SRNENA

3 June 2007

u mene

Sva sreća što ne znam šta ću da napišem.

Ustajem sama. Po sobi tragova o njemu ko posle uvidjaja. Fale crne mrlje otisaka i ljudi sa aparatima. Potezi kredom po podu. Da bih se osećala kao na mestu zločina. Nisam sigurna ko je bio žrtva. On ili ja.

Osećam se slobodnom. Jasnijom samoj sebi. Jasne su mi stvari iz prošlosti. Jasne ove sada. I budućnost mi je - jasna. Glava bistrija. Misli povezanije. Srce mirnije. Spokojnije.

A Savest čista kao suza.

Jebem sebi majku što sam se sumnjala. Što sam opet pomislila da sam ja nešto kriva.  Čista ko rosa planinska. Ko potok. Ko sneg Kilimandžara.

Ko račun u banci.

*****************************************************************

Borim se sa unutrašnjim osećajem bola. Kao zariven nož u jajnike. U samu suštinu Mene. I taaaaaaaanak bol još malo niže koji iritira. Ali prija. Napipavam mesto gde sam nastala. To je tako dobar početak postojanja....