SRNENA

8 July 2010

I jopet

To me podseti da taj dan.

Na sedenje u njegovoj dnevnoj kao da sam u čekaonici. Odnosno, kao da je on u mojoj čekaonici. Odbila sam bila i kafu i čaj, delio nas je sto i njegov "jedigovna" stav. Čudno kako se sećam zidove njegove sobe, pre nego što su postali neobično vrišteći crveni i žuti. Osetila sam da želi da izađem što pre. Prčkao je po računaru, tobože jako zauzet.

Glumatao...

Mislim da sam očekivala više skamenjenosti na njegovom licu. Više iznenađenja. Više... života? Neku žilu da iskoči na vratu, ... m-m. Ništa. Samo je gledao negde pored moje glave, verovatno kroz prozor.
Dramska pauza je trajala... poprilično. Onda je rekao "Ja to ne želim, radi kako hoćeš..."

Mnogo je teško da glumataš da ti se ne plače, znaš? Sada, posle 6 godina, mislim da sam trebala da plačem. I prevrnem sto. I porazbijam što-šta stvari. I psujem i pljujem. A ja sam ustala i otišla.

Bezdoviđenja.

************************

Svaki put kad je krajpaondapočetakopet pomislim na taj dan. To je nulti dan. Moj večni nulti dan.

I znaš šta?
Srećna sam što ga imam