SRNENA

Samo na trenutak sklopim oči... niz slepoočnice se spušta kap.... jedna pa druga... po obrvama se skupila...
Brišem ih i sa nausnica... smirujem disanje... hladna površina čaršava na vrelo telo deluje kao uranjanje vrelog metala u vodu... prija... dlanovi nam još uvek spojeni... prsti prepleteni... ostajem da dišem tako...
I u glavi se mešaju, slike, muzika, mirisi... reči.. uzdasi... u meni nekakva plima, maše iz daljine i ne obazirem se na nju...
Šapuće mi, skuplja usnama kapljice i kikoćemo se... tiho... da se ne čuje... Gledam njegove oči... umoran je... stariji... ali ne drugačiji... Sa poslednjim, sitnim trzajem mog tela *jako volim te zakasnele male orgazme* osećam da ću da puknem. Potpuno. Načisto.
I krećem da plačem, neutešno, dugo. Jecam, i kukam na sav glas, k'o da je neko NEDAJBOŽE umro, lelečem.
"Dođi ti mala devojčice jedna..." kaže pa me privija na sebe, ili sebe na mene, više ne znam, prepuštam se pucanju i plovim... "Sjajno", posetljina je sada kompletno umazana nama... svim pristojnim a mogućim izlučevinama Nas. Smirujem se posle nekog vremena, kroz zakasnele jecaje muj govorim o sebi... o samoći... o nemoći...
Miluje mi kosu.. izvinjavam se što sam upropastila momenat... brišem nos o jastučnicu... smeje se tom mom pokretu... "Kakva si ti klinka..." šapuće...
Sledeće čega se sećam je da ležim na stomaku, roze prekrivač prebačen preko mene a ja se ne sećam da sam to sama uradila... Otvaram oči i ugledam ga kako leži postrance, naslonjen na ruku i smeška se. "Zaspala sam?" pitam glupavo a jasno je da jesam, jbte, zaspala sam kao neki muškarac!!!!
"Izvini, molim te...." šapućem dok se privijam uz njega.
"Nema veze, nadoknadićeš..." smeje se.

13 October 2008

DREMKA

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji