Jutros u kafani „Kod tri budale“, sedi Jovo Lažov, Marko Alapača, i Stevo Abronoša i piju pivo po običaju za stolom kod vurune, odma' do prozora prema pošti.

Ja krenuh da pitam da li je navraćao moj kum Đuro skoro, trebao bi mi nešto da ga pitam, a gazda Mile zapeo:

-Dobro jutro komšo, ’ajde more da popijemo nešto, pa onda idi.

-Neka Mile, hvala ti. Žurim – pokušah ja da se izvučema, ali ne vredi, Mile je to. Izađe iza šanka sa flašom vina (crnjak domaći) i dve čaše i sedosmo za sto. Samo što smo počeli piti i on zaustio da me  pita za izbore šta mislim (a ja zato i izbegavam to društvo, jer samo o tome se priča, ko Srbi o vojsci i po tome se i vidi da su to jednini doživljaji i putovanja vredni pamćenja i pažnje) kad neko doviknu otud spolja:

-Mileee! traže te ovi ljudi ovamo!

-Sedi ti komšo, sad ću ja – doviknu mi Mile izlazeći žurno.

Sedim ja i pijem ono vino, a i nema nikog osim mene, neka dva mladića tamo do vrata, nešto se tiho prepiru (ovaj jedan je pijan pa neće da ide kući, a drugar pokušava da ga ubedi nekako) i ova trojica tamo u ćošku polako pijuckaju, lože vatru i zaneli se u priču (oni su inače ovde „inventar“ i od njih možeš čuti svašta, samo ako imaš volje i vremena da slušaš).

Znam da nije pristojno, ali oni pričaju dovoljno glasno (popili ljudi šta ćeš) da i kad bi hteo, ne možeš, a da ne slušaš.

-Slušaj ti Stevo, burazeru – obraća se Marko – ’ajde ti to meni polako ispričaj pa da ja nekako povatam tu tvoju priču, jerbo mi nikako nije jasna.

-Ni meni, pravo da ti kažem – dodade Jovo i otpi dobar gutljaj piva iz flaše.

-Slušajte ako ’oćete sad, jer ja više ne mogu da ponavljam – zavapi Stevo, (koji je inače poznat po tome što poznaje ceo grad po imenu i poreklu, a i mnooogo šire kada ustreba. Od njega smo recimo prvo szanali da je Tito im’o švalerku ili da je Nikola Šunjo lag’o na sudu za Četnike da dobiju penzije itd.) povuče dva dima, zagleda se malo u plafon, pa nastavi:

 – Milanku Draginu znate, onu što ima one kerove?

-Znamo!! – odgovoriše ovih dvojica u glas i nastaviše da zure u Stevu, baš kao da će sa usana da mu čitaju..

-E, pa Milanke Dragine setra Milica – nastavi on pomalo piskavim glasom, a sav važan što ga tako pažljivo slušaju – pa Milicin dever je ženjen sa Jadrankom Maksinom iz Šapca, a njegov brat „Pujdo“ je opet oženjen Smiljom što ima sedmoro dece od četiri muža. – malo je zastao pogledao u praznu flašu, a Jovo skoči do šanka i žurno otvori drugu i donese.

-’Ajde -’ajde majke ti, baš me zanima – reče Jovo, požurujući Stevu.

-Sa’ ću more šta si zapeo k’o lud u trnje **bo te otac, da malo navlažim usta – odbrusi mu Stevo i nastavi sa smeškom ko da iz Biblije, Bože mi oprosti, isčitava:

–znači , k’o što i reko’, Smilja ima ...

-sedmoro dece od četiri čo’eka – ubaci se nestrpljivi Jovo..

-E pa, eto ti, pa ti pričaj - lecnu se Steva na upadicu..

-Nemoj bre Jovo, pusti ga majke ti – zamoli Marko – ’ajde bre prođe dan, nastavi neće te niko dirati više i popij malo tog piva, aj’ živeli!

-Živeli! – odgovorismo svi u glas, a Stevo onda tobož’ malo nevoljko ipak nastavi:

-Stariji sin od te Smilje živi u Beogradu i oženjen je nekom službenicom u skupštini čiji je rođeni brat potpresednik ove jedne stranke, od ovih iz koalicije kako je već zovu.

-Pa dobro i šta sad? – upade opet Jovo Lažov sav nestrpljiv.

-Čekaj polako videćeš dok ispričam sve pa me onda pitaj pi*** ti mat*****– odgovori Stevo pa nastavi

-Znači, sa njima je Drago bio na moru kad je išla i ova starija unuka sa njima, ona što je pobegla iz škole i udala se za Branka Majmuna.

-Ma znamo bre to, ’ajde dalje – požuri ga tiho Marko.

-I drugi, mlađi brat od Smiljine snaje, što je udata za njenog starijeg sina, je isto bio sa njima na moru tamo i jedno veče se upoznao sa ovom Milankinom unukom i zavol’o je oće sa njom da spava, a on se njoj ne dopada nikako, jer je mnogo ćelav i ima kaže neki čudan nos, a i zrikav je i ćopav na levu nogu i ona ga neće, pa neće nikako..

-Pa i ne treba ako je taki, lepa je ona devojka bre, ta mala kako se zvaše Milodajka čini mi se baš – ubaci se Marko.

-I ja mislim da ne treba – dodade Jovo, već nervozan k’o da mu se nekud žuri, a žao mu da ostavi društvo i ne čuje priču do kraja.

-Hahaha, pa i ja kažem da ne treba al’ ’oćeš, nije to baš tako lako – dodade Steva i povuče dim, a sav bitan pa nastavi:

– ima tu mnogo važnija stvar.

-Pa pričaj onda jbg! – skoro da podviknu, ma nekako prosikta Marko.

-Njih tri brata su ti brale u tri stranke, pa vi vidite na šta to liči – nastavi Steva, sad malo veseliji, ajoš piskavijim glasom

– i sad ovaj mali, što ova Milankina unuka neće sa njim, upoznala na povratku i njegovog starijeg brata i on joj se dop’o, a kad je ona otišla kući, oni se onda posvađali i to dobro i sad ne govore.Milanka sumnja da su se i potukli.

-I šta onda? – upita Marko nakon male pauze.

-Bili su neki dan oni ovde, ta dva brata, kod Đorđa što ga zovu Titin, a oni se znaju još od bomabardovanja, jer im je on ost’o dužan nekih dva’es televizora i još neke sitnice, al’ kaže ipak i dalje sarađuju na uvozu robe, ne znam kako.

-Dobro i? – upita Marko i pogleda na zidni sat.

-Ne znam, ali Milanka kaže, da je nezgodna stvar skroz, zato što ovaj mlađi brat ne odustaje od Milodajke i onda je i ovaj stariji molio da pristane, jer ovaj ne da svojim poslanicima, a to su sve njegovi pajtaši, a u stranci gvozdena di’ciplina, da glasaju za ove neke zakone, što se treba da ide u Evropu i šta ti ja znam tamo. Kaže ona meni: „ Steeeevo ti da si samo bio da to čuješ i vidiš, oni su se i ovde posvađali i ’mal’ se ne potukoše opet“. „Ti si kriv što ona neće sa mnom sram te bilo, kaki si ti brat da mi otimaš žensku“ - sikće ovaj mlađi, a ovaj stariji se pokunjio sramota ga i mene moli – „molim te gospođo, probaj da je nagovoriš ako ikako možeš, pa ako vam šta zatreba, ja imam dobre veze u Beogradu i u Vladi i gde god vam treba, kod lekara nekog, evo ako treba na VMA samo joj recite da pristane, evo imam veze da joj nabavimo jeftinu diplomu ako želi“..

„Gledam ga Stevo brate, pa mi nekako dođe žao, a znam nju beštiju, moja je, al’ eto s kim sve nije bila, al’ kad nekog neće, onda neće“. „Pričala ja i mom Dragi i on se posle smejao kad su ovi otišli, jer Drago je opet u toj nji’ovoj opoziciji i o’šo odma’, te kupio Milodajki mobilni što joj je još letos obeć’o, jer mu milo što se ta koalicija razbila zbog nje i kaže meni neki dan“..

„Vi’š Milanka Boga ti tvoga, ko bi rek’o da će naša Milodajka ispasti tako važna, da od nje zavisi da l’ ćemo mi uz Evropu il’ uz Rusiju. E, pa ljubi nju njen Deda Drago, ako i ne more zaustviti, nek makar malo prikoči i nek vide ovi kol’ko vredi Dragina unuka“ i smeje se ..

-Pazi Boagati, stvarno to tako ispade **bo te andrak tvoj – ubaci se Jovo.

-Pih! Majku mu vidi ti to, je li moguće, **bem ti i Evropu! od čega ona zavisi, mada ja baš i nisam siguran opet, kak’e veze ima ta Smilja sa celom ovom pričom, al’ nek’ vam bude – zaključi Marko i ode da plati piće i odnese ’leb kući.

U tom naiđe i Mile i izvini se što mora ’itno do opštine, pa se mi pozdravismo i ja krenuh kući, a ne znam da l’ da se smejem il’  da ipak ostanem ozbiljan, kao vanstranačka ličnost. Al’ čim sam stigao kući napadoše na mene, što sam toliko dugo ost’o i nisam doneo hleb, a i zaboravio sam da javim kumu, da nema ništa od Evrope do daljenjeg, pa ću  morati opet dole da siđem, čim ovo pribeležim.