan način-jer su njena osećanja bila umnogome drugačija od osećanja drugih ljudi. Bila je hladna,nedodirljiva,i u suštini zaista podla.
Bilo je,kako mi danas kažemo, "kul" služiti je,pomagati joj i ispunjavati sve njene hirove-pobogu,pa ona je bila školska kraljica!  Svi su očekivali-što je,uostalom,bilo potpuno prirodno-da će im ona jednom uzvratiti. Ali avaj,ohola devojčica,sada već skoro devojka,nije na njih gledala kao na ljude. "Dovoljna sam sama sebi",mislila je,"a svi su oni prolazni. A meni ne trebaju prolazne stvari,a još manje prolazni ljudi",mrmljala je uzdignute glave. Niko nije smeo ni da zapita šta je upravo izgovorila.

Jednom je našlja prijateljicu sa kojom je provodila puno,puno vremena. Pretvorila ju je u svog odanog slugu. Svuda su išle zajedno-jedna beskrajno zla,a druga beskrajno dobra i užasno zaslepljena.

Onda je došlo je vreme za ženidbu. Mnogi mladići su prelazili preko praga naše ohole drugarice,ali ona nije smatrala da je iko dostojan njene ruke. Ne zna se da li je čekala svog princa,ili je jednostavno odlučila da ostane gorda do kraja.  Svakog je prosca odbila. Nekima je govorila da ih voli,ali bi ih posle odbacila. Za nju život beše puka igra ljudskim dušama...

Jednom,pročulo se u gradu da se pojavila jedna lepša,bolja,pametnija devojka. Na vrata naše drugarice niko dugo,dugo nije pozvonio. Osim jednog mladića. On ju je voleo,i molio da mu bude žena. Ali,kako bi neko tako gord i samoživ ikada priznao da nekoga voli? Devojka je samo odmahnula glavom,kao i stotinu puta do tada. Iako je tada prvi put u najdaljem i najtamnijem kutku njenog srca počela da gori majušna vatra ljubavi,odmah je rekla sebi:"Ne,ne sme saznati da ga volim....on mora da se bori za mene!"
On je pomislio da nikada neće biti voljen. Otišao je slomljenog srca,i oženio se najbiljom prijateljicom naše ohole drugarice. I bili su srećni. Jednog se jutra naša drugarica probudila i shvatila da je ostala sasvim sama na svetu. Jedina osoba koju je,makar mrvicu volela,bila je srećna sa nekim drugim. A ona je sada,imala ljubavi za ceo svet! Želela je da voli i da bude voljena. Ali je sada bilo kasno.

Sada je naša dobro znana prijateljica,već sigurno vrlo stara. Živela je bez ljubavi,i od nje je ostala samo ljuštura.

Jer naš je svet bez ljubavi pust. Sve je bez ljubavi ništa. Jedno veliko ništa.


[moj jako cenjeni sastav iz sprskog.]

Pošalji kolačić! :: Obavesti prijatelja !

21:20, 16/12/2008
Poslala/o шугар.
бравоу, зе прецел од грисиновића! :ДД
симпатичан састав, док сам читала замишљала сам као да читам неку сликовницу :Д...врло симпатичан и поучан!
свет без љубави не би ни био свет. јер свет без љубави не постоји. баш зато што је било потребно бар мало љубави за његово стварање. љубав је свуда око нас. чак је и људи који нису свесни тога имају. баш као што је та охола девојчица. љубав све покреће. чак су се и неки ратови водили због љубави. као онај тројански, перецо. неки се и убијају због љубави. а оно што је најлепше, толико је лепог настало баш због љубави. љубав је веома љубавичаста ствар, леди перец. да, тако је. а тако мора и остати.
ии[П_п]з

Permanent Link

21:21, 16/12/2008
Poslala/o шугар.
фити каку офај смајли има рукуууууу!! перееееец!!! њаиииииии.

Permanent Link

22:23, 16/12/2008
Poslala/o teta Kolja
ne znam uopste i kako je dozivela duboku starost ( pod predpostavkom da jeste) ako ljubav nije ispunila sav vakum njenoga bica...jer ,nemoguce je funkcionisati ,nemoguce opstati ,biti srecan, biti ljut, tuzan, zadovoljan, frustriran...ako nekoga ne volis...do samoga sebe...
lepa bajka, Leptirasti Pretzel..)

Permanent Link

00:40, 17/12/2008
Poslala/o PinkPunkPrincess
Wau,bash mi se swidjao owaj sastaw...lep je ,stw lep...

Permanent Link

16:31, 18/12/2008
Poslala/o Leptiric
@sugar: Perecoooooo,ima rukuuuu!! veliperecanstven je!

@teta Kolja: e,vidite,sad sam 'uhvatila' novu poentu! Dozivela je duboku starost,ali je ta njena starost mnogo gora nego da je nije dozivela! jer je sama i nevoljena. a to je baG

@Princess: hvala,hvala )

Permanent Link

O meni

Thoughts of one small onigiri rice ball.

Najnovija razmišljanja...
Meni
Faze u razvoju mene
Drugariiii
Linkovi....

Post 6 od 54
Prethodni kolačić | Sledeći kolačić
>