Legitimni nastavljači nadaleko čuvene švedske pop-tradicije i bendova poput ABBA ili Roxete, The Cardigans su otišli korak dalje od slavnih prethodnika i laku zabavu namenjenu prvenstveno mlađim populacijama približili umetnosti ili barem njenom subkulturnom obliku. Petoro tinejdžera zaljubljenih u hevi metal, basista Magnus Sveningson, bubnjar Bengt Lagerberg, klavijaturista Lars Olof Johanson, gitarista Peter Svenson i pevačica Nina Person, okupili su se 1992. u Jonkopingu kako bi zajedničke sklonosti istražili i, ako je moguće, ovaplotili.

Velikim ambicijama nikako nije pogodovala mala i konzervativna sredina rodnog mesta sa čak 52 hrišććanske bogomolje, koje nikako nije moglo biti rokerska Meka. Zato je usledila kolektivna selidba u daleko veći i urbaniji Malme, koji je mladim muzičarima nudio kakvu-takvu šansu za uspeh. Nakon kratkog nezavisnog perioda i mnooogo svirki, Cardigans su došli do ugovora sa velikom kućom što im je omogućilo da iz godine u godinu svakim novim albumom sve više napreduju i stiču čvrste pozicije u muzičkoj industriji. Nakon albuma "Emmerdale" i "Life", 1996. je usledio i slavodobitnički "Firs Band on the Moon", koji je zahvaljujući mega-hitu "Lovefool" iz soundtrecka za Lurmanovu filmovanu verziju Šekspirovog klasika "Romeo i Julija", ostvario tiraž od čak 2 miliona prodatih kopija.

Čvrsto definisan originalni saund zasnovan na mejnstrim elementima pop-produkcije, pun zarazne melodičnosti i pozitivne plesne ritmike, učinio je švedske jangstere popularnima u svetskim razmerama. U godinama koje su usledile Cardigans su koncertirali po čitavom svetu, ali i gostovali u popularnim radio i TV programima kao što su "David Letterman Show" i "Beverly Hills 90210". Zahvaljujući talentu, ali i dobrom snalaženju u mutnim vodama, bend je i danas prisutan u samom vrhu aktuelne svetske pop-rok scene, mada su sa naredna dva albuma "Gran Turismo" i "Long Gone Before Daylight" izbacili samo jedan klasičan MTV hit, ali kakav, ekstra zaraznu i popaljivu "For What It's Worth".

Nakon prošlogodišnjeg izdanja "Super Extra Gravity" i definitivno je jasno da je bend izuzetno jak u ličnom izrazu i konceptualnom poimanju albuma kao zasebnih umetničkih celina, pa ih je i poslovično škrta na komplimentima ostvrvska rok-kritika častila epitetom u stilu "sreli se Fleetwod Mac i Velvet Underground", što se zaista ne može nazvati lošim. Naprotiv.