...a trebalo je samo...

 

Ti, jadni, nesrećni čoveče!

Ti, sobom opsednuti,

nepotvrdjeni ljubavniče!

Ne možeš ponovo u prošlost.

Sadašnjost ne razumeš,

a budućnost ne vidiš.

Magle se viju tvojim poljima,

oblaci sakrili Sunce,

ljudi nestali iz vidokruga.

Sva ogledala si razbio,

ali je ostao odraz u Reci.

Njemu ne možeš ništa.

Zarastao i u ritama,

kao senka se provlačiš

kroz šipražje života.

Sve dublji, krvavi tragovi,

sve više pitanja bez odgovora,

sve dalje titraj zvezda...

A trebalo je, samo,

da čvrsto stisneš ruku,

koja ti je na dlanu pružila srce.

 

 

Pošalji komentar ::

Kad bi covek znao da je samo toliko potrebno, sve bi odgovore nasao))

Svetlosti, nažalost, čovek to sazna kad je već kasno...

Dobro da nije čvrsto stegao ruku na čijem dlanu je bilo srce, sigurno bi trapavac,
mogao ga je smrskati)

mislim da negdje postoji taj blagi dlan koji umije s tvojim srcem, baš onako, nježno a sigurno...sretno u traženju , čekanju i nadanju

Kanda da taj gubitnik nije skonto osnovne postulate " životne ekonomije "
sebe ulažeš u budućnost

Gubitnici obično druge potroše u sadašnjosti

tako znači

To se zove:
OLAKO IZGUBLJENA LJUBAV
ili
ISTINA (sasuta u lice).

Citam ovu tvoju pesmu,
a razmishljam ustvari o pesncima,
ono... kao oni su tu neshto najpametniji,
a toliko sam ih videla ludih, nesrecnih...