Thoughts of one small onigiri rice ball. https://www.blogoye.me/leptiriclife/ sr Fri, 17 Jul 2026 08:32:55 +0200 BlogOye! Isla sam da berem neku biljku u sumu juce. Kazu,zdrava biljka. Lekovita. Ka' beli lukac. [jel cuva i od vampira?,pitah. nisu odgovorili] necu imenovati biljku. razumite,to je zarad njene privatnosti i bezbednosti. tesko je biti biljka. znam iz iskustva. Neki pogrbljeni cikica nam je rekao da je kopriva biljka kojoj se treba klanjati. A mi smo napravili od toga ritual. Klanjanja. Treba znati pokloniti se koprivi. Dakako. Poklonili smo se koprivi i krenuli dalje. Hodali smo po blatu i kroz travulje,i gazili bubetine,i branili se od krilatih mrava,i kopali rupe,i brali cvece. I dosli do te biljke. Cica je raspredao o njoj. Neki drugi cikica se umesao,pa su se zakacili. A mene su bolele noge. I bila sam zedna. Brali smo biljku. Ja sam isto puno nabrala. Ali nisam smogla hrabrosti da je probam. Blj,posle bih bazdila na beli luk. Ne,cekaj,na tu biljcetinu. Ja inace volim sume i biljke. Cak i bube. Ali sam bila jako nervozna tada. A gospodin MojVoljeni je igrao fudbal tog dana. I kazu da je divno igrao. I da je bio najbolji tamo. I sve devojcice su to gledale. Osim mene. Jer sam ja,'fala ________ [ubaciti boga po izboru] brala biljku koja bazdi kao beli luk. Ali ja sam setala kroz sumu. A ako ________ [opet ubaciti boga po zelji,svako ima pravo na svoju veru] da,ja cu uskoro kroz tu istu sumu ici sa gospodinom MojimVoljenim. A danas je bio lep. Ali pocinjem da se brinem da nije vampir. [Ana,zaboga,prestani da tumacis stvari ugledajuci se na Twilight serijal] Jer je uvek bio napolju na odmorima dok je bilo ruzno vreme i oblacno. Ali danas,kada je sunce sijalo,bio je unutra. A biblioteka nije radila,tao da je nada da ga tamo sretnem [nasamo] potpuno propala. O moj zaboga! Baaah. Oci su mu bile posebno lepe danas. Ja zelim nesto da mu kazem. Nekako da mu pridjem. Al ne vredi,sva hrabrost je otisla u sumu da bere onu ukletu biljku. [cekaj,ako je on vampir,biljka ce ga oterati?] ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Zelim da budem korisna. Da uradim nesto pametno. Ali nemam predstave sta bi to moglo biti. Fri, 03 Apr 2009 19:36:00 +0200 https://www.blogoye.me/leptiriclife/61682/ [okeT,improvizovah mnozinu za rec "fakt",jer ne znam kakva je mnozina. mozda je rec "fakt" u srpskom singularia tantum? pomoc?] [taman kad je ovo prestalo biti fazon,ja ga napisah. eto!] 1.Ja sam jedan nepopravljivi egoista. Pretpostavljam da je to posledica toga sto sam jedino dete u porodici. Ali isto tako,smatram da nisam totalni egoista.... Pomazem ja drugima,ali samo kada sam bezbedna,ne pada mi na pamet da poturam svoja ledja zbog nekoga ko mi nije istinski prijatelj. Mada to mozda vise i ne spada u egoizam? Ko ce znati... 2.Obozavam da bivam ekscentricna! Zelim da ljudi vide da sam ono sto jesam,a svakako nisam kao vecina. Jedini problem u tome je sto zelim da se razlikujem,ali se u pocetku bojim da uradim nesto dovoljno ekscentricno. Ali,cim prebrodim taj strah,spremna sam na sve zarad razlicitosti. I niko ne zna zasto je tako. Mozda je neki kompleks,mozda je tinejdzersko ludilo,ali ja tako zelim,i to je to. 3.Strasno sam tvrdoglava. I branicu svoje misljenje zivotom,ukoliko je potkrepljeno i ispravno. Ako nije,priznacu da nisam u pravu,ali samo sebi,pred drugima cu i dalje ostati nepokolebljiva. Znam,znam da to nije dobro,ali eto. Sledeci put kad pricam sa osobom cije sam misljenje prihvatila,to otvoreno pokazem. 4.Privlace me boemi i njihov stil zivota. Ali ne bih volela ziveti poput njih,rasejana i cesto pijana. Samo bih volela da ih istrazujem. 5.Obozavam Japansku kulturu,obicaje i savremenu tehnologiju. I mlade,lepe Japance. 6.Najvise volim starke. Imam 5 pari koje redovno nosim,i jos dva para koja sam prerasla. Da,zuljaju me,da neudobne su i neupotrebljive po kisi i snegu,a o blatu da ne govorimo,ali ja ih nosim dok god mogu i uklapam uz odevne kombinacije. One su moj zastitni znak. Nikad ih ne cistim,perem,osim ako su bas,bas kaljave. Nervira me kada je guma skroz cista. Malo izgazenosti ne smeta. xD 7.Nikada nisam imala decka. Nikada nisam poljubila ni jedn og decka,osim par njih,iskljucivo u obraz. U sredinu obraza, XD 8.Volim da se glupiram,i to otvoreno,pred svima. Ali ne na onaj isfurani nacin: "Ja sam totalno looda i otkachena",nego na svoj nacin,prozet smesnim metaforama,poredjenjima i stranim recima. Volim inteligentne sale i humor na nivou,i u tom smislu se glupiram koliko god mogu. 9. Kada se salim,nikad ne kazem: "Salim se". Ako su ljudi previse glupi da shvate poentu,ili je poenta previse glupa da bi se iko smejao,ja se necu izvlaciti niti objasnjavati ista. 10.Prijavila sam se za takmicenje iz latinkog jezika. Fascinira me jezik koji je tako mrtav,a tako ziv. [posto imam skromno znanje pojedinih spanskih reci-a necu skrivati da sam ih pokupila iz raznih serija i sapunica-uverilla sam da se gro reci podudara] A isto tako,uzasno je zanimljivo cuti nekoga da zna poslovice ili izraze na latinskom. Mislim da je svako novo saznanje neprocenjivo korisno. 11.Opcinjavaju me muske osobe plavih ociju. Mnogo me lakse ocaravaju od smedjih/braon/tamnih/kojih-god. 12.Cenim zanimljive ljude. [na primer,decacice koji sviraju gitaru]  i one ljude koji mogu da pricaju o mnogim temama. Cenim one sirokih pogleda na svet,sa sto manje predrasuda i idola. Cenim ljude sa ciljem,idealima i principima. 13. Nisam sujeverna. Smatram da je sve splet okolnosti,slucajnost,i da svako kuje svoju srecu. Vesti kovaci najbolje prolaze,ali moraju za to biti iskusni. Zato greske ne treba pravdati sudbinom,vec posmatrati kao nesto sto pomaze u daljem zivotu. 14.Obozavam da slusam muziku izvodjaca za koje drugi ljudi nisu culi. "Underground" scena je jako zanimljiva i kvalitetna. Preferiram punk-rock,pop-rock,alternative,indie i dobri stari rock. 15.Obozavam da citam. Romane,poeziju nikako. Volim i one povrsnih poruka,zamrsene radnje ali i brzih raspleta. Volim one u kojima se polako otvaraju novi putevi i nove intrige. Ali obozavam neobicne knjige,koje se razlikuju po konceptu  [preporucujem Italo Kalvino-"Ako jedne zimske noci neki putnik"] i one u koje se moram ozbiljno involvirati i posvetiti im duznu paznju [a i koristiti Vujakliju]. 16. Znam biti uzasan prijatelj,potpuno netolerantna i nefleksibilna. Uvek se kasnije kajem,samo zna da bude prekasno. Nazalost. 17. Najvise mrzim svoje mane. Zelim da budem dobra osoba,fer prema svima [impartial-naucih to za test] A u stvari cesto budem uzasna,samo zato sto sam uzasno impulsivna. I govorim uzasne stvari u afektu. Nadam se da cu uspeti to da korigujem. 18. Pocinjem da ostajem bez informacija za ovaj srvi. 19. Imam dioptriju,minus 2.5 na oba oka+neka cudesa-cilindre,tako nesto. Nisam se smirila dok nisam pocela nositi sociva,ali njihovo odravanje je prava mala tortura. Ne preporucujem zaletanje sa njima,osim ako ih bas,bas zelite,kao sto to bese slucaj sa mnom. 20. Volim da podelim svoja osecanja i probleme sa svojim prijateljima,ne krijem od njih svoje misljenje. 21.Trenutno sam zaljubljena u jednog decaka plavih ociju. A inace se zaljubljujem uglavnom u starije od sebe,one koji deluju zrelije. Izbegavam decacice svojih godina jer se ponasaju kao totalni klinci. 22. Nikada se ne bih menjala zbog drugih. Manje korekcije ponasanja su ok [na primer,da malo tise govorim,da ljude ne bi bilo blam kada idu nekud sa mnom],ali nikada ne bih postala drugarcija osoba jer neko to tako hoce. Koliko god ja volela osobu koja bi trazila od mene da se promenim,nikada se ne bih odrekla prave sebe zbog nekog drugog. 23. Dosta glasno govorim i mnogo gestikuliram. Nije mi problem da podignem glas,da se proderem xD 24. Volim da saznajem i cuvam tajne. Tajne su mi jakooo zanimljive i obozavam da ih slusam. Ipak,retko ih delim,jer sam imala losih iskustava sa deljenjem tajni sa odredjenim osobama. 25. Smucio mi se ovaj srvi. Bilo je dovolno. Sun, 01 Mar 2009 21:39:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/59390/ Jednostavno sam mirno stajala na hodniku,oslonjena o zid. Kao neki mangup. Stajala sam,umotana u svoj crni sal sa sarenim prugama i cekala da se profesor smiluje i otvori mi vrata. U mislima sam bila daleko,u nekom neodredjenom prostoru izmedju sanjarenja i praznine. Da me je neko u tom trenutku pitao nesto,ostao bi bez odgovora. Da me je neko udario,ne bih obratila paznju. Bio je to jedan od momenata kada se iskljucim,plovim u nekom dalekom mrtvilu,u tisini koju sama stvorim,i dalje osecajuci i videci sve oko sebe. Cula sam sve oko sebe,ali kao da je bio muk. I ja sam stajala,u jednom od svojih momenata,onih koje toliko volim i uzivala u retkim trenucima kada ne brinem ni o cemu. A onda sam,samo za tren pogledala u jednu stranu,levu,pa u drugu. I nisam se skroz trgla iz svog vegetativnog stanja,nisam. Jos uvek sam bila sanjiva,na cudan nacin,iako sam satima bila budna. I onda je he prosao. Jednostavno je prosao pored mene. I to nije nikakva velika stvar. Morao je proci tuda. A ipak,samo par sekundi nakon toga,ja sam se,ne samo trgla iz svog mrtvila i tisine,vec sam se borila za vazduh sa nekim svojim demonima. Pogledao me je u oci. I ja sam njega. Valjda smem pogledati nekoga u oci? Ali u tom trenutku sam osetila blagi bol u grudima i slabost u kolenima. A on je,kao za inat,plavook. (n.n) Niko od mojih drugarica koje su stajale sve [ili svo?] vreme pored mene,nisu nista primetile,a ja im nisam nista rekla. Ne delim tako osetljive privatne stvari sa stranim dusama. Da,drage su mi,cenim ih,pomazem im,pomazu mi,ali to je moja tajna,te plave oci su samo moja tajna. Ozbiljno vam kazem,zaboleo me je taj pogled. Bio je slucajan,ali se zadrzao na meni. I ja sam morala duboko disati,svi su me pitali da li sam u redu. I pitala sam se kako se he sada oseca. Da li je tih par sekundi uticalo na njega? Ili je jednostavno sedeo i smejao se sa svojim drugovima. [koji paradoks. poznajem toliko njegovih prijatelja,kada su u grupi njih pozdravim,a njega nikad ne upoznah]. Ali sam razmisljala,i shvatila da mi ovo nikako ne moze pomoci. To bespotrebno sanjarenje i ludilo zbog nekoga ko verovatno i ne zna moje ime. A postala sam rasejana,cudna i zamisljena. A najsmesnije je to sto ne razmisljam toliko puno,ni o njemu,niti o bilo cemu.  (o.O) Ah glupi hormoni. Glupi hormoni. Zasto ne mogu jednostavno biti normalna? Zelim da budem normalna. ^^ I da se posvetim ozbiljnim i korisnim stvarima. A ne gledanjima na hodniku. xD Tue, 17 Feb 2009 18:56:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/58504/ Hoho. Nisu svi krvavi. Samo jedan. I to me je moj voljeni papagajcic ugrizao. [ujeo? pregrizao? koji se glagol koristi za papagaje?] Prvo sam bila jaaaaaakooooo ljuta na njega,i ubacila sam ga u kavez,poprilicno grubo. Verovatno me vise nikad nece voleti kao pre.... Los pocetak sa njim...ali dobro. Mozda me zaboravi. xD A danas sam bila hepi.... Smejala sam se dugo,dugo. I glasno,glasno. Prvo sam se smejala kada je izvesni gospodin [aka moja simpatija] prolazio pored mene,a ja sam blebetala,pa sam se zagrcnula i pocela da se smejem. Posle toga,kad sam vec bila dobro srecna,iza mene je isao drugi izvesni gospodin [aka plave okice] i gromoglasno se smejao. Pa sam i ja sa njim. Treci put sam se smejala kada je gosn.simpatija stajao na nekoliko metara od mene,a ja zagazila u blato i jos se okliznula. Jedva sam ostala na nogama. Hohohohoho. Pocela sam da se  grcim od smeha. Kao jedan pravi pretzelasti GRC. Pomislice da sam neki ludak. Secerastooooo. Kao sekvoja!!! Oj-ho-ho-oj!! Ostatak dana sam provela svadjajuci se sa prostakusama [zivele prezels!] i slusajuci muzikicu. I bila hepiiiii!! Wed, 24 Dec 2008 18:20:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/54883/ Ha. Danas sam ušla u skolu,i neko plavičanstvenih očiju je promakao pored mene. Odem ka učionici-puF,zaključanoooo! Opet promakoše one plave oči. Pođem u wecu,izađem. BuĆ (što bi rekla moja draga prezel!)u plave oči. Uuuu,rumeno kašljucanje! Slično se ponovilo još...par desetina puta tudej. Stalno susrećem te oči. A nije da nisu lepuškaste! Kao more!! Kao dve plave sekvoje (ko treba ovo da shvati,shvatiće i razumeće.). Ooo. A onda sam,u sebi svojstvenom maniru,krenula da se glupiram u dvorištu. Da trčkaram,gazim po baricama i slično.... Dok mi neko nije pokazao da se jedan profesor,i plave okice sa njim,smeju! Opa-cupa. Važno je biti primećen!! Dakako!!! Mene nije teško primetiti... 1.Kosa poput rainforest-a,kovrČava i zapetljana. 2.Glas koji postiže iznenađujući broj decibela pri svakoj iole jakoj emociji. 3.Zaista brz i energičan hod,koji uključuje obaranje svakakvih stvari (a pogotovo kanti za đubre u učionicama) 4.Žive boje i oblici na odeći. 5.Smeh koji se prolama kroz hodnike! (ajm jedna heeepi pretzel!) Pa da. Nije to niiišta. Stvarno. Nije da ja želim da me ljudi gledaju sa čuđenjem. Jednostavno sam takva. Život kulja iz mene. WOOO!!! Ah,mein gott,tako sam hepi što sam u neku ruku čudna... Kad prođem hodnicimaaa....gledam ista lica koja gledam već 4-5 meseci,i jednostavno ih ne razlikujem...prvenstveno govorim o devojčicama/devojkama plavih kosa,ravnih šiški (ili šišaka? kako treba?),u trenerkama i air max patikama. Pa stvarno takoooooo neoriginalno i dooooooosadnoooo! jednom rečju---FLJAKS! I'd rather be eccentric. Thu, 18 Dec 2008 16:29:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/54354/ Jednom [ubaciti vreme koje Vam odgovara] ,živela je jedna veoma ohola devojčica. Kažu,bila je toliko ohola da nikoga,baš nikoga nije volela. Osim sebe. Bila je jedinica u porodici,voljena,mažena. Roditelji su je pazili,čuvali od svih zala na ovom svetu,i neizmerno,ali neizmerno voleli. A ona,umesto da bude srećno i zahvalno dete,postade drska. Da,dobro ste čuli. Baš,baš drska. I kao što rekoh već,ohola,jako,jako ohola. Odrastala je,kao i pre,bezbrižno,ali je njena ličnost postajala rđavija i rđavija,baš kao da je mnogo propatila,i kao da je mnogo lošeg doživela,pa i sama postala loša. Kada se igrala sa drugom decom,podrazumeva se-naređivala je. Ljutila se kad nije po njenom,zahtevala da uvek bude vođa,pa čak,ako je bio loš dan,delila udarce okolo. Tražila je od drugih da joj se pokoravaju u da je vole i cene,ali nikad nije dala deo sebe. Kasnije je,u školi,bila jako popularna. Svi su je voleli i želeli da budu kraj nje. Njoj je,svakako,to prijalo,ali na jedan čudan način-jer su njena osećanja bila umnogome drugačija od osećanja drugih ljudi. Bila je hladna,nedodirljiva,i u suštini zaista podla. Bilo je,kako mi danas kažemo, "kul" služiti je,pomagati joj i ispunjavati sve njene hirove-pobogu,pa ona je bila školska kraljica!  Svi su očekivali-što je,uostalom,bilo potpuno prirodno-da će im ona jednom uzvratiti. Ali avaj,ohola devojčica,sada već skoro devojka,nije na njih gledala kao na ljude. "Dovoljna sam sama sebi",mislila je,"a svi su oni prolazni. A meni ne trebaju prolazne stvari,a još manje prolazni ljudi",mrmljala je uzdignute glave. Niko nije smeo ni da zapita šta je upravo izgovorila. Jednom je našlja prijateljicu sa kojom je provodila puno,puno vremena. Pretvorila ju je u svog odanog slugu. Svuda su išle zajedno-jedna beskrajno zla,a druga beskrajno dobra i užasno zaslepljena. Onda je došlo je vreme za ženidbu. Mnogi mladići su prelazili preko praga naše ohole drugarice,ali ona nije smatrala da je iko dostojan njene ruke. Ne zna se da li je čekala svog princa,ili je jednostavno odlučila da ostane gorda do kraja.  Svakog je prosca odbila. Nekima je govorila da ih voli,ali bi ih posle odbacila. Za nju život beše puka igra ljudskim dušama... Jednom,pročulo se u gradu da se pojavila jedna lepša,bolja,pametnija devojka. Na vrata naše drugarice niko dugo,dugo nije pozvonio. Osim jednog mladića. On ju je voleo,i molio da mu bude žena. Ali,kako bi neko tako gord i samoživ ikada priznao da nekoga voli? Devojka je samo odmahnula glavom,kao i stotinu puta do tada. Iako je tada prvi put u najdaljem i najtamnijem kutku njenog srca počela da gori majušna vatra ljubavi,odmah je rekla sebi:"Ne,ne sme saznati da ga volim....on mora da se bori za mene!" On je pomislio da nikada neće biti voljen. Otišao je slomljenog srca,i oženio se najbiljom prijateljicom naše ohole drugarice. I bili su srećni. Jednog se jutra naša drugarica probudila i shvatila da je ostala sasvim sama na svetu. Jedina osoba koju je,makar mrvicu volela,bila je srećna sa nekim drugim. A ona je sada,imala ljubavi za ceo svet! Želela je da voli i da bude voljena. Ali je sada bilo kasno. Sada je naša dobro znana prijateljica,već sigurno vrlo stara. Živela je bez ljubavi,i od nje je ostala samo ljuštura. Jer naš je svet bez ljubavi pust. Sve je bez ljubavi ništa. Jedno veliko ništa. [moj jako cenjeni sastav iz sprskog.] Tue, 16 Dec 2008 16:42:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/54246/ Bacila sam pogled na blogoye,i procitala svoj jucerasnji post. I shvatih da sam potpuno zaboravila da iznesem poentu koju sam zamislila. A to mi se cesto dogadja. Jako sam impulsivna,i stvari me jako cesto ponesu. Mislim o vise stvari nego sto mogu da zapisem,izgovorim. I tako zapocnem misao,i umesto da je zavrsim i napravim jednu lepu celinu,ja skocim na nesto drugo,sire,i izgubim nit.... Svi su moji sastavi iz srpskog filozofski. I uvek su najbolji u razredu. Ali nikad ne kazu ono sto sam zamislila da kazu,jer u svoj filozofiji i u svim razmisljanjima i silnim zamrsenim recenicama zaboravim poentu i ono sto sam posla reci... To uvek ispadne poooootpuno drugacije od onoga sto treba da bude. Prosli put sam bila skoro skroz promasila temu. Ipak,uspela sam nekako da uspostavim vezu sa "Bogovima Anticke Grcke". Jer sam pocela pricu o tome kako ljudi danas nemaju granica jer nemaju u sta da veruji ni cega da se boje. I to se pretvorilo u konfuznu filozofsku raspravu mene sa samom sobom. Ubacila sam Atinu i Hefesta,i spomenula Zevsa i njegove munje,i nekako dosla do teme. Ali,iskreno,totalno sam promasila poentu. Izgubila sam je negde u tih 90 ispisanih redova,900 reci,stotinu realizovanih i dve stotine potencijalnih misli i izraza. Profesorka je bila zadovoljna,rekla je da je rad odlican. Ali ja nisam zadovoljna. Ni njime,ni proslim pismenim. Zelim reci sto vise toga sto znam. Zelim pokazati da sam procitala vise knjiga nego svi moji drugovi zajedno [sto,doduse,nije ni neka velika umetnost],da sam kao mala citala enciklopedije,umesto da se idram lutkama,da sam sedela satima u biblioteci istrazujuci retke vrste biljaka sa planina Srbije,da sam prevodila mitove sa engleskog ne bih li zavrsila referat,da sam prevodila cinjenice o prvom i drugom svetskom ratu sa wikipedije,da sam napisala 50 referata na nemackom,da se spremam za takmicenje iz latinskog,da u slobodno vreme sedim i citam nove reci iz "Vujaklije" i zapisujem ih,da sam sate provodila gledajuci emisije o prirodi i dalekim zemljama,da sam putovala,da sam 7 dana provela u Japanu,da mogu tecno govoriti 3 strana jezika......... Vidite?? Preterala sam. Izgubila sam se u svojim mislima i nabrajanjima. Kao i uvek. A tako bih volela da mogu jednostavno iskazati sve sto osecam... Sat, 13 Dec 2008 14:34:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/54018/ Počeh da se pitam šta ja to zaista želim od života. Znam,znam da je pubertet period u kome istražujemo svet oko sebe i samog/samu sebe. Znam da tada tragamo za identitetom i da smo velika deca. Znam da smo pomalo izgubljeni i da želimo ono što ne poznajemo,a u stvari ne poznajemo ni ono što želimo da želimo. (znam,znam da sam to konfuzno skovala,ali priznajem,iako je čudno i potpuno maliciozno prema samoj sebi,da ja u stvari posedujem izvesne kvalitete duševno izgubljenog-ne,ne poremećenog,nego baš izgubljenog- čoveka.) Čitala sam jednu knjigu večeras. Shvatih da likovi u njoj imaju želje,nade,ciljeve,određene i uzvišene. Vodi ih ljubav,ljubav koja zaslepljuje i sve čini mogućim. Vodi ih i želja,ili pohlepa,ili strah. Posle svega što učine osećaju sram,sreću,tugu. I nekako mi deluje sva ta priča potpuno nerealna. Sve je nekako bistro,čisto,iskristalisano,opšteprisutno. Sva osećanja su tu,sve misli su tu,svi motivi su tu. I čini mi se da je to život koji ja ne poznajem. Nikada nisam iskusila pravo kajanje. Žarku želju. Neobjašnjivu hrabrost. Neizrecivu tugu. Pretpostavljam da je tako bolje. Lakše u životu. Lakše je biti poput sveće,goreti,goreti tiho i polako,i izgoreti isto tako,tiho i polako,u malom oblaku dima. Tada će oni koji su te voleli osetiti tugu što ih više ne obasjavaš,ali će to brzo pasti u zaborav,i tvoj život,savršen poput porculanske lutke,ostaje nodoživljen. Trenuci istine,intrige,tuge,smelosti,slobode,kajanja,oduševljenja ostaće zauvek zarobljeni u tebi. Jer ih nikada nisi doživeo,jer sebi nisi pružio šansu da preživiš. S druge stranem,ako si dovoljno srećan,hrabar i drugačiji,osetićeš i mnogo više nego što želiš. Planućeš poput buktinje i brzo nestati. Ali ćeš ostaviti svoj trag,makar u jednom srcu. Jak,neizbrisiv trag. I znaćeš da si zaita živeo,a da to nije bila bleda senka postojanja.... U knjizi,glavni lik je jako voleo izvesnu P. I ona je volela njega. Znali su da nikada,nikada neće moći biti zajedno u svom gradu. Zato su odlučili da pobegnu. I skovali su plan. Par dana pred polazak,otac devojke ih je uhvatio dok su razmenjivali reči šapatom,uživali u svojoj ljubavi. Zatvorio je svoju kćer u jednu sobu,a mladić je sam otišao u Grad svetlosti. Voleo ju je do kraja života,i ona njega. Umro je sa njenim imenom na usnama,ali nikada nije dobio pisma koja mu je pisala. Ni ona njegova. Reči ljubavi,kajanja i tuge ostale su u vazduhu,vremenom ih je vetar odneo ko zna kome.,ko zna gde..... Da li zaista postoje ovakve sudbine? Da li je bolje biti sveća ili buktinja? Da li su ta jaka osećanja stvarna,i šta je zaista,ono što svako od nas želi u životu-da bude sveća ili buktinja? Verovatno će i moja pitanja ostati u vazduhu,i server će ih jednom odneti tamo gde idu svi nepotrebni bitovi i bajtovi.... A da li ću ja ikada osetiti nešto tako jako kao što je ta epska ljubav na stranicama knjige? paaa,ostaće i to pitanje u vazduhu...nekada je bolje ne tražiti odgovor i ne trošiti reči na njega,er me on može samo gurnuti u još gore osećanje izgubljenosti.... Fri, 12 Dec 2008 22:11:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/53980/ Televizija. Television. Tako česta tema danas. Čini mi se da je internet pomalo ugrožava,mada,već možeš da je pratiš i preko interneta. Lepa sinteza. Ipak,nisam o tome razmišljala. Uhvatila sam misao i odlučila da je zapišem pre nego što mi pobegne. [background music: Green Day-Whatsername] Prekopavala sam danas svoj Playlist. I gledala sam imena pesama... I više od 5 puta se,u pesmama raznih izvođača ponovoli to sudbonosno "Television",u nekom kontekstu,nebitno kom. I pomislih,definitivno je postala jako bitan faktor u našem životu. Mogu u ovm trenutku nabrojati najmanje 50 ljudi koje znam i koji gledaju televiziju u ovm trenutku,a isto toliko onih koji to žele. A da li se sve želje u vezi sa televizijom svode samo na gledanje? Ili mi želimo više od nje? Ili više od sebe? Pojaviti se na "malim ekranima". San mnogih. Realnost,pa..isto tako mnogih,mada je to opet relativno. Ali kolika je želja da nas vide milioni,stotine hiljada,pa makar hiljadu ljudi?  Toliko njih želi da postane poznato. To ne može bez televizije. Postaneš uspešan političar,snimaju tvoje izjave. Postaneš maneken/ka,snimaju te dok koračaš. Postaneš košarkaš-prvo te gledaju dok igraš,posle snimaju šta izjavljuješ. Postaneš dirigent,snimaju ti koncerte. Postaneš pisac,slikaju te sa knjigom. Postaneš naučnik,intervjuišu te. Postaneš pravnik,advokat,snimaju te kad izađeš iz sudnice. Čak i kada si običan prolaznik,može te uhvatiti kamera. A hiljade toliko žele da budu poznati,da ih svi gledaju. Sad razmišljam,i shvatih: pa mene je sigurno par hiljada ljudi videlo na ulici,u školi,u kafićima,gde god sam bila,najmanje me je stotinu njih videlo. Znam,znam da me nisu zapamtili.... Ali,videli su me. Čak i da su me videli na ekranu,jednom bi me zaboravili. A ja ne znam da li bih bila srećna da znam da ljudi prate svaki moj korak.... Hiljade snimaka na Youtube-u. Ljudi snimaju sebe dok pevaju,pričaju,plešu. Zašto? Da bi drugi to videli i divili se tome. Ljudi žele da budu poznati! Zašto? Zašto moraš biti poznat,sniman,praćen da bi bio srećan? Koliko je zvezda propalo jer nije moglo podneti izazov slave? Da budu na toj čivenoj televiziji,pred kamerama. Da budu obožavani. Da li je televizija srećna ili ukleta? Otaviću vam da procenite sami.... Sat, 29 Nov 2008 22:12:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/53268/ Imam sutra kontrolni iz književnosti. -Stilske figure u svim delima koja smo radili do sada. -Katarza,afiša,didaskalije,prolog,epilog,protagonist,antagonist. -Sofokle. Aristotel. -Danilo Kiš. A.P.Čehov. Laza Lazarević. -Narodne lirske pesme. -Narodne epske pesme. -Vrste rime. -Distih,katren,i jos onaj jedan. -Parna,ukrstena,obgrljena rima. -Deskripcija,dijalog,monolog,naracija (i sve to sa primerima iz dela). Ništa strašno. Sitnice. Dva dana učim. Ne bi smela književnost das mi bude problem. Ako sam išta u životu radila,čitala sam. [background music-  Hard-fi~ Move on now] Baby, Baby i think its time we move on now Baby, Baby i think its time we move on now Looking out my bedroom window See the planes take off from Heathrow one by one they come and go on and on on and on I think about the places i'd go I think about this place i call home All the shots and all that come all around all around Red light blinking in the twighlight tracing in a path right out of here and now Red light blinking in the twighlight tracing in a path right out of here and now Baby, Baby i think its time we move on now Baby, Baby i think its time we move on now Don't you think its quiet around here Doesn't seem so much to do here Thinking back to this time last year Good times good times good times Don't you think we stay for too long Don't you think the colour has gone Get on a plane it can't be wrong Moving on, Moving on Red light blinking in the twighlight tracing in a path right out of here and now Red light blinking in the twighlight tracing in a path right out of here and now Baby, Baby i think its time we move on now Baby, Baby i think its time we move on now Those things they look empty But wait til it all comes down Nothings going on round here Its time we let it change Got a feeling my love We've gotta get out Before it brings us down (down down) ________________________________ E dobro. Sad je bolje. Već dva dana radim ovo: pustim ovu zbilja tugaljavu pesmicu jos kad krenem da izlazim iz busa. (naravno,na svom ljubljenom iPodiju) i polako ulazim u zgradu,i hodam stepeništem,kao u nekom od onih spotova....i onda zamišljam kako bi bilo kad bi se na snimak mene kako hodam,namontirali kul snimci dvoje kako se penju zajedno,trče,smeju se,pored mene. Kao da se ja sećam prošlosti i neke idilične veze. To ne bi bio loš spot. Danas sam se toliko zanela da nisam skontala da stojim pred vratima i gledam u njih. Inače,muzikica mi predstavlja pravi spas radnim danima. Da nema iPodija,ne znam kako bih preživela tih dvadesetak minuta u busiću... Muzika ih uvek prekrati. Volim kad ugrabim mestašce pored prozora. Onda se baš isključim. ________________________________ Kad sam već kod isključivanja.... Juče sam išla na još jednu žurku. Obukla sam svoje obične sive farmerke i ljubičastu majicu. Uz to još ide i ljubičasti pramen u kosi. I osećala sam se zbilja kul. Jedno vreme smo svi samo sedeli. Moji drugovi su se "smarali". Ali ja nisam. Uzela sam onu...hm..ma kao kvaku,kojom se otvaraju limenke. E,i vrtela sam to u rukama (tj. u prstićima nalakiranim ljubičastim lakom) i sećala se svih izlazaka kada sam bila mlađa. Kako smo igrali u nekim sobičcima na ekskurzijama...kako je bilo zadimljeno i vruće unutra...kako sam se jurila sa drugom oko nekih zavesa....ludovanja mojih bivših prijateljica u mini suknjama... I bih sasvim srećna u tom svom podsećanju. "Pereco,jesi dobro?!",počeše svi da pitaju... I tako se to nastavilo. Prekinuli su mi niz sećanja koja su navirala. Sa svog mesta imala sam sasvim lep pogled. Na fino biće,godinu dana starije. Iz škole,dakako. NaraFski,to biće je drćalo pogled prikovan za...hm...neke poprilično proste dame u pokušaju. Haljinice koje pokrivaju 30 posto tela,duge najlon čarape i podvezice,i duga plava blajhana kosa. Nisam zamerila muškom biću. To je prirodno,zaboga! Sat i po posle toga,igrala sam sa drugaricama i pokojim drugom koji bi se pijan,ili u pokušanju imitiranja pripitosti zaleteo u gomilu i mahao rukama. Nakako sam se ja,u toj gomili,približila biću. Ali smatram da je već bio poprilično pripit od svih koktela koji su se služili,pa je pljeskao ručicama dok su narodnjaci svirali. (ja sam već oguglala na njih-neću valjda prosedeti celo veče zbog glupih narodnjaka? filozofija-daj šta daš.) Jedno vreme mu je pogled bio prikovan za mene,ali sam sigurna da je to od pića...nisam ja te sreće,ili nesreće,zavisi od ugla gledanja,mladi gospodin ne deluje brilijantno. Ćaskala sam sa najboljim drugom (koga ne bih menjala ni za šta na svetu) i sa izrazom gađenja na licu odbijala sve koktele,Bacardi breezer i slično. Jedino što ja prinosim svojim lepim mladim ustima,a da sadrži alkohol,jeste pivo. Ali nisu mi dali da naručim,tako da sam uživala u koka-koli. (i opet mi je nekako bilo muka). Ne znam zašto sve ovo pišem. Sada makar imate uvid u dešavanja na privatnim žurkama. Pih. Velika vajda... Podravljam vas. Thu, 20 Nov 2008 21:06:00 +0100 https://www.blogoye.me/leptiriclife/52692/