SRNENA

Zvoni. Kroz trepke ga pogledam, i identifikaciju na njoj i sat i dan. Svima jebem majku.
"MOLIM!?"
Ustaj, ajd na posao, vidi kakav je lep dan, ajde lenčugo.
"BOLESNA SAM!"
Ajde, ajde, kakva bolest, gde ti je mladost? Dolazim po tebe za 10min, budi ispred pekare.
GRRRRRRRR. DOBRO.
Dobar dan - dobar dan. Deset je. Ulazim u gluvu sobu, palim mikrofon. "Tačno je deset sati, dobrodošli na talase..." Kah. Mljac. Bljuc. Stalno isto. Smeh tu i tamo, da ih prodrma. Pola sata kasnije sedim za kompom sa kafom u šakama, biram vesti. Upada šef sa još dvojicom. Naježim se. Dva meseca bez plate. Nekoliko puta sam pitala. Čekala. Uzdržavala se. Folirala. Ćutala. Mrndžala. I sad... mislim da je dosta.

"Šefe, kad ćemo da obavimo ONAJ posao...?" Pogleda me kao da sam mu tu i tad jebala celu familiju. Taktika? O ne, ne biraš sredstva kad te neko jebe i misli da je baš fino što glumiš ludilo. Bezobrazluk je izvikan sistem. Drskost je približna mera. A jebanje keve je recept.
"Razgovaraćemo...", hladno će on meni. OK. Sačekaću.
Dvanaest. Svaki rok je provaljen. Jebale vas 24000. Shvatam da ih neću videti nikada. Dva meseca čekanja i strpljenja, razumevanja. Rada i truda. Jbga, još jedan otkaz. Dat.
Pakujem cigarete u tašnu, gasim komp. Tonac me gleda. "Šta radiš?" IDEM. "Gde ćeš?" KUĆI. " 'Ajd, vozim te." Drma me groznica. Valjda misle da zato idem. Imam i temperaturu. Pozdravljam se sa svima. Mašem, kao da se vidimo ponovo u ponedeljak. Dok se spuštamo ka gradu kažem mu da mi je bilo drago što smo sarađivali. I da se više neću vraćati. "Zezaš!!!!?????" prikoči. NE ZEZAM.

Sedim na terasi. Sa nogama prebačenim preko ograde. Pijem kafu. I priznajem poraz. Dve i po godine odoše u kurac.
Plačem.
Jebiga.
Gotovo.

p.s. ako me je ljubav prema muzici dovela na radio, da li će me mržnja prema radiju oterati od muzike?

1 June 2007

gotovo

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji