SRNENA

4 July 2010

Kratka, od četiri reči

Posle deset sati vožnje mislila sam da ću da se onesvestim. Nisam. Odmorila, tušnula, jela. Popila jednu, pa drugu kafu.

Probala da spavam. Nešto kao žgaravica rovarilo je po želucu. Nešto kao virtuelno. Nešto kao iracionalno.

Povratila. Nije pomoglo. Onda sam shvatila, da je psihički.

Čvaknula net tek u 11. Sačekala da se digne sistem, pogledala poštu. Nije ga bilo. Čudno. On je uvek tu. Poslala poruku, opet se istuširala, pa zakucala u krevet.

Posle trećeg nessa pojavio se. Napisao "hellou!" i žgaravica se vratila. Osećaj da ću da povratim po tastaturi me nije napuštao. Pričali poslovno. Kratko. Bez ijedne emocije.

Onda je rekao to što sam očekivala. I jedini nagon koji sam imala, osim bljuvanja po tastaturi, je bio da ugasim sve. I da zaboravim.

"Ne voliš?"
"Ne volim te više."

***********************

Lepo je znati da si živ iznutra. Da osećaš.

Makar to bila bol.