Malo ko je očekivao ono što se dogodilo na Main stejdžu u udarnom terminu poslednje večeri, jer se o Pet Shop Boys live konceptu inače kod nas malo zna. Legendarni pop dvojac je ipak imao dobru podršku ispred bine, sasvim solidnu čak i u odnosu na neka ovde popularnija imena, uz iskazano odavno zasluženo i duboko poštovanje.

Neil Tennant i Chris Lowe su prikazali retko viđen šou u stilu performansa kojim na aktuelnoj evropskoj turneji promovišu album "Fundamental". Stoga je i najveći broj odsviranih pesama bio svežijeg datuma, nažalost nedovoljno poznatih širim narodnim masama, za razliku od ostatka prebogatog opusa koji se na Exitu čuo tek u naznakama. Ipak, ne mali broj istinskih fanova, upotpunjen pozamašnom delegacijom iz zemalja EU, nije krio oduševljenje već na prve taktove "Psyhological", "The Sodom & Gomorrah Show", još uvek aktuelnog singla "I'm With Stupid" i najmelodičnijeg napeva na čitavom albumu - "Integral". Mnogo lokalnih obožavalaca zvuka i stila osamdesetih, koji su došli na ovo u svakom pogledu ekstra veče samo da bi se uz nekoliko hitova iz mladosti opustili i podsetili junačkog vojevanja od pre dvadesetak godina, takođe nisu otišli nezadovoljeni nakon "Go West", "It's a Sin", Always on My Mind" i "Where the Streets Have No Name ". Pored Lowa, kao i uvek u duksu i kapici za klavijaturama, i Tennanta prvo sa cilindrom, pa stetsonom, zatim i u generalskoj odori, u performasu je učestvovala i kompletna plesna, a na momente i ritam sekcija. Aktivno učešće ima i jednostavna, ali neverovatno moćna kombinacija scenografije i svetla uz nezaobilazne video projekcije na momente vrlo dirljivih prizora poput pogrebne povorke princeze Dajane. Sve to na momente je oduzimalo dah i izazivalo nevericu, uz neprestalnu igru, a posebno zadovoljstvo i osećaj potpune slobode doživeo je onaj deo auditorijuma koji uz sve ostalo i razume skrivene poruke u Pet Shop Boys stihovima. Ovaj koncert je, uz nastupe svih ostalih velikih zvezada koje su nas u prethodna četiri dana počastile svojim prisustvom, izuzetno značajan za dalji napredak i razvoj pop i rok scene u Srbiji, jer je svakome ko je prisustvovao nekom od tih momenata granica ukusa, mašte, apetita, samopouzdanja i poimanja moći koju pop kultura suštinski ima, sada na znatno višem nivou.