SRNENA

24 December 2012

Googlovana

22.22
Nije neki broj. Nije ništa, ničemu i nikome kriv. Ali mene nervira. Ležim postrance, i kao mačka jednim okom posmatram telefon, drugim čitam. E.L.Džejms mi ne drži pažnju.
-' Ajde jebote više...- uzdahnem. Na pitanje "Krenuo?" čekam odgovor već 22 minuta. Njegovih pijanih, lenjih, posno slavskih 22 min, rarovanih u tek nekoliko.
"Krenio, sidni za oet". Huh? Šta? Oooook, kapiram, krenuo, sidji za pet. Navlačim čizme koje sam uredno već 2 puta skinula i složila pored kreveta. One... pufnaste. Za sneg. Crne. Skoro trčim niz stepenice. Poskakujem.
Pevušim? Ufff sestro, ti si prolupala...

Stojim na Mestu i čekam. Čekam. Čekam. 5 se pretvara u 10. Pijana posla. Vidim ga, trudi se da drži pravac. Skidam kapuljaču, prepoznaje me. Širi ruke.
Da potrčim? Da se zaletim? Da se odam?
Ne, ne ne ne ne... Čudo kako dugo pijan čovek može da hoda raširenih ruku. Spaja svoje dlanove iza mojih ledja, uvlači me u sebe i ljubi. Kratko. Mokro. Nagadjam slavski meni - vino, rakija, riba i krompir salata. "Pa gde si ti?" Kezim se.
Kakva pička.
Odvlači me u mrak. Već zamišljam sebe kako se uvlačim u šiblje, zadižem jaknu... sve moguće varijante perverzija koje će da zabeleže kamere susedskog sekjuritija. I sebe kao atrakciju. Medjutim, namešta me da stanem tu.Baš Tu. I ljubi me. Nežno... lagano. Poželjno. Da mi je prvi put, pala bi u nesvest.
"Ovde sam se prvi put poljubio. Pre milion godina. Ovo je rimejk." I smeje se. Bila je ćerka toga i toga. Imala dobre sise i umela da se ljubi. Ali nije htela ništa više. Šutnula ga brzo posle toga.
"Sad je ovo tvoje Mesto. Idi na Google i lociraj se."