Da li sam sebična...

01:53, 23/12/2007 26komentara Link

 

Da li sam sebična, ako kažem da si mi potreban?

Da si mi potreban da te pomilujem po ruci...

Da te gledam u oči dok mi se nestašno smeše...

Da te povučem u sneg i napravimo dve "figure" jednu pored druge...

Da li sam sebična, ako poželim da zajedno gledamo film i posle diskutujemo zašto je On mislio da ga Ona nikada neće voleti, a Ona sakrivala svoju beskrajnu ljubav da ne bi opet bila povredjena...?

Ako poželim da ti se osmehnem kroz poluspuštene trepavice, dok tonem u san...

Ako poželim da se ujutru moji prsti pronadju sa tvojima ispod pokrivača...

Da li sam nevaspitana, ako te zovem u kasno veče i rano jutro, samo da ti čujem glas?

Da me prekriješ svojm rečima...

Da me okupaš smehom...

Da budem tvoja orhideja...

Ona nežna, koja dugo traje samo ako je voliš i čuvaš...

Da li sam sebična, ako poželim da me u Novogodišnjoj noći tvoje ruke povedu na podijum, dok Štrausov Dunav plovi kroz moje vene?

Ako poželim da ti ostavim poklon ispod jelke, dok se miris jutarnje kafe  nestašno provlači kroz odškrinuta vrata kuhinje i stiže lagano do kreveta pre tvojih koraka...

Da li sam dosadna ako želim da ti ispričam sve svoje tajne?

Sve svoje male nestašluke...

Sve svoje strahove i tuge...

Da li sam sebična, ako poželim da me sebično čuvaš?

Da li sam nevaspitana ako želim da me zoveš sa prvom zvezdom i prvim jutarnjim zrakom, samo da mi čuješ glas?

Da li sam dosadna, ako želim da mi ispričaš sve svoje strahove i tuge?

Da li je potrebno da ti kažem koliko si mi potreban i koliko to isto želim da čujem od tebe?

 

Čarolija

07:35, 16/12/2007 15komentara Link

 

Bila sam tako blizu

da dotaknem Čaroliju.

Osećala sam je svuda okolo.

Čak sam mogla i da je omirišem.

Mirisala je na ljubičice...

Smešila mi se, nestašno.

Stidljivo mi slala zvezdice

umesto poljubaca.

Čula sam je u snovima,

pevala je

tik uz moje obnaženo rame.

Donosila mi svetlost

u sred noći,

bojila moje dane u sreću.

Znala se popeti uz puzavicu

do balkona

i provlačiti šapat kroz moju kosu...

Osećala sam njen dah na vratu

i pružala ruke...

A onda sam shvatila:

Čarolija se ne može dotaći,

jer onda prestaje to da bude.

Povukla sam ruku.

 

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Pesma bez zvuka

23:21, 12/12/2007 43komentara Link

 

Pevam pesmu bez zvuka

i čekam eho...

I sanjam nebo bez zvezda

tražeći svoju...

Gledam Reku bez vode,

čujem talase...

Čitam knjigu bez slova

i tražim smisao...

Pletem nešto, bez konca,

sve mi se mrsi...

Mirišem tebe dalekog,

magla te skriva...

Pružam ti ruke, milujem lice,

dlanovi prazni...

Snovi?

Ludilo?

Ne znam...

 

 

 

1979.

03:57, 4/12/2007 24komentara Link

 

 

U treperavom mraku, uz Ianovu flautu, privlačiš me k sebi.
Ah, taj parfem!
Stisnuti jedno uz drugo, njišemo se...
Želja da se nešto desi, nešto snažno i posebno, uvlači me još dublje u tvoj zagrljaj.
Osećam da su sve oči uprte u nas.
Sigurnim korakom vodiš me kroz masu na podijumu.
Ti, zbog koga su mi sveske iscrtane probodenim srcima.
Ti, zbog koga sam prestala da sanjam jutro na moru i galebov let.
Ti, zbog koga su sve devojke ovoga grada počele subotom dolaziti u disko.
Ne pitam zašto si prišao baš meni, zašto si me bez reči uzeo za ruku i poveo.
Znao si da će samo drhtaj tela pokazati nevericu, ali da ću poći za tobom.
Znao si da će mi oči zasijati i prosuti zvezdice svuda unaokolo.
Sviraj, Ian, sviraj brže! Jače!
Sviraj onako kako krv struji mojim telom, kako se njegove ruke sve čvršće obavijaju oko mene!
I onda, dodir usana...
Nežno... Kao šapat vetra...
I prestalo je da treperi svetlo na plafonu.
I nestale su senke oko nas.
Raspukli nar cedi se niz usne...
Ruke u kosi...
Ruke na licu...
Ljubavlju obojen san...
Sviraj, Ian!

Povratak

09:40, 2/12/2007 24komentara Link

Tu sam.

Ponovo.

Na istoj obali.

Mirišem more punim plućima.

Oprostila sam ti druge usne,

i neke druge snove.

Držim te za ruku,

čvrsto.

Ovog puta te neću ispustiti.

Ovog puta me neće zavarati

reka,

ni zelena polja pokraj nje.

Ništa se ne može uporediti

sa ovim beskrajnim

plavim

prostranstvom.

I ništa nije ni približno

slično tebi.

Ovog puta me drži čvrsto.

Ovog puta me nemoj ispustiti.

Vratila sam se...

Rimljanke

23:39, 8/11/2007 29komentara Link

Hodala je lagano u svojim "rimljankama" isprepletanim oko listova. Još jedno "wou" začulo se negde sa strane. Nije se okrenula. Duga kosa slivala se u slapovima niz ledja, sve do tanušnog struka. Nije bila svesna svog izvajanog tela na dugim prelepim nogama. Šorc zategnut preko bedara, majica sa likom Che Guevare - suveniri sa radne akcije u Nišu, i nehajno prebačena platnena torbica preko ramena.
Približavala se gradskom bazenu, a srce je sve brže tuklo. Znala je da će i On biti tamo. On, koji je na akciji pisao pesme samo njoj. Koji je uz logorsku vatru sedeo držeći joj glavu u krilu i provlačeći prste kroz njenu kosu. On, koji je šaputao najnežnije stihove i pevao najlepše pesme, prebirajući po žicama gitare. Drugi su uzdisali za njom, ali ih ona nije čula. Drugi su je sanjali, ali ona to nije znala. Drugi su se utrkivali da joj pomognu, dok je lopatama izbacivala zemlju iz iskopanih kanala, a ona se samo ljubazno osmehivala. Oči su joj bile okrenute uvek u njegovom pravcu, osmeh lebdeo na usnama dok ga je posmatrala, srce pevalo samo jednu pesmu: "Poljubi me..." Čekala je marendu, da joj On otvori konzervu, dok je ona od poklopaca kiselog mleka pravila "kašičice" sebi i njemu. Poljupcima su skidali mrvice i tragove mleka sa brade. Za vreme ručka nije mogla da jede, jer ju je gledao pravo u oči, svojim nestašnim pogledom iza dugih trepavica. Nije jeo ni on. Popodnevni odmor su pretvorili u pisanje zidnih novina, crtali "bisere" sa trase i smejali se kao deca. Osećala je neizmernu radost pri samoj pomisli na njega i lebdela, ne osećajući umor.
Poslednjeg dana, na akciji je vladala nekakva čudna užurbanost, tiha i tužna. Opraštali su se brigadiri, a to je najtužniji dan na akciji. Ispisivale se adrese, razmenjivali brojevi telefona, klizile suze... On je pakovao stvari ćuteći. Stala je pored njega, pokušavši da mu dodirne ruku. Zastala je. Nije se okrenuo. Nije pogledao u njene nasmejane oči. Pretrnula je. Šta se desilo? Vraćaju se kući, u svoj grad. Čitavo leto je još pred njima, do fakulteta. Imaće vremena za sebe, za svoju ljubav... "Mikice?" U glasu se osetio prizvuk strepnje. Ćutao je. Prošla je sa druge strane, pružila ruku. Nije se ni pomerio. Vrhovima prstiju je dotakla njegovo lice. Zatvorio je oči i zgrčio šake. Odmakla se i sa nevericom ga posmatrala nekoliko trenutaka. Onda su krenule... nekontrolisano... kao reka... Ne seća se ko joj je pomogao da spakuje torbu. Ni ko ju je odneo do autobusa. Ne seća se ni sa kim je sedela u povratku. Samo je bila bolno svesna da se jedan dvorac, u kome je bila princeza, srušio uz tresak i samo se pitala "Zašto?"
.....................................................
Prošla je kroz kapiju i pokazala ulaznicu za bazen. Žamor i pljuskanje vode su se na tren utišali. "Eh, da si moja..." začulo se odnekud. Lagano je prelazila pogledom unaokolo, želeći da vidi samo jedno lice. Krenula je izmedju ležaljki ka prostoru sa suncobranima. Levo, uz ogradu, prepoznala je izvajano telo, okrenuto ledjima. Nečije ruke su ga grlile. Preko njegovog ramena su se smejale oči koje je tako dobro poznavala. Iz njenog paviljona, iz iste sobe, sa susednog kreveta.
Ispod naočara za sunce, skotrljala se, izdajnički...

Malo putovanja, za promenu ;)

02:45, 22/10/2007 27komentara Link

Prošle sedmice sam sa ćerkom putovala u Prag. Da vidimo usput Bratislavu, a u povratku Budimpeštu. Ne mogu još da sredim utiske, milion slika, bezbroj podataka... Ipak za ova tri grada treba više od pet dana. No, šta je, tu je :) Možda sledeći put bude više novca u našem novčaniku, pa ostanemo duže :)

Bratislava, nepravedno zapostavljena u odnosu na brojne turističke centre Evrope, ušla nam je u srce neprimetno, svojom blagošću i stidljivom lepotom. Prelepa zdanja, besprekoran hotel, divni restorani, neobična, ali zanimljiva i ukusna kuhinja... Kapućino sa cimetom, sunčane ulice, od kojih svaka ima neku svoju zanimljivost... Pogled sa tvrdjave na Dunav, u daljini Austrija i Češka... Napustili smo je sa nadom da ćemo se uskoro ponovo sresti.

Prag. Jedan od pet najlepših gradova Evrope. S pravom! Još da se nisu svaki čas smenjivali sunce i kiša, bio bi još lepši. Praški dvorac na Hradčanima, Katedrala Sv.Vita, Stara Kraljevska palata, Vladislavova Dvorana, Bazilika Sv.Djordja, Karlov most na Vltavi, Starogradski trg sa astronomskim satom "Orloj", Vaclavske namjesti, Nacionalni muzej... Ali, Prag je jedinstven i po nečemu, bolje reći Nekome, što ostala četiri grada prve petorke nemaju: samo on ima Miru, tačnije @miriam :)))

Pre godinu i po dana, kad sam napisala svoj prvi post, bila je medju sedmoro ljudi koji su mi ostavili komentar. Napisala je: "Dobro nam došla :) " Još se nisam ni osvestila, a već sam bila na njenoj listi prijatelja i ona na mojoj. Razmenjenih bezbroj poruka na blogu i chatu, upoznavanje uživo na blog-skupu, druženje i ovog leta kad je iz Praga došla u zavičaj...

Stajala je ispred hotela kad smo stigle, iako joj nismo rekle u koliko sati. Zvala nas kad smo bile oko Brna i izračunala. Nasmejana i lepa, željna da što pre pokaže sve lepote svoga doma i svoga grada. Trebalo bi da napišem još jedan post samo o tome gde me je sve vodila, šta sve pokazala, koliko ljubavi i pažnje poklonila za ta dva dana. Lolku i Joleta malo vodila sa nama, a onda ih na čuvanje dala tati (D. hvala!), kako bismo nas dve (moju ćerku je "preuzela" njena drugarica koja studira u Pragu) mogle da se provedemo, onako, za svoj groš. Bolje reći za njen groš, jer mi nije dala da potrošim ni jednu jedinu krunu :)

Mirka, hvala ti!

Ti si jedno veliko srce!

I, na kraju Budimpešta. Sa svojim mostovima, bulevarima, trgovima, sa nezaobilaznom ulicom Vaci (gde nadjoh svoj omiljeni parfem, za kojim sam bezuspešno tragala dve godine). Sa neizbežnom noćnom vožnjom Dunavom, sa Citadelom, sa našom Ambasadom (koju Dučić dobi na poklon od svoje ljubavnice), sa Trgom heroja...

Eto. Pokušah da vam dočaram delić lepote koju ispijah ovih dana. Još se nisam otreznila :))) Previše je to lepote za kratko vreme :)))

Che

14:30, 9/10/2007 30komentara Link

14. jun 1928 – 9. oktobar 1967.

Godina ljubavi :)

22:21, 27/9/2007 13komentara Link

Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

U Visokim potpeticama, naravno :)))

:)))

15:57, 20/7/2007 43komentara Link

Mrzi me da pišem po ovoj vrućini,  zato samo:

 

Prijatelji

23:27, 15/7/2007 47komentara Link

Pored EXITA i STONESA, protekli vikend je obeležio još jedan VAŽAN dogadjaj ;)))

Mirina i moja želja da se vidimo i popijemo kafu u Bg, prerasla je u trodnevno druženje sa prijateljima, blogerima iz Beograda, Čačka, Požarevca, Kuršumlije, Republike Srpske, Crne Gore i, naravno, iz G.Milanovca i Praga :)))

Ne može se dočarati sva ona lepota druženja, smeh, priče, nenapisani postovi uživo...

Zato se nadam da će administratori Blogoya uskoro organizovati BLOG-SKUP, gde ćemo se ponovo družiti i gde će doći još prijatelja sa Blogoya.

Evo nekoliko fotografija, uz napomenu da su pojedini želeli da ostanu anonimni, rekoše da ne vole kameru, što sam morala ispoštovati :) 

 

  
 
 
 



 

Nazdravljalo se tu raznim dogodovštinama, izmedju ostalog i Šejnovom diplomiranju :)

Mmmm... Pivo sa borovnicom :))) 

Ali, nije se sve moglo popiti, tako da su na kraju ostale pune čaše...

I kako kaže naš narod: "Nema dosta dok ne osta" :)))

Hoćete li?

01:03, 10/7/2007 18komentara Link

Došla @miriam iz Praga! Jupiiii... :)))

Ona i ja  dogovorismo se da se nadjemo u četvrtak, 12. jula, u Bg, na Tašu, u "Šansi", oko
16h

Da se ispričamo ko ljudi, popijemo nešto (vruće ili hladno, zavisi od vremena ;)

Ako hoćete da se družite s nama, dodjite, čekamo vas sa osmehom, a  ponesite ga i vi! :)))

Svašta!

18:08, 29/6/2007 18komentara Link

E, pa ovo je prevršilo svaku meru!

Najviše na svetu mrzim kradju, prevaru, laž!!!
I svoju decu i svoje djake učim poštenju i borim se da u njih usadim prave vrednosti.

Znam da je mnogo što-šta poremećeno u ovoj našoj zemlji, i ne samo u njoj.
Ali, baš zato, svim snagama se borim za lepši i pravedniji svet!

I pre nekoliko minuta naletim ovde, na Blogoyu, na kradju mojih sopstvenih stihova, koje sam objavila kao Woodland na Mojblog.hr.
I poludim, naravno!
Dakle, draga moja @amore, neka ti služi na čast!
Prepisala si dve moje pesme, a sad verujem i da si ostale ukrala od nekoga.

Okreni se pisanju sopstvenih stihova ili tudje citiraj, sa naznakom odakle si ih uzela.
Biće mnogo lepše i poštenije.

A, sad odoh da prošetam, jer me ovo baš, baš iznerviralo!

Jutarnja razmišljanja

20:41, 24/6/2007 7komentara Link

Okupana jutrom, lenjo se protežem...

Miris lipe se uvlači u nozdrve...

Udaljeni glasovi

pomešani sa cvrkutom ispod prozora.

Spokojno udišem svežinu, dok je još ima.

I razmišljam.

O tebi, o sebi... O nama...

I pitam se:

koliko je potrebno da se čovek zavoli,

a koliko da ljubavi nestane?

Malo.

Čak, premalo.

I još se pitam:

koliko treba

da neko razume ovu, ovakvu, mene?

Mnogo.

Čak, previše.

A, sve mislim

da mene nije teško razumeti.

Samo me treba malo voleti.

Ali, onako, pravo.

Sa iskricama u očima,

sa dodirom misli,

sa nežnošću na usnama...

Uvek me razočara osećaj

da ostajem nepoznata,

čak i onima koji se zaklinju u svoju ljubav.

I to mi nije jasno.

Pravoj ljubavi nisu potrebna nikakva razjašnjenja.

A, možda, takve i ne postoje?

Dok su šuštali bođoši

23:49, 23/6/2007 21komentara Link

Seti se...

Toga dana sam odlučila da hoću.

I krenula tebi u predvečerje.

Nikada ranije nisam bila tu.

No, sve si mi objasnio.

Kuda proći,

gde skrenuti.

I čekao si me na ulasku u Grad.

Nasmejan,

u kratkim pantalonama.

Sećam se košulje koju si nosio.

I boje očiju, pod svetlima,

nešto pre ponoći.

Uhvatiio si me za ruku,

dok su mi kolena klecala

od duge vožnje.

Od strepnje koja me obuzela.

Zagrljaj.

Ukus usana.

Njihov lagani dodir.

Tren spajanja

u večnost pretočen.

Seti se...

Zaboravili smo zatvoriti vrata,

dok su nam se prsti preplitali,

dok su delovi naše odeće

leteli unaokolo.

Letnja noć

upila je u sebe našu vrelinu.

I samo je sokakom

šuštalo lišće bodjoša...

Posle kiše...

04:07, 10/6/2007 12komentara Link

 

 

Vraćam se

sa maturske večeri,

raznežena rečima...

"Vi ste naša druga mama..."

Nadam se da nikada

neće zaboraviti

da sam ih svakoga dana

učila da budu ljudi...

Odzvanjaju potpetice

po vlažnom trotoaru.

Hodam lagano,

udišem svežu noć,

posle kiše.

Odjednom,

ti mi se uvlačiš u misli.

Nežnost tvog dodira

osećam svuda.

Tvoj smeh čujem.

U tvoj pogled uranjam.

Žurim ti u zagrljaj.

Znam da me čekaš.

I želiš.

Jer sam tvoja.

Uvek.

I zauvek.

Nedelja u Košutnjaku

01:29, 5/6/2007 19komentara Link

Osvanuo je divan, sunčan dan.
Šteta je bilo provesti ga u kući, makar i pored kompa, tj. na Blogoyu :)
Zato postoji Košutnjak.

Da odeš tamo, da udahneš punim plućima ozon, gledajući male prozorčiće neba...

Da ručaš u "Košuti".

Šta?
Pa, zna se :)))

Da piješ vodu sa Hajdučke česme...

I da se Neko sav izgrebe zbog tebe, dok ti bere trešnje ;))

Mmm... najsladje... ;)

lazarica i mawena me prozvaše...

21:27, 26/5/2007 12komentara Link

 1. Omiljeno muško ime: Stefan

 2. Omiljeno žensko ime: Jelena

 3. Boja za dušu: žuta

 5. Pisac: Meša Selimović

 6. Knjiga: Tvrdjava

 7. Umetnik: ff

 8. Režiser:  Kusturica

 9. Film: Ko to tamo peva

10. Najbolji prijatelj: teško pitanje

11.Zemlja koju želim da vidim pa makar mi to bilo poslednje:  Kuba

12. Grad koji želim da vidim, makar mi bilo poslednje: Pariz

13. Horoskop: Škorpija

14. Mesto za šetnju: pored reke ili mora

15. Mesto za sedeti: pored reke ili mora

16. Promeniti jedan događaj iz prošlosti: svadba

17. Pesma: Gipsy Song

18. Omiljena pevačica: SRNA

19. Omiljeni pevač: Ibrica

20. Omiljeni cvet: ruža

21. Godišnje doba: proleće

22. Deo dana: kasno popodne

23. Omiljeni sajt: BlogOye

24. Omiljeni sport: odbojka

25. Poruka prijateljima: VOLIM VAS!

26. Poruka neprijateljima: Oprosti im, Bože, ne znaju šta rade!

Tebi

02:57, 25/5/2007 12komentara Link

  

   Moje su pesme, tek, titraj sna,

   tek odsjaj neba u izvoru mašte.

   One su eho glasova leta

   i miris usnule bašte.

 

   U njima samo Ti postojiš

   i svaki stih Tebi se klanja.

   U njima reči zbog Tebe nižem,

   slovima dajem osećanja.

 

   Kad jednom odem, al' stvarno odem,

   kad moje vreme izgubi boje,

   one će doći Tebi, u snove,

   i tiho šapnuti sve tajne moje.

Nevreme

20:53, 23/5/2007 24komentara Link

Prasak.

Odjednom.

Zaslepljujuća belina

i munja preko celog neba.

Crvenkasta.

Oštrih ivica.

Volim opasnost.

I bojim se.

Fotkam napolju i drhtim,

dok gledam borbu

belih i crnih oblaka.

Počinje kiša.

Krupna.

Zveči.

Okrećem pogled na drugu stranu

i ostajem zadivljena:

DUGA!

Osmeh mi obli lice.

Dobro je.

To se nebo osmehuje.

Šareno.

Ne bojim se više.

Znam da si nebom poslao poljubac.

Preko duge.

Topao i nežan.

Kao ti.

I da me čuvaš.

Kao niko do sad.