Dendijevski elegantan, sa repićem do pola leđa, laganog scenskog pokreta i u pratnji akustične i električne gitare, klavijatura i ritam sekcije, zagrebački „Glas“ Massimo Savić priredio je publici na Fusion stejdžu Exita 06 još jedno sentimetalno veče za nezaborav. Još jedno, jer posle definitivnog otopljavanja dobrosusedskih odnosa Srbije i Hrvatske na ovim prostorima nastupa sve češće. Ipak, julska gostovanja na Petrovaradinskoj tvrđavi smatra posebno bitnim, pa im i pristupa sa posebnom dozom sentimenta, što se, naravno, najbolje osetiti u prvim redovima ispred bine. Potpuno probuđen, rehabilitovan i aktivniji nego godinama u nazad, nekadašnji pevač novotalasne grupe Dorian Gray proživljava drugu mladost zahvaljujući albumima sa obradama nekih svojih nezaboravnih starih hitova, kao i kompozicija drugih popularnih autora svebalkanskih prostora. I ovom prilikom smenjivali su se dobro poznati momenti zajedničke SFRJ istorije, „Gracija“, „Sve je to zbog lošeg vina“, „Pristao sam biću sve što hoćeš“, „Samo za tvoje oči“, „Sjaj u tami“, „Stine“ i štošta drugo od autora kao što su Goran Bregović, Arsen Dedić, Davorin Popović, Džoni Štulić i drugi. Možda za nijansu sporijeg tempa od očekivanog, koncert je toplu julsku noć na centralnom platou Tvrđave ipak učinio nezaboravnom za brojne obožavaoce nesumnjive vokalne veličine, među kojima su, sasvim očekivano, dominirale pripadnice lepšeg pola.