SRNENA

15 June 2010

INSIDE AND OUT

Mmmmm, ne sećam se kad sam poslednji put nešto zapisala ovde i potpuno je razumljivo da me se ne sećate. Ne sećam se ni ja vas. Jer ste svi Novi.

Ovi stari će mahnuti.
Živeli, Matori.

***************************************************

Htedoh reći, jebeno je dobro pomiriti se i oprostiti. Sve i svašta, ne onako, na silu k'o kad te vaspitačica tera da pružiš ruku zakletom neprijatelju... ne bi ti, ni mrtav - al' moraš. Nos ćeš mu razbiti kasnije, to znači taj osmejak što ga pokazuješ.
Ne, ne tako...
Nego onako... od srca, jer osećaš. Jer je ljutnja prešla u preispitivanje, preispitivanje u razumevanje, razumevanje u sramotu, sramota u hrabrost da se prizna na glas. Mea culpa.
Jedino čemu možeš da se nadaš je da će Osoba da bude dovoljno normalna da zna sve to, mnogo pre tebe.

(Koliko jaja treba za gibanicu? Nešto mi pade na pamet sad...)

Seks ne vidoh deset meseci, još malo pa ću mu dati jednogodini pomen. Nije mi teško. Ma jok. Valjda kad upadneš u famoznutridesetšestu baštebriga. Daleko od toga da se ne bih ja... ohhhh bih bih bih... al' nekako... ne ide. Stare ne bih podgrevala, nove mi se ne da vatati. Sadašnjih ionako nema.
Ima pogleda. Lepih. Tinejdžerskih. U prolazu. Dok stoji na vratima radnje a ja vozim dete u vrtić. Visok i sladak.  Bar 10 godina mladji od mene. Jbga ja sam žena ekstremna. Makes me feel like I understand Desanka now.

Ajd. Možda napišem nešto opet.

Ljub