Da l' je moguće?

Dođu mi nekad u misli

oni naši dani

i sve postane čudesno.

Zablista zora u sumrak,

začuje se pesma kroz tišinu,

poteče reka pustinjom...

Procveta jesen,

zamiriše vino

u praznoj čaši...

Slike se nižu bez platna i boja,

gitara svira bez žica...

Slepi pronađu svetlost,

Cigani  dom,

akorde gluvi,

a tebe ja.

Dođu mi nekad u misli

oni naši dani

i sve postane moguće.

Pošalji komentar ::

dođe tako nekada, često...stalno...Biba raznježila me a Wolfie ima pravo ...kao u mnogočemu ...

radi ne radi, radi?

Radi