Poezija, fotografija... https://www.blogoye.me/REKA/ sr Sat, 18 Jul 2026 14:29:03 +0200 BlogOye! Dođu mi nekad u misli oni naši dani i sve postane čudesno. Zablista zora u sumrak, začuje se pesma kroz tišinu, poteče reka pustinjom... Procveta jesen, zamiriše vino u praznoj čaši... Slike se nižu bez platna i boja, gitara svira bez žica... Slepi pronađu svetlost, Cigani  dom, akorde gluvi, a tebe ja. Dođu mi nekad u misli oni naši dani i sve postane moguće. Sat, 21 Sep 2013 01:51:01 +0200 https://www.blogoye.me/REKA/99382/ Hoćeš li da se vratiš? Gde?  Pa ovde. Na polja zvončića, šume breza, u našu kućicu na reci... U beskrajna šaputanja pred mrak i zvuk gitare u zoru...  U čašu vina, rasute perle, miris leta i svežih malina... U čokoladne bombone i zrnca nara... U "Bolero", "Gipsy song" i "Povratak"... U moju pesmu si se već vratio. Fri, 13 Sep 2013 23:30:00 +0200 https://www.blogoye.me/REKA/99352/ Možda si negde našao zvezdu za kojom ti je pogled lutao. Možda si otkrio značenje snova zbog kojih si se uplašen budio. Možda koračaš stazom bez tragova da svoje duboko utisneš, i nove dane bojiš u plavo, da one stare potisneš. I čekaš. Da bude jutro. Da snovi ožive. Da Sunce maglu upije. Ili da neko, potezom jednim, sve tajne tvoje sakrije. A za to vreme, negde na litici, stoji ona, sama i tiha, i sluša pesmu dalekih zvona, šum orlovih krila... U sebi nosi svu ljubav sveta, i čeka. Da bude jutro. Da snovi ožive. Da Sunce maglu upije. Da pođe s tobom stazom bez tragova, i plave želje otkrije. Thu, 27 Sep 2012 23:25:00 +0200 https://www.blogoye.me/REKA/97044/ Ovde sam. Zbog nekih ljudi sam prestala da pišem... Zbog nekih drugih prestala i da komentarišem... A onda, zbog nekih, prestala i da čitam. Ali, zbog nekih, mnogo važnijih u mom životu, opet sam ovde! Dobar dan, prijatelji dragi! Dobar dan, Blogoye! Fri, 14 Sep 2012 08:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/REKA/96992/ Stvori me od čežnje, udahni mi ljubav, prelij me strašću i zagrej željom! Biću ti žica na harfi, saten na postelji, biću ti šapat mora i školjka biserna. Skini haljinu od mesečine sa mojih ramena i... dodirni me...   Wed, 29 Dec 2010 01:39:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/84556/ Kad jednog dana shvatiš važnost svake moje reči, kad spoznaš iskrenost u svakoj mojoj misli, kad na tvojim životnim terazijama prevagne bitno nad nebitnim, kad ti bude jasna svaka moja iskradena suza dok sam pokušavala da te otrgnem od svega što nas razdvaja, kad uobličiš sve moje želje u jednu jedinu – da naš svet pripada samo nama, tada ćeš pomisliti da sam, možda, bila ona Prava. Nećeš biti ni prvi ni poslednji kome je to palo na pamet - kasno. Mon, 15 Nov 2010 01:01:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/82982/   Ti, jadni, nesrećni čoveče! Ti, sobom opsednuti, nepotvrdjeni ljubavniče! Ne možeš ponovo u prošlost. Sadašnjost ne razumeš, a budućnost ne vidiš. Magle se viju tvojim poljima, oblaci sakrili Sunce, ljudi nestali iz vidokruga. Sva ogledala si razbio, ali je ostao odraz u Reci. Njemu ne možeš ništa. Zarastao i u ritama, kao senka se provlačiš kroz šipražje života. Sve dublji, krvavi tragovi, sve više pitanja bez odgovora, sve dalje titraj zvezda... A trebalo je, samo, da čvrsto stisneš ruku, koja ti je na dlanu pružila srce.     Sun, 01 Mar 2009 01:39:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/59403/ Ko čeka, taj dočeka! Divan je! Hvala!   Fri, 09 Jan 2009 07:45:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/55790/         ...stiže i Nova... Rod rodjeni onoj Staroj. Skoro, pa bliznakinje. Nisam joj se nešto preterano obradovala, a nije mi baš nešto ni poklonila kad je stigla. A mogla je, nije da nije. Mogla mi je organizovati neko putovanje, neki miris mora, neki hotel - da me drugi služe, a ja da uživam... Ma, obradovala bih se i osmehu u nečijim očima, poljupcu u kosu, stisku ruke i šapatu u ponoć... Da, da... trebalo mi je da čujem samo te dve reči...           Nego, neću da se žalim - te nemam ovo, te nemam ono... jer ima onih koji mnogo što-šta nemaju, a opet pevaju...           I hoću da pevam sa njima ;)     Šaban Bajramović - I Barval Pudela     Odjila - Ciganočka    EtnoSaraj - Pilem, pilem Mon, 05 Jan 2009 02:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/55550/     Prekinula se nit...   Gledala je kako se rasipaju raznobojne perlice i u trenu shvatila da ih nikada više neće moći sakupiti.   I poslednja se skotrljala niz njene grudi, ostavljajući trag negde duboko... Kao da je zaparala samu dušu.   Svaka je imala svoju boju, miris... svoje ime.   Svaku je volela na svoj način.   Sa svakom je imala igru, samo njima znanu. Nežno ih je dodirivala vrhovima prstiju, šaputala svoje tajne, utiskivala misli, pevušila želje...   Svakoj je poklanjala svoje snove, smeh, crvene usne.   U svaku ugradila delić svog srca. Titraje svoje tanane duše.   A one... Pomerale su se svaki čas, okretale, bockale je, ponekad se grubo zarivale u njenu meku, svilenkastu kožu. Otrpela bi svaki bol i gledala ih sa nežnošću i tugom istovremeno.   Jednog jutra, postala je svesna njihove hladnoće. Njihove bezbojnosti. Probudila se sa saznanjem da je i mirisa nestalo.   Jednim potezom prekinula je nit.         Wed, 26 Nov 2008 22:42:00 +0100 https://www.blogoye.me/REKA/53127/