SRNENA
20 April 2009
Prehrana
K'o, novi ukus iz tvoje kuhinje. Nov specijalitet, a ja treba da stojim tamo otvorenih usta, sva srećna što treba da progutam novo govno. Neće da može.
Znam te dobro, pre nego što okačiš kecelju o sebe, znam da će mi prisesti. I ne brinem previše, čak i da uspem da progutam sve gluposti koje ti umeš da smućkaš... imam dobor razvijen odrambeni mehanizam - bljuvam po naredbi. Mada u poslednje vreme bljuvam i bez naredbe... samo na pomisao nečeg novog - meni je muka.
Nemoj da se ljutiš, to je sve posledica loše ishrane poslednjih godina... kad nisi umeo da me zaštitiš od otrovnih aditiva i veštačkih boja... sad se više ne plašim.
Jel ti STVARNO misliš, da sam ja toliko alava?
E, živote moj... znamo se...
*
16 March 2009
Don't cry for me....
12 March 2009
Štiklom u čelo
11 March 2009
Piše se RECYCLE
Što li sam ti ja tako opterećena.. nemam pojma...
18 February 2009
Razbiću te ko ...
Jok. C.
Zna ona šta zna.
Kad sam videla sliku jutros, majke mi, kad nisam razbila ekran. Pa jebote, jel ti ženo razumeš srpski????? Otkači se jbte od mojeg, ako ti je do kačenja lepog i radosnog stvori sebi svoje pa kači. Glumiš - šta? Kome? Jesi ti SVESNA šta radiš?
Al' nema problema. Do sad je bilo kako je bilo.
Sad ćeš da vidiš.
17 February 2009
Lova
Dečak je u vrtiću (koji sam platila, sva sreća, prvog u februaru) - ne znam zašto, njegova plava vaspitačica piskutavog glasa i preterano kovrdžave kose svakog prvog se prišljamči uz mene i pita... poluglasom "Jeste li platili vrtić?" Nije ni svesna koliko je blizu pretvaranje Dečaakove mame u Gargamela lično ukoliko se specijalan tretman nastavi, posebno zato što znam da to jedino pita - mene. Pričala ja sa ostalim roditeljima. Izgleda da sam ja najsumljivija, najgora od sve dece... a ja tu transakciju obavim čim dobijem platu. Prvo to. Već godinu i po. Kuku. Uskoro će i račun za telefon. To sam zaboravila.
Moja kratka idilična, novogodišnja romansa se okončala lažima i smotanim objašnjenjem ZAŠTO. Oprosti, ali kod mene ne pali objašnjenje "Ja sam samo mali dečak... koji voli da se igra." Been there, heard that. Od mnogo boljeg igrača. I preživela. Razmišljanje qrcem nije odlika malih dečaka, nego nesposobnog, nesrećnog Čike koji kompenzuje. Nesrećni izbori za Mamu koja razume. Bah... Kome to treba?
Posao je super, naučila sam skoro sve šta ima da se nauči. Juče prvi put vodila program sama preko 2 sata, uz dve Rašine i dve Katine intervencije. "Heroji" odgledani, sve tri sezone i početak četvrte, dobila sam 4 filma i večeras ću odgledati ...
26 January 2009
Kako se zove moja bolest?
Ne izlazim nigde. Ni u šetnju. Tek što moram. Ne idem u šoping, ne putujem. Ni na kafu sa drugaricama. I njih, skoro da više nemam. Vide da sam bolesna... da je moja šifra konačno proradila. Ne zovu me, ne zovem ni ja njih. I tako mi donekle odgovara. Ne upoznajem nove ljude, jer ne znam o čemu bih pričala i sa ovim starima. Samo se nadam, da će ovo shvatiti na pravi način...
Bezvoljna sam za sve što me je nekada privlačilo.
Bezvoljna sam za ljubav. Bezvoljna sam za sebe. Bezvoljna sam za sve što iziskuje moju fizičku prisutnost. Pojavu. Kada se i nateram da odem negde, suzdržavam se da ne prebacim preko glave kaput. Samo da me niko ne gleda. Da me nema. Osećam potrebu da pobegnem od ljudi.
Svi oni pokazuju koliko sam Bezvoljna.
Volim svoju sobu. Tu sam mirna. Tu bežim. U muziku i film. U porodicu. U Sigurno i Nepromenljivo. Bar tako mislim. Bar mislim... da me neće napustiti. Da me neće i to napustiti.
Ne plačem. Ne zaslužujem ni to.
Nikakvo sažaljenje.
Ne pišem. To me rastužuje. Podseća kakva sam bila. Podseća na mene kakve se jedva sećam... i ne gledam stare fotografije, jer sam ljubomorna na sebe nasmejanu. Na mesta gde mi je srce poskakivalo. Ako slučajno i naiđem na neko mesto... gde sam imala emocija.... dodam gas.
Ne mogu da kažem... da mrzim sebe... ali je samo pitanje vremena kada će se i ta emocija pojaviti. Je li mržnja emocija?
Moguće.
Da li sam depresivna? Verovatno ne... ne verujem...
13 January 2009
Srbija Zemlja Bundevara
Ne preferiram. Štaviše, prevrne mi se želudac kad je omirišem. Čudo jedno, volim sve pite al' ovu.. ne pod no sim!I tako udariše uobičajene dec/februarske prehrambene manifestacije u Srba, mene Bogu fala ne zovu na slave i preslave, jako sam zahvalna svom novostečenom statusu samotnjaka u trećem stepenu ludila - svi su se složili da mi je konačna širfa određena i niko me ne dira. Uživancija! Moje dete i ja po cele dane sami... ULTRA piči po ceo dan, Kod Lyoko, Naruto, Totalne Špijunke... (o da.. stojim jutros u kuhinji na terazzo podu - kuvam kafu, bosa i pevušim "idemooo, idemoooo...!" LUDA!) Jedemo velike količine voća, mleka, učimo boje i svađamo se.
Elem ipak, na dve proslave nisam mogla da ne odem... I tako... sedim za stolom, a ona na njemu... gleda me, ja gledam nju, bilateralno se gadimo jedna na drugu... "Oćeš bundevaru...?" pita domaćića a ja kažem, neka fala, prejela sam se svega i svačega... a mislim se, oću, da je zavrljačim u kantu, ODMA!
Odem kod mojih, na njihovom stolu - bundevara. Da ti spakujem da poneseš? Neka majka, ne treba... baš sam malo pre jela kod teta Jovanke.
I konačno, dođem kući a na mom stolu - još jedna bundevara. Čije je ovo, Sunce li ti poljubim, uzurpatoru stolova, mrš otale! D. viče iz sobe "Poslala moja mama!!!!" Divno. Sjajno. Prelepo.
****************
U 3 ujutru dogegam se ko kuhinje. Nema ništa da se glocne. Ništa baš. Da ponovo krišom sipam čokoladni preliv u veliku kašiku - ne ide. Bruka. Sramota. Kukala, šta ću sad??? Iz duboke nesvesnosti mog gladnog bića zakuka ona jedina ne uspavana ganglija.... BUNDEVARAAAAAAAAA!
Šta reče? Da jedem budevaru? Jesi ti breeee, pri sebi?
Vratim se u krevet, i nagovaram sebe da je to ISTO kao jabukara, samo nije kisela... Prikradem se frižideru, izvadim jednu od plastičnih posuda pa prionem na posao.
Šta da kažem... nije loše.
Al idalje ne volim bundevare.
30 December 2008
Bilingual
28 November 2008
grickam svoje usne i mislim o prolaznosti
Na pomen bolesti i temperature, koja me zaskočila u sred emisije, u pola rečenice, a na samom startu smejanja poslao je sms - vidimo se neki drugi put.
Fuck u very much, too.
Temperatura... juče, danas, sutra. Čajevi, supe, čorbe.
***********************************
Dečak pokazuje znake visoke inteligencije - mada razni&nebitni imaju smelosti da ga uzimu u usta i kažu kako je maltene zaostao jer ne ide na nošu i ne priča (a tim nekima ću se u najskorije vreme najebati mile majke) - na komplikovano pitanje "oćeš da povraćaš?!", u celoj njegovoj panici da se ne izbljuva na roze tepih rekao DA! i otrčao u kupatilo. Sam. Dok sam stigla već se istresao u kadu.
Pametnica.
p.s. Majke su debili kad su deca u pitanju.
**********************************i TAKO....
26 November 2008
30+
Тихо и самостално.
Као лични празник
17 November 2008
Sve smo mi iste
"..... Želim da ga pozovem i da mu kažem –
… želim da učiniš nemoguće… želim da dodješ i da budeš tu… želim da budes tu svakog dana do kraja mog života… želim da delim sve lepo i ružno sa tobom… da te volim i da me voliš da se smejem i plačem sa tobom… da slušam i govorim… želim i porodicu sa tobom… I sve ono o čemu smo pričali i maštali naglas… dođi…
Ali se kontrolišem. Ne šaljem mu nista. Ne pišem mail. Ne kucam SMS. A volim ga, draga… toliko da mi se čini da umrla…"
16 October 2008
Чујеш ли..?
Устала у 5... не знам како, ни зашто... посматрала Дечака како хрче, као да је Велики. Љубила шаке, главицу... смешкала се и шапутала... да га волим до неба, највише на свету... смешкао се и он. Затворених очију, у сну рекао: "Мама, дођи..." Нагурао ми сузе на очи.
Чвакнула дугме на рачунару, собу испунио звук кулера и повремено пискутање... ставила кафу, мислећи на чај и дан предамном... Погледала календар...
Има годину дана... не вреди, то мислиш да није истина а оно јесте. Ти слушаш и мислиш, ма то је сан... ту је он. А, није. Листала сајтове... тражила... нешто... Угасила рачунар, вратила се у кревет и загрлила Дечака. Поштено се исплакала.
Чујеш ли...?
15 October 2008
НЕЋЕ!
Савршен Поклон Од Бога С.Р. проводим по канцеларијама. Блејим кроз прозор и не патим превише. Било их оваквих много. Више волим ОБАВЕЗУ и плату два пут месечно него утупљивање по виртуалним световима. Од осам до два на једном послу - седам у кола и јурим до Булевара (не знам што се тако зове тај део града јбга, Булевара ни за слово Б) и паркирам пред старом жутом зградом. Пуна дечје вриске. У дворишту клинчадја трчи и пева, цичи... сударам се са осталим родитељима, сви они мање-више личе на мене.
Радни народ.
На ограду терасе, кад приђем, начичка се гомила Слинаваца и пружа ми руке, "баца" петака и смешка се. Издваја се једна Слинавица и добацује "ДОШ'А МАМААА", а високи Мој Дечко дотрчава до мене и виче "МАААМА!" Срце прескаче. Пумпа адреналин. Ма какав дан да имаш, овај Клинац уме да му дода осмехом тон, слику, боју и мирис.
Коврџава држи Дечака за руку док прилазе, ал се отме и потрчи ми у загљај. Љубим га тражећи бебански мирис. Ма не... није беба одавно. Довољно је одрастао да има Свој. Подигнем поглед ка Коврџавој...
"Знате Ваш син....!" ШТА? "Овај, он је данас..." Шта аман. "Тукао децу..." Е моја ти, па шта? И ја сам заводила ред у његовим годинама. Гени су то. Пробрани. Моји и његови. Ратоборност никад није била лоша особина. Све би ја то да кажем - ал' склопим забринуту фацу па ћу бојажљиво - јел' неко озбиљно повређен? "Ма нееее, само... знате... воли да буде главни..." Што си тукао децу? Јеси рек'о да ћеш да будеш добар. Подигне поглед ка мени, свашта би ми рекао, напући усне и намршти лице...
НЕЋЕ! Шта бре нећеш? НЕЋЕ!
Извин'те... он неће.
13 October 2008
DREMKA
Brišem ih i sa nausnica... smirujem disanje... hladna površina čaršava na vrelo telo deluje kao uranjanje vrelog metala u vodu... prija... dlanovi nam još uvek spojeni... prsti prepleteni... ostajem da dišem tako...
I u glavi se mešaju, slike, muzika, mirisi... reči.. uzdasi... u meni nekakva plima, maše iz daljine i ne obazirem se na nju...
Šapuće mi, skuplja usnama kapljice i kikoćemo se... tiho... da se ne čuje... Gledam njegove oči... umoran je... stariji... ali ne drugačiji... Sa poslednjim, sitnim trzajem mog tela *jako volim te zakasnele male orgazme* osećam da ću da puknem. Potpuno. Načisto.
I krećem da plačem, neutešno, dugo. Jecam, i kukam na sav glas, k'o da je neko NEDAJBOŽE umro, lelečem.
"Dođi ti mala devojčice jedna..." kaže pa me privija na sebe, ili sebe na mene, više ne znam, prepuštam se pucanju i plovim... "Sjajno", posetljina je sada kompletno umazana nama... svim pristojnim a mogućim izlučevinama Nas. Smirujem se posle nekog vremena, kroz zakasnele jecaje muj govorim o sebi... o samoći... o nemoći...
Miluje mi kosu.. izvinjavam se što sam upropastila momenat... brišem nos o jastučnicu... smeje se tom mom pokretu... "Kakva si ti klinka..." šapuće...
Sledeće čega se sećam je da ležim na stomaku, roze prekrivač prebačen preko mene a ja se ne sećam da sam to sama uradila... Otvaram oči i ugledam ga kako leži postrance, naslonjen na ruku i smeška se. "Zaspala sam?" pitam glupavo a jasno je da jesam, jbte, zaspala sam kao neki muškarac!!!!
"Izvini, molim te...." šapućem dok se privijam uz njega.
"Nema veze, nadoknadićeš..." smeje se.
10 October 2008
СВИЊА
Ушли су у тренутку кад сам загризла јабуку. Велику, црвену, савршену. Подигла поглед ка Њима и поцрвенела. Стопила се с бојом јабуке. Савршен тајминг Окружног прос.инсп. и Директора. Ипала ми право у крило, и док сам обрисала уста испред мог носа је већ стајала Рука. "Добар дан!" У пичку материну, не може човек ни да ужина.
Добар дан, добар дан... Како је, добро је, све ок. Има посла, ма има, мумлам и мислим на начету јабуку у мом крилу, како пушта сокове на црне панталоне и на следећих 10 сати посла, о томе како је јебени петак и како бих најрадије да шмугнем кући, (.... да се укачим на СЛ и коначно завршим сређивање куће у јапанском стилу, да купим секси јебени кревет од јебених 2000 долара, средим Инвентори и сачекам Давона да се врати са посла...) И виртуелни секс је нешто... кад нема обичног. Бах...
Нема везе, каже просв.инсп., само Ти заврши јабуку.... 'оћу мало морген... и онда крене, престресање ситуације у Нашем Малом Селу...
Са осећајем свиње по панталонама...
2 October 2008
Htela da napišem nešto smisleno... pametno. Nešto što od mene neće napraviti totalnog soma. Kretena par-ekselans. Ostala sam ipak da sedim u polu-turskom sedu, sa cigaretom u jednoj i daljinkim u drugoj. Menjala kanale. Onda obrisala naslov "Celibat" i kliknula na IKS.Ne mogu da pišem.
*********************************
Navali na mene inspiracija, svim silama, u jutra kada se sećam onih stvari koje fenomenalnim bekhendom odbijam da znam, u bilo kojem trenutku bilo kog dana. Ti i ja u milion bezobraznih i tako spontanih položaja... posebno volim onaj gde tvoja glava napravi od mene jestuk i tako osluškuješ... gde tvoja duša nađe pravu udolinu na mom srcu... tako prirodno, bezbolno... Utone.. Oh... ništa strašno.
Stigne me bol, samo iskoči i tako me parališe.
Nemam ja više ljubavi za nas. Ne samo za nas. Za bilo koju kombinaciju koja podrazumeva deljenje mene i mog srca na dva, za obmotavanja i srastanja. Nemam.
Nekako sam... kako da kažem.... otupela.
I opet ne mogu da pišem.
Plašim se onoga što će da iskoči. Iz mene. Iz prošlosti.
Plaši me na živo sahranjeno. Vampiri... veštice.. vukodlaci.
Sve to mene ganja.
Često.
Oh.... ništa strašno.
18 September 2008
Temperer
17 September 2008
nemam razloga nekog specijalnog
Mene gusi ovaj čovek. Danima. Na svaki mu takt zajecam.25 August 2008
Нешто ме вуче ка теби...
И то је тако.
********************
Само ми реци, молим те, колико отрежњења је потребно да бих одрасла? Не схватам... није то као да једеш сладолед.... не не, то уме да те пукне по сред челенке. Да не знаш одакле сад слете та кофа пуна гована, право на твоју главу? Ничим изазвана.
Шта јој би?
Није ни то најстрашније, да знаш... очистиш се темељно. То се зове отрежњење, научих.
*************************
Обе, кунем се, обе Пијавице су направиле чудесно тужне фаце схвативши да имам права на Надокнаду од Државе. Као да ми дају из свог џепа. Није то тако страшно, осим што сте ме три до 4 пута враћале по највећем Сунцу са све клинцем у колицима да се враћам по "пар папира који ће доказати...".
Јебите се, мислим се, ал мислим и на Клинца. Каква год да је - Надоканда је. Платиће вртић на неколико месеци и грејање. Нове ципелице код Тодора. Неко рече - нисам довољно богат да купим јевтино. Плаћа Држава. Не ја.
Тражим посао.
Тражим ново парче неба.
Тражим Право да се Надам.
Тражим да ми помогнеш око отрежњења...
Хало?
{ Last Page } { Page 2 of 17 } { Next Page }
About Me
Moj Profil
Arhiva
Prijatelji
Foto Album
Linkovi
ShewolfBaka i unuci
Tetka
Ly
Voja
Tvrđavica Andjela
Mira
Krhka
MenSana
Dubrovčanka
Vučja Politika
GulanFer
HAUG!
Ogavna
U Srce Me Dira
BlogSpot Srna
Kategorije
Melodije kojim robujemOdgledala
Zadnje napisano
EndeGooglovana
Noge u lavoru...
Жал?
To je tako, i nije tragicno..
Odlepila
I jopet
Kratka, od četiri reči
INSIDE AND OUT
Hello...
Prijatelji
poglavicaLady
miriam
Sanatorijum
Sljivka
vojslav
sum
BIBA
radislav
vitaminsuper
Ellectra
lutalica
MrBrown
III
samojedino
Skorpijica
yin
bozkoj
jullie
Dzo
alady
sand
AnaM
gulanfer
Maga
lazarica
Emanuelle
Sonatica
Dunja
Omid
Seven
Margaretta
mazzapsycho
zangrad
ff
Lazy
mungos
Foxy
Lilith
bestioferatur
tremi
knjiz
Freeda
zozo
fiona
LENAJANJIC
Cecilia
ivanka1961
veverica
blamko
SumerWine
MORE
mawena
taksista
bsladja
Proslost
Jelena94
mutti
Kombib
packez
pkonta
vbn
filipus1000
oluja
mars
iirain
Belladonna
popadija
elfish
Lanana
Spadalo
SKVO
ffrida
WRATH
dusha
Anci
Jelka
prolaznik
kojak
Svemirko
svetlana
sandi
pepeljuga
nota
pahulja
starsica
Giardia
Wolfie
nurlisoul
ShArGaRePiCa
fbiana
lixinjie
zidovi
henrylee
Atajlo
ozon
hogarsm
raban
inanna
makso
pepeljuga21veka
misticna
bubamara
cvetak
asterion
dalmatino
Patetika
OGNJENA
aniram
Specificna
pepelinno
Debela
pytagora
marija88
najs
Tresnja
MilojevGrozni
Grazia
amates42htnetdsl
tabudic
marakroft