3/4/2009 - Bilje.
Objavljeno u Moje cenjene mudrosti


Isla sam da berem neku biljku u sumu juce. Kazu,zdrava biljka. Lekovita. Ka' beli lukac. [jel cuva i od vampira?,pitah. nisu odgovorili]
necu imenovati biljku. razumite,to je zarad njene privatnosti i bezbednosti. tesko je biti biljka. znam iz iskustva.

Neki pogrbljeni cikica nam je rekao da je kopriva biljka kojoj se treba klanjati. A mi smo napravili od toga ritual. Klanjanja. Treba znati pokloniti se koprivi. Dakako.
Poklonili smo se koprivi i krenuli dalje. Hodali smo po blatu i kroz travulje,i gazili bubetine,i branili se od krilatih mrava,i kopali rupe,i brali cvece.
I dosli do te biljke. Cica je raspredao o njoj. Neki drugi cikica se umesao,pa su se zakacili. A mene su bolele noge. I bila sam zedna.
Brali smo biljku. Ja sam isto puno nabrala. Ali nisam smogla hrabrosti da je probam. Blj,posle bih bazdila na beli luk. Ne,cekaj,na tu biljcetinu. Ja inace volim sume i biljke. Cak i bube. Ali sam bila jako nervozna tada.
A gospodin MojVoljeni je igrao fudbal tog dana. I kazu da je divno igrao. I da je bio najbolji tamo. I sve devojcice su to gledale. Osim mene. Jer sam ja,'fala ________ [ubaciti boga po izboru] brala biljku koja bazdi kao beli luk.
Ali ja sam setala kroz sumu. A ako ________ [opet ubaciti boga po zelji,svako ima pravo na svoju veru] da,ja cu uskoro kroz tu istu sumu ici sa gospodinom MojimVoljenim.
A danas je bio lep. Ali pocinjem da se brinem da nije vampir. [Ana,zaboga,prestani da tumacis stvari ugledajuci se na Twilight serijal]
Jer je uvek bio napolju na odmorima dok je bilo ruzno vreme i oblacno. Ali danas,kada je sunce sijalo,bio je unutra.
A biblioteka nije radila,tao da je nada da ga tamo sretnem [nasamo] potpuno propala. O moj zaboga!
Baaah. Oci su mu bile posebno lepe danas. Ja zelim nesto da mu kazem. Nekako da mu pridjem.
Al ne vredi,sva hrabrost je otisla u sumu da bere onu ukletu biljku.
[cekaj,ako je on vampir,biljka ce ga oterati?]

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Zelim da budem korisna.
Da uradim nesto pametno.
Ali nemam predstave sta bi to moglo biti.

Komentara ( 6 ) :: Pošalji kolačić! :: Permanentan Link (šta god to značilo)



16/12/2008 - Priča o jednoj oholoj devojčici.
Objavljeno u Moje cenjene mudrosti

Jednom [ubaciti vreme koje Vam odgovara] ,živela je jedna veoma ohola devojčica. Kažu,bila je toliko ohola da nikoga,baš nikoga nije volela. Osim sebe.

Bila je jedinica u porodici,voljena,mažena. Roditelji su je pazili,čuvali od svih zala na ovom svetu,i neizmerno,ali neizmerno voleli. A ona,umesto da bude srećno i zahvalno dete,postade drska. Da,dobro ste čuli. Baš,baš drska. I kao što rekoh već,ohola,jako,jako ohola. Odrastala je,kao i pre,bezbrižno,ali je njena ličnost postajala rđavija i rđavija,baš kao da je mnogo propatila,i kao da je mnogo lošeg doživela,pa i sama postala loša.
Kada se igrala sa drugom decom,podrazumeva se-naređivala je. Ljutila se kad nije po njenom,zahtevala da uvek bude vođa,pa čak,ako je bio loš dan,delila udarce okolo. Tražila je od drugih da joj se pokoravaju u da je vole i cene,ali nikad nije dala deo sebe.
Kasnije je,u školi,bila jako popularna. Svi su je voleli i želeli da budu kraj nje. Njoj je,svakako,to prijalo,ali na jedan čudan način-jer su njena osećanja bila umnogome drugačija od osećanja drugih ljudi. Bila je hladna,nedodirljiva,i u suštini zaista podla.
Bilo je,kako mi danas kažemo, "kul" služiti je,pomagati joj i ispunjavati sve njene hirove-pobogu,pa ona je bila školska kraljica!  Svi su očekivali-što je,uostalom,bilo potpuno prirodno-da će im ona jednom uzvratiti. Ali avaj,ohola devojčica,sada već skoro devojka,nije na njih gledala kao na ljude. "Dovoljna sam sama sebi",mislila je,"a svi su oni prolazni. A meni ne trebaju prolazne stvari,a još manje prolazni ljudi",mrmljala je uzdignute glave. Niko nije smeo ni da zapita šta je upravo izgovorila.

Jednom je našlja prijateljicu sa kojom je provodila puno,puno vremena. Pretvorila ju je u svog odanog slugu. Svuda su išle zajedno-jedna beskrajno zla,a druga beskrajno dobra i užasno zaslepljena.

Onda je došlo je vreme za ženidbu. Mnogi mladići su prelazili preko praga naše ohole drugarice,ali ona nije smatrala da je iko dostojan njene ruke. Ne zna se da li je čekala svog princa,ili je jednostavno odlučila da ostane gorda do kraja.  Svakog je prosca odbila. Nekima je govorila da ih voli,ali bi ih posle odbacila. Za nju život beše puka igra ljudskim dušama...

Jednom,pročulo se u gradu da se pojavila jedna lepša,bolja,pametnija devojka. Na vrata naše drugarice niko dugo,dugo nije pozvonio. Osim jednog mladića. On ju je voleo,i molio da mu bude žena. Ali,kako bi neko tako gord i samoživ ikada priznao da nekoga voli? Devojka je samo odmahnula glavom,kao i stotinu puta do tada. Iako je tada prvi put u najdaljem i najtamnijem kutku njenog srca počela da gori majušna vatra ljubavi,odmah je rekla sebi:"Ne,ne sme saznati da ga volim....on mora da se bori za mene!"
On je pomislio da nikada neće biti voljen. Otišao je slomljenog srca,i oženio se najbiljom prijateljicom naše ohole drugarice. I bili su srećni. Jednog se jutra naša drugarica probudila i shvatila da je ostala sasvim sama na svetu. Jedina osoba koju je,makar mrvicu volela,bila je srećna sa nekim drugim. A ona je sada,imala ljubavi za ceo svet! Želela je da voli i da bude voljena. Ali je sada bilo kasno.

Sada je naša dobro znana prijateljica,već sigurno vrlo stara. Živela je bez ljubavi,i od nje je ostala samo ljuštura.

Jer naš je svet bez ljubavi pust. Sve je bez ljubavi ništa. Jedno veliko ništa.


[moj jako cenjeni sastav iz sprskog.]

Komentara ( 5 ) :: Pošalji kolačić! :: Permanentan Link (šta god to značilo)


O meni

Thoughts of one small onigiri rice ball.

Najnovija razmišljanja...
Meni
Faze u razvoju mene
Drugariiii
Linkovi....

Strana 1 od 1
Prethodni kolačić | Sledeći kolačić
>