Vikend u Raju

02:53, 15/5/2007 30komentara Link

Provela sam prekrasan vikend u Subotici i na Paliću, posle mnogo godina.

Podeliću sa vama lepotu ovog grada na severu Bačke, mada fotke nisu baš dobre, jer sam ih pravila mobilnim telefonom ;)

Hmmm...

18:45, 10/5/2007 29komentara Link

 

              

                 "Ako te dohvatim za te čuperke..."

Kiša

03:17, 3/5/2007 45komentara Link

 

Gledam ih.

Klize niz staklo,

lagano, umorno...

Nebo je sivo i hladno...

Sumorno...

I svet bi bio takav isti,

da Tebe nemam.

Daješ mi osmeh,

poljubac šalješ,

i tople dlanove nudiš.

Zauzvrat, ne tražiš ništa

i mojoj strepnji se čudiš.

Sebično grabim Tvoje reči,

iskrice oka

i miris duše.

Ne dam se, više, senkama tuge,

jer Tvoja snaga na svetlost vuče.

Tražim Tvoj osmeh

u svakoj kapi...

Dobro je. Tu si.

Bićeš i sutra, znam,

kao juče...

Prelamaš svetlost bojama duge...

 

Gde si?

01:13, 26/4/2007 30komentara Link

Dodirnuo si me u snu,

nežno,

vrhovima prstiju.

Osetila sam tvoj dah

na vratu...

Utisnuo si poljubac

u moje rame

i šapnuo: "Najdraža..."

Otvorila sam oči,

sneno,

tražeći te...

Znam da si tu,

kraj mene...

Mirišem te,

nepoznati čoveče.

I čekam tvoju hrabrost

da mi iz snova

došetaš na javu...

A glas ti ne znam...

20:47, 21/4/2007 38komentara Link

Zatvaram prozor, tiho,

ne dam glasovima da udju.

Hoću tišinu,

da mi preplavi sobu.

Hoću bezglasnu muziku snova,

nečujni dodir smeha.

Hoću tebe,

a glas ti ne znam.

Prosipam tišinom misli,

treperave,

zvezdicama slične.

Lelujaju kroz polumrak,

dozivajući te.

Čudesan spoj u vazduhu,

osećam ga,

vidim,

svetluca...

Sve si mi bliže,

znam.

I čekam.

Nije se ni okrenuo

20:09, 12/4/2007 31komentara Link

Danas je otišao.

Zauvek.

Danas sam ga ispratila

poslednjom suzom,

poslednjim drhtajem duše...

Odneo je sobom svoj smeh

i svoju pesmu...

Tiho je.

Previše, čak...

Bolno treperi misao bez smisla,

ruka bez dodira,

dah bez vazduha...

Odjekuju limeni doboši

pravilno,

u ritmu njegovih koraka...

Otkucaj srca do grla stiže,

zgrčeno telo,

ruke pružene,

vise u vazduhu...

Nije se ni okrenuo.

Opet zadatak...

14:05, 9/4/2007 28komentara Link

Ovog puta, zadatak su mi prosledile Lazarica i Pepeljuga.

E, znate šta, ovo je vrlo ozbiljan zadatak!

Čuj, da sam ja vlast!

Pa, to mu dodje kao da pre izvlačenja LOTO-a već vidim šta ću kupiti i gde ću sve ići ;)

Ček' malo da razmislim.

A-ha!

 

1. Zabranila bih podele medju ljudima, svake vrste, osim na Dobre i Loše.

2. Dilere droge bih proterala na pusto ostrvo, gde nema ni Petka.

3. Ukinula bih vojsku, kao i Pepeljuga, jer je najveća glupost plaćati, da bi nekog naučio kako se ubija.

4. Zabranila bih odraslima da zlostavljaju decu.

5. Zabranila bih deci da zlostavljaju odrasle.

6. Zabranila bih svadbe sa pevanjem i pucanjem za više od 20 ljudi i duže od jednog dana, što automatski znači i emisije tipa "48 sati svadba", "Sve za ljubav" i razne šund-kičeraje na medijima.

7. Zabranila bih nepismenost na svakom koraku.

8. Zabranila bih prljavštinu, otpad, smrad i sl. takodje na svakom koraku (kraj puteva, reka, u gradskom prevozu, učionici...)

9.Zabranila bih prljavštinu u glavama (laž, prevaru, lopovluk, ustvari - kriminal svake vrste), na svakom koraku, a najpre u organima vlasti.

10. Zabranila bih sebe, tj. vlast.

Jer uz prethodno navedene stavke, ne bi ni bilo potrebe za njom.

 

Hej, pa ja napisah sve same zabrane ;) Ne može. Mora se nešto i dozvoliti.

.

1-10. Dozvolila bih Ljubav, na svakom koraku! :)

.

I, kao po običaju, ne prozivam nikoga. Dosta mi je škole ;)

СРЕЋАН УСКРС!

23:27, 7/4/2007 24komentara Link

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

SRETAN I BLAGOSLOVLJEN USKRS!

 Свим верницима, хришћанима, желим срећне

ускршње празнике!

Нека мир и слога владају међу људима, нека љубав

буде у нашим срцима!

Opet prozivka...

03:05, 4/4/2007 24komentara Link

Ovog puta Daki, pomišljam da je potpuno tačna ona: S kim si, onakav si! Dobro ti ide ovo zadavanje domaćih zadataka ;))) Pa, evo, da uradim i ovaj :) Malo sam izmenila odgovor, ali nadam se da se ne ljutiš. Ja ću azbučnim redom navesti moje omiljene pesme, one koje volim slušati uživo, naslonjena na rame voljenog bića, ili bar zamišljajući da je tu... ;)

.

Ah, kad tebe ljubit ne smem
Bluz za moju bivšu dragu
Vreme plakanja
Grudi balkanske
Da smo se ranije sreli
Djelem, djelem
Etida
Žute dunje
Zajdi, zajdi
Ima neka tajna veza
Jesen u meni
Kuća pored mora
Laku noć, svirači
Ljubav je samo riječ
Moja je pjesma lagana
Ne daj se, Ines
Oprosti mi što te volim
Piensa en mi
Rjabinuška
Slovenska
Tema klasika
Ća će mi Kopakabana
Uzalud vam trud svirači
Fijaker stari
Hladan vetar poljem piri
Cesarica
Čamac na Tisi
Džipsi song
Što se bore misli moje

.

Eto, ako treba da idem na popravni, reci ;)
Ali, pitaj prvo predsednika(cu) komisije, možda on(a) ne bude tako stroga ;)))

Domaći zadaci

14:55, 16/3/2007 23komentara Link

I zadao Gulanfer - uradila

 .

II zadala Mira, evo ga: ponos, bizarnost, san, konji, obećanje

Au, bre, Miroooo...

.

Pokušala je da povrati ponos,

shvatajući svu bizarnost situacije.

Znala je da se snovi ne mogu uhvatiti.

Konji su i dalje besomučno jurili proplankom,

na kome je, jednom, dobila obećanje...

.

III zadao Dakkalvar: prsti, kosa, miris, sex, vatra

.

Tvoji prsti,
moja kosa,
miris želje...
sex u travi,
vatra u zenicama...

.

Daki, pesmu da naučiš na dopunskoj! ;)))

Oli, mogao si nešto lakše :)

01:39, 15/3/2007 26komentara Link

Prilazila mu je lagano, noseći želju u očima...

Mokra stopala su ostavljala trag po parketu...

Niz bedra se slivale kapi...

Suza sreće kliznula je niz lice,

kao rosa niz list, u zoru...

Nova ljubav zamirisala je u noći...

Vraćam te u snove...

15:27, 11/3/2007 31komentara Link

 

 Zgazio si nešto najlepše

 što ti se moglo desiti:

 da te neko voli više

 od samog sebe.

 Moje su ruke noćas

 prazne.

 Moje oči,

 više,

 ni suza nemaju.

 Duboko,

 u stomaku,

 osećam fizički bol.

 Ne veruješ?

 Znam.

Ti više nikome,

 ništa,

 ne veruješ.

 Uzalud sva moja ljubav!

 Uzalud sva moja radost,

 kojom te htedoh poneti,

 na svetlost dana izneti!

 Ali, ti,

 više voliš svoju tamu,

 svoj zimski san,

 koji traje, već, godinama.

 Ponekad ti zavidim.

 Tebe

 ništa ne dotiče,

 ništa te ne može

 povrediti...

 Evo, vraćam te

 u svoje snove...

 Tamo si onakav,

 kakvog želim.

Dobro nam se vratio, Blogoye mili

11:10, 2/3/2007 31komentara Link

Dobro nam se i zdravo vratio, BlogOye mili :D
Cmokićććććććććć.........
Nemoj da se, više, šalom šališ, da nas ovako ostavljaš ;)

Dokle?

05:39, 20/1/2007 32komentara Link

 

        Sve je započelo tvojim surovim odlaskom i progonom mojih reči i osećanja. Život mi se sunovratio... Posle osećaja da mi je lepo i da sam srećna, ostala sam zatečena silinom pakla koji me vuče sve dublje u ponor.

        Uzalud moja želja za smehom, za životom, uzalud moja radost Suncu i lepoti, ljudima. Uzalud moja vera da dobro i ljubav mogu protiv zla. Sad vidim da ne vredi. Sve polako gubi smisao.

         Od sinoć, još jedna tuga na mom spisku.

         I nova Reka suza.

         Ne mogu više...

SUNCU

20:48, 4/1/2007 35komentara Link

 

Snegom zarobljene obale moje...

Led usporio nemirni tok...

Pod snežnim teretom boluje breza

i sanja dodir zraka tvog...

 

Sunce si, svetlost, maštanje divno!

U beskraj širiš svoj topli dah.

Dodji, bez tebe umirem tiho...

Zaiskri sjajem i ostavi trag.

 

Rasteraj magle u praskozorje,

donesi proleće u krošnje sive,

podari svoj blistavi osmeh,

oslikaj dane u boje žive.

 

Nikome obale dati neću!

Mnogo je prepreka, ne znam im broja.

Čekam te... Miris tvoj sanjam...

Tečem, lagano, sama, a tvoja...

Srećno, srećnije, najsrećnije!

01:41, 31/12/2006 26komentara Link

 Još danas i ... gotovo...

Gotovo je sa Starom,

iskrzanom,

istrošenom

i umornom godinom.

Bila je ona i lepa,

umela je da bude vesela,

darivala je

muzikom i cvećem,

Suncem i morem,

zelenim poljima

i zlatnim suncokretima.

Darivala je ljubavlju.

Zapamtiću je

po tim lepim stvarima.

Oprostiću joj

za laži i prevare,

za neke neiskrene oči

i neke suzne noći.

Oprostiću joj

za dečje bolesti,

za maminu operaciju,

oprostiću joj

za odlazak dragih ljudi...

Oprostiću,

jer ja uvek opraštam.

Neka.

Možda će me Nova,

zbog toga, nagraditi ;)

Čekam je da stigne,

u ponoć,

i da joj šapnem

da mi treba samo malo:

Da mi najdraže osobe

budu žive i zdrave.

Da me neko voli.

Iskreno i snažno.

Da mi vi,

prijatelji dragi,

budete veseli i srećni.

I da nam BlogOye

miriše

ljubavlju i lepotom!

 

 

 

 

 

petak

22:37, 22/12/2006 89komentara Link

 

Danas me sve, nešto, podseća na tebe...

I drvored u mojoj ulici,

i svečano okićen Trg u centru,

i ona mala kafanica gde smo ručali.

Prošla sam pokraj nje,

očekujući te za stolom u uglu,

kraj prozora.

Znam. Petak je.

Ko zna koji po redu,

bez tebe.

I ne brojim ih više.

Svi liče jedan na drugi

i svi su odvratno prazni.

Kao i sve tvoje reči,

koje još uvek odzvanjaju...

Ne mogu pobeći od njih,

ma koliko se trudila.

Uvek me sustignu,

iako sam ubrzala korak.

Ili me, iznenada,

sačekaju na nekom uglu.

Učini mi se da me zoveš,

da mi pružaš ruke...

I potrčim ti u zagrljaj,

sa svim bisernim kapima

u očima,

sa nezagrejanim prstima

i neshvaćenim rečima...

Da me sakriješ,

ugreješ,

da me sačuvaš od svakog zla,

od neiskrenih ljudi,

od nevoljenja...

Od mene same...

 

Govorim željom...

20:45, 21/12/2006 53komentara Link

 

Tiha nežnost,

u smiraj dana,

preplavi mi dušu...

Okrenuh se oko sebe,

da vidim

šta me to dodirnulo.

Ništa.

Samo titraj svetlosti

na uspavanoj obali.

A, ipak,

osećam te.

Ovde si negde,

zavlačiš misli

u moju kosu

i ljubiš treperavo,

vrhovima prstiju...

Pružam ruke,

uzimam tvoj osmeh

medju dlanove.

Ćutim.

Govorim željom...

Znam da čuješ.

Pismo sestri

12:25, 9/12/2006 49komentara Link

 

Osećam svaki tvoj drhtaj i grč kao svoj.

Ustvari su isti.

Treba ti vazduha.

Umeš ti da udahneš, samo ti ne daju.

 I ti si u procepu.

Izmedju svih osećaja koji te nose,

a odnose ti mir.

Koji te čine živom,

a postavljaju pitanje postojanja.

Sve u isto vreme.

Tvoja impulsivnost je samo iskrenost.

U postupcima, rečima, osećanjima.

Nisi ništa izgubila,

znaš ko je izgubio,

i gubi i dalje.

Jer ne ume da ima.

Ali, nesreća je što se i mi,

zajedno sa njima,

krunimo kao sasušena glina.

Bespovratno.

Ne umem da objasnim

zašto se sve ovo dešava,

kako uopšte može ovako?!

Zašto uvek Ljudima?!

I znam samo jedno:

Deca nas drže,

čvrsto, na sreću.

Znam da znaš,

ali opet ti kažem:

On te voli.

Na svoj blesavi način.

Ali te voli.

Ja to nemam.

I zato mi je hladno.

Ne može me ugrejati neko drugi.

Bar, još uvek ne može.

Ne znam kada će moći.

Možda još dugo neće.

I treba to izdržati.

Nemoj više nikad da kažeš da nisi dobra
i da ne znaš gde ćeš otići!

Ti si najbolja, sestrice moja, mila.

Bolja od mene.

I volim Te!
Eto.
:***

 

PS Nemoj rasplakati mamu.

Blogerska

20:33, 25/11/2006 40komentara Link

 

Nežna i tanka,

kao breza.

Treperi i šušti

bojama snova.

Plavim.

Dubokim.

Beskrajno snažnim.

Njene reči

čuješ bez sluha

i slike vidiš bez vida.

Da. To je ona. Moja.

ffrida.

:)

 

Ko se to smeši izdaleka?

Donosi razum nama, bez njega :)

Otvara vrata svoga doma

i svoga srca.

Lolka i Jole,

pa svi redom.

Iz njene duše muzika svira.

Ko je to?

Naravno - Mira.

:)

 

Naizgled mala.

Tako se čini.

Bar, Voja tako kaže :)

Ma, nije, Vojo,

velika je!

Veća od neba.

Britka ko sablja,

reže, bez stida,

istinu, pravdu,

traži do kraja.

Kroz sve to - violina...

Ksenix je to,

"pčelica Maja"

:)

 

Slučajno ovde.

Hoće na Tibet.

Prvo u Grčku.

Rodjendan danas slavi :)

Če joj je heroj iz detinjstva,

a svi mi u njenoj glavi.

Sa njom uvek razgovor fin,

mudrica jedna,

naša Yin.

:)

 

Ne znaš da l' bolje piše,

il' lepše fotke šalje.

Ume sve. I sve može.

I uvek je za korak dalje.

Nema kod nje drugo i treće.

Samo prvo.

Volim te, Drvo!

:)

 

Još jedna nežna,

tanana duša.

Ume da oseti,

jer srcem sluša.

Uvek je tu,

osmehe šalje,

reči podrške

nikad ne štedi.

Ko bi to bio?

Pa, zna se - Lady

:)

 

Ko tajfun uleće

i s vrata psuje.

"Bando blogerska..."- kaže.

Ume da sluša,

ume da voli,

reči, ko kockice, slaže.

Hoće da bude ljuta i gruba,

hoće da bude crna,

ali ne vredi,

ne uspeva joj :)

Divna je.

Jedna.

Srna.

:)

 

Topla i draga,

svima ko sestra.

Sve razume i sve zna.

Škorpija divna,

uvek spremna

da pravi komentar da.

Drugarstvu do kraja predana,

zna se -

naša Zvezdana.

:)

 

E, sad stadoh na pola pesme.

Koga od muških

prvo da stavim? :)))

U neka lepa, srećna vremena,

zna se ko bi tu bio.

Al' ode...Izbrisa blog...

Bez traga nestade...

Neka je srećan. Ma gde.

Rade.

:)

 

Sad, evo, stižem

do moga druga.

Velikog. Dragog.

Doživotnog.

Ume da piše,

muzikom greje,

radost, veselje, okolo seje.

Čeka, ispraća,

blogere bez broja,

gosti nas redom,

domaćin - Voja.

:)

 

Novine voli.

Sportsku stranu.

Piše i smišlja pitanja neka.

Chatuje s nama, usput radi,

smeje se, priča,

prenosi vesti....

A, onda, odjednom,

skoči i kaže:

"Odoh, Tvrdjavica me čeka..."

Slatko i fino - Samojedino.

:)

 

I mnogo još blogera ima,

koje ću staviti u drugu pesmu:

Alady, Yozzu, Sanju, Jazz,

Tay-a, Misti, Lutalicu,

Blue, Šljivku, Idu, Zangrada, III-cu,

i divnu, dragu Škorpijicu...

:)

 

A, za kraj ove,

prve blog pesme,

ostavih prostora za divno lice,

našeg jedinog, najboljeg, pravog,

u svemu prvog - Poglavice.

Nije mu lako sa nama, znam :)

Te - "hajde ovo",

te - "nemoj ono",

te - "daj mi sredi malo moj blog"...

Onda on ode na hacijendu

i malo drži do mira svog.

Brzo ga prodje,

eto ga opet,

pita za želje

i sve iznova :)

Zna on da ga volimo,

blogerskom dušom,

prepunom snova.

Onda nam pokloni Zaratustru,

da nam se naježi svaka vlas,

i da nam kaže onako, mudro,

da i on,

naravno,

voli nas.

:)