„ E da imam, to što nemam...“, orilo se šancem sa skrivenim pogledom na Novi Sad, takozvanim Renault World Music stejdžom, ovosezonskim blagotovrnim otkrićem Exita. Vlatko Stefanovski je ponovo bio tu, da nas opije svojom magijom na šest (dobrano naelektrisanih) žica i ritmovima u koje se čovek tako lako zabroji (jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva itd). Godinama u nazad se zna: ovaj ili onaj dolazi, neko drugi možda i ne, ali prijatelj sa juga mora stići. I virtuozni muzičar dobro zna da ga na obroncima Fruške gore čeka društvance uvek raspoloženo za malo tradicije, malo gitarskih čarolija, mnooogo Makedonije i nezaobilazno posluženje – Leb i sol.

Trio svirka, koju slušamo (i gledamo) već decenijama, zahteva izuzetan talenat, usviranost i nadahnuće, pa se svestan toga Vlatko retko odlučuje za promenu tima koji dobija. Za ovu priliku je tek drugu prateću postavu od kada nastupa solo pojačao vrsnim kavalistom iz susedne Bugarske Teodosi Spasovim. Čudan je to instrument, drveno topao i orijentalno egzotičan, taman toliko da se savršeno stopi uz blago distorzirani milozvuk Vlatkove crvene lepotice. Sve ostalo je klasika, sa akcentom na izuzetan autorski i sakupljački rad demonstriran na albumu „Vlatko Stefanovski trio“ i poneki dobro poznati refren. „Jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva, jen-dva-tri, jen-dva, jen-dva“, i tako dalje, do kasno u noć.