SRNENA

Izbegavam ogledala.... koristim ih u krajnjoj nuždi, kad se uhvatim u prolazu i shvatim da su mi obrve prekrile oči. Higijenu održavam, Bogu hvala, to još nisam prepustila slučaju. Imam apetit, skoro da sam prestala da pušim. Kafu idalje pijem u istoj meri, do 3 dnevno. Voće je idalje moje obavezno DA. Sve ostalo, i može i ne mora.
Ne izlazim nigde. Ni u šetnju. Tek što moram. Ne idem u šoping, ne putujem. Ni na kafu sa drugaricama. I njih, skoro da više nemam. Vide da sam bolesna... da je moja šifra konačno proradila. Ne zovu me, ne zovem ni ja njih. I tako mi donekle odgovara. Ne upoznajem nove ljude, jer ne znam o čemu bih pričala i sa ovim starima. Samo se nadam, da će ovo shvatiti na pravi način...
Bezvoljna sam za sve što me je nekada privlačilo.
Bezvoljna sam za ljubav. Bezvoljna sam za sebe. Bezvoljna sam za sve što iziskuje moju fizičku prisutnost. Pojavu. Kada se i nateram da odem negde, suzdržavam se da ne prebacim preko glave kaput. Samo da me niko ne gleda. Da me nema. Osećam potrebu da pobegnem od ljudi.
Svi oni pokazuju koliko sam Bezvoljna.

Volim svoju sobu. Tu sam mirna. Tu bežim. U muziku i film. U porodicu. U Sigurno i Nepromenljivo. Bar tako mislim. Bar mislim... da me neće napustiti. Da me neće i to napustiti.
Ne plačem. Ne zaslužujem ni to.
Nikakvo sažaljenje.

Ne pišem. To me rastužuje. Podseća kakva sam bila. Podseća na mene kakve se jedva sećam... i ne gledam stare fotografije, jer sam ljubomorna na sebe nasmejanu. Na mesta gde mi je srce poskakivalo. Ako slučajno i naiđem na neko mesto... gde sam imala emocija.... dodam gas.
Ne mogu da kažem... da mrzim sebe... ali je samo pitanje vremena kada će se i ta emocija pojaviti. Je li mržnja emocija?
Moguće.

Da li sam depresivna? Verovatno ne... ne verujem...

26 January 2009

Kako se zove moja bolest?

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji