Mozda je to mudro

Volite li svoju kom�inicu

Thu, 09 Oct 2008 14:02:00 +0200

Hteo sam nešto o ribolovu i pravljenju riblje �orbe u kotli�u naravno i belom vinu ali eto!...

Ponekad mi do�e da odselim odavde, a �ao mi ku�a je na diiivnom mestu i navikao sam na ovaj pogled ujutru, u osvit u ono rumenilo i bu�enje dana i na zalaske na drugoj strani, i sutone, na miir.

Neko se sigurno pita zašto?

Pa kako zašto bre!Ne pitaj!

Evo, kad god idem u prodavnicu ili bilo gde, ona je tu. �ena na mrtvoj stra�i.
Ne mogu da verujem! Imam utisak da i ne spava i kad uopšte stigne da skuva ru�ak?

I kako je uopšte trpi mu� i uku�ani? Mada, on skoro nikada i nije kod ku�e i sve mi je više jasno zašto.

Taman ja pomislim - ee sad sam prošao, kad:

-Dobro jutro komšiiiijaaaa, kako si? Kako si spaav’ooo

-Dobro jutro! Dobro, dobro, hvala komšinice - odgovaram i onda mi se otme i ono kurtoazno:

-„..a ti komšinice, kako si?“.

A ona �eka kao zapeta puška i onda kre�e ono:

-Joooj mooj komšo samo da znaš, sve me nešto mu�i pa ne mogu na da se naspavam, a onaj moooj uf! da ti ne pri�am!

I taman ja pomislim, e dobro je ne�e me smarati ovaj put, kad ono:

-A jesi ti �uo ovo za banke komšo?...a ovo za Z...u kako je na**bala glupa�a?....ma kako la�u za taj kurs i cene, a sve je skuuupoo!(ina�e ona u svakom momentu zna ta�an kurs, nemam pojma kako!)...Znala sam ja za Tomu! Odma’ mi je sve bilo jasno. I treba. I neka ga!..Kad mo�e Ivica, a šta njemu fali, a pametaaaan je pametan...Eto pro�e i taj peti oktobar i ništa! Opet ništa. D�abe smo 'odali i pištali ko pili�i Zorkini okolo. Evo još gore.

Jes' vidio ima boga,a? Evo i ovi amerikanci su sad na**bali i nek su! Dosta i njihovog bilo!...joooj, a ona mala D...a je naaaopako bezobraznaaa, a tek majka joj, ubi’ Bo�e. Više se ne zna moooj komšo ko s skim, d'izvineš...to je straaašno!

-Nisam ni znala da je ona takva, i kako ne bi bila iz kak’e je ku�e..ih ta današnja mlaade�, samo im je to na pameti...kad li �e nam dati ove akcije? Ma la�e i onaj Dinki� stoposto! Ne�e ni on dugo vladati, je l' de?..izvini komšo moj, ja se nisam stigla ni obu�i još pa nagrnula ovu krpicu (intervencije rukom po bujnoj kosi i bogatom dekolteu, uzgred i smešak)...

Kad vidi da se ja pokušavam izvu�i i ni u šta ne�u da se zaka�im, onda sledi:

-Jaaao izvini molim te komšo. Vidi mene lude! ’Ajde na kafu, ima i rakijice, doma�a! Pa ne�eš valjda pro�i da ne kreneš makar pet minuta (mislim se nešto - ma (s)kren'o sam ja i više od toga, al' �utim dalje i slušam "hvalospev")...

-Kako si tiii vredan, blago tvojoj �enici, Bo�e draagi (pa onda ide njen �uveni keeeezzz i zna�ajan pogled ispod oka).

-Samo nekud �uriš pa i ne vidiš kako te ova mala A...a streeelja o�ima kad se sretnete i ka�e...

-Ma ’ajde, ’ajde da ti i to ispri�am, a znaš li ti moj komšo da ona R..ova i J....o se ne razdvajaju? Sumnjivi su oni meni odaaavno...(opet keezzz i još zna�ajniji pogled).

I sve tako dok ne izre�a sve okolo pa onda ispadne da sam jedino ja diiivan-predivan Bo�e mili pa jedva odolim da ne poverujem. Ego mi k'o ku�a ali se sre�om brzo dozovem pameti.

Da mi je znati nekako, šta li pri�a o meni kad nai�e neki drugi komšija?

Ipak, pokušavam uporno da se izvu�em, na pristojan na�in i ovaj put.

-Da komšince,...da, ..da! ali ja �uurim , neka drugi put �emo, baš ti hvala. Ljubazna si stvarno. (pa sad sledi moj keeezzz, mada ne volim da se kezim)...

-Uvek ti �uriš nekud, a ja baš volim da se malo ispri�am sa tobom..

Khm!

Ko zna koji put prekorevam i psujem sebe zbog glupe navike da budem ljubazan i uzvratim sa tim ..“a ti komšinice, kako si?“, zaboravljaju�i s kim imam posla...

Tako mi treba!

Glupan jedan sa ljubaznim osmehom!

Nikad se ne�u nau�iti pameti!

Ljubaznost da! ali ne uvek i svugde!

Najgore je što nema na�ina da joj nekako doka�em da smaaraaa.

To znam po komšinici �...i i komšiji G....u, koji zbog toga nigde više nemaju mira od nje.

(Danas sam se nekako izvukao, jer su sre�om naišle dve komšinice i ovaj sun�an dan �e mi ipak biti u lepom se�anju ali slede�i put koo zna..)

(Toliko od mene za sad, a slede�i put �u o ljutim paprikama (ali okruglim) ili mo�da o drugoj komšinici i njenom �ivotu sa dva poslušna mu�a, koji tresu orahe i grtaju lisje �uto.)

Neobi�an susret

Thu, 27 Mar 2008 21:32:00 +0100

Tiho prole�no jutro, miriše behar, buja �ivot, kao i svakog prole�a i ovde na �elezni�koj stanici uobi�ajena vreva – putuje se nekud uvek, vozovi kasne, ali ipak sti�u.

Sedim u uglu, ali blizu prozora (po navici ve�) da bih mogao da vidim peron, mada ne �urim, jer voz kasni više od sat vremena. Ima da se na�ekam još, ali mi je sasvim prijatno nakon prethodne ve�eri i onog susreta što me �eka tamo i pozdrava, ali ne�u vam sad o tome, mo�da drugom rprilikom, nego tako ja zanešen u mislima – sanjarim i krai�kom oka opazim na vratima poznat lik sa koferom u ruci i ne mogu da se setim, dok mu se neko ne obrati imenom – tada sam bio siguran da je on - Bane.

Mom�ina i po Bogati - zgodan, fin, nao�it.

Onako baš visoko �elo, lep, siguran i �vrstim korakom gazi smeška se siguran u sebe, szreo.

I on i celo društvo posedaše tamo, bli�e vratima.

Mahnu mi - i ja njemu, a onda je priš�e i pru�i mi ruku:

- Kako ste komšo? – upita me.

- Dobro, Bane! dobro, hvala na pitanju. Kako si ti? Putuješ opet tamo, na zapad? – uzvratih ja, a neka milina mi pro�e što ga vidim, k’o da je moj.

- Da, mora se, posao je takav, radi se, ali sam jako zadovoljan – uz osmeh mi odgovori i vidim mu sada na licu da blista od zadovoljstva, ali i tra�ak neke tuge u o�ima..

- Ti si tamo baš dobro se snašao, zar ne? – pitam, a znam da je on vode�i in�enjer tamo u proizvodnji specijanih brava, stru�njak kakvog je teško prona�i, zato su ga i odveli tamo i dali mu sve samo da radi za njih i radi eto, kad ga ovde niko nije zaposlio i obratio pa�nju na njegove sposobnosti i znanje.

Nudili su mu, ali tek da bi radio ni za šta i da mu slabiji str�njak bude nad glavom..

- Pa, jesam, verujte mi, - nastavi on - jesam. Stvarno me poštuju, a i ja radim uzvra�am pošteno i patentirao sam nove brave specijalke, dosko�io sam kradljivcima nadam se – smeška se opet – nego haj’te vi nešto popijte na moj ra�un molim vas, a ja odoh ovamo kod mojih. Pozdravite �erku i gospo�u obavezno – rukovasmo se i on ode..

I drago mi je i �ao u isto vreme – ne mogu da se opredelim.

Drago mi je zbog de�ka, pametan. Celo školovanje je prošao sa maksimalnim ocenama. Talenat neosporan, mislim da je na dedu i on je bio majstor dobar u svoje vreme, a i stas mu je takav.

Ali ipak mi �ao što de�ko ne �ivi ovde, me�u svojim svetom i što mu roditelji �eznu za njim (jedinac), a i sestra pa i svi mi ga volimo, jer je vaspitan i uljudan jako..

Iz razmišljanja me tr�e ne�iji glasan pozdrav, tamo sa vrata.

Pogledah i malo me pro�e neka jeza. U pratnji dva policajca u restoran ulazi Marko, Banetov školski drug i jedini ozbiljan konkurent u struci, još iz srednje škole, kome su jedno vreme predvi�ali još bolju karijeru.

Njih dva su se nadmetali, ko �e bolje i više pokazati znanja iz zanata i ne retko je Marko znao biti za nijansu bolji – veštiji..

Markovi roditelji su odavno rastavljeni, a on je kod dede i bake i oni ga vole kao sina.

Ali dok je Bane predano u�io i skromno �iveo, posve�en ku�i i struci, Marko je (što je više odrastao) sve više izlazio sa društvom i po�eo da se bavi lošim rabotama pa je ve� nakoliko puta bio privo�en zbog kra�e, uglavnom, jer “nema te brave koju on ne ume i ne mo�e da otvori” – hvalio se okolo i tako postao “faca” i pokupio simpatije nekih naivnih klinki i klinaca po gradu..

Bo�e moj – kakav kontrast, nekako mi prostruja kroz glavu i neka jeza me pro�e, dok su se njih dvojica prepoznali i pozdravljali, onako srda�no, drugarski sa suzama u o�ima, (uz dozvolu policjaca iz pratnje naravno).

Nisu se videli nekoliko godina ve� i o�ito su se u�eleli razgovora, jer su bili skoro nerazdvojni u srednjoj, sve dok Marko nije po�eo da "tone", a Bane i pored svih napora nije uspevao da ga odgovori od toga pa su pred kraj ve� bili prili�no udaljeni i svako išao svojim putem, pa Marko ni fakultet nije uspeo da zvrši još uvek.

Ne sedoše za Banetov sto, ali su seli blizu za slede�i pa su mogli da razgovaraju..

Pozdravio je Marko i mene mahnuvši rukom. Naravno da sam prihvatio pozdrav, jer mi je i on nekako mio, onako vedar i izrazito inteligentan momak, muškog dr�anja, ali sa nekom neobi�nom fino�om i stilom u ponašanju. Uvek je vodio ra�una o odevanju, ali i bio pristojan sa ljudima u opho�enju i posedovao je neosporne manire..

Iz njihovog razgovora saznadoh, da Marka vode u Po�arevac na izdr�vanje višegodišnje kazne, zbog obijanja i plja�ke nekih banaka i pri�ali su još o koje�emu i o Banetu, i o devjokama, muzici, ali mi je jedna re�enica, koju je Marko izgovorio pozdravljaju�i se sa Banetom na rastanku, ostala da zvoni u ušima:”… hej Baki, nemaju ovi bravu za mene, a ti hajde mi javi gde si ugradio taj najnoviji model brave, da je Mare testira” i sve to za�ini osmehom...

Bane je samo mahnuo i osato da �uti.

Mislim da mi sada stoji neka knedla u grlu i da ne umem da sebi objasnim taj neobi�an ose�aj, koji me eto toliko dr�i i ne mogu da zaboravim taj �udni susret i sopstvenu upitanost nad ljudskom sudbinom..

Lov na kapitalce

Wed, 19 Mar 2008 17:39:00 +0100

- Je l' ovo kajsijeva�a, starino? – upita moj drugar sedog starca koji je lovio ribu nedaleko od nas u jednom zatonu. Videvši nas, starina pozdravi i ponudi flašu, koja mu je le�ala kraj noge i nasmeši se..

- Dobro jutro, momci! Hajde nazdravite, osve�ite se i da nam bude sre�an lov na kapitalce. Jeste-jeste kasijeva�a, ali moja, ja pekao – dodade uz osmeh..

�urno krenusmo da raspakujemo pribor i tra�imo mesto, jer je ve� uveliko svanjivalo i polako jedan po jedan po�esmo pecati, pri�aju�i uzgred o mestu na koje smo došli, sve�em jutru, neobi�nom starcu i odli�noj kajsijeva�i, koja nas je malo zgrejala..

- Stari ti si verovatno odavno ovde, tebe ribe poznaju, a od nas izgleda be�e – dobaci moj drugar, vra�aju�i flašu uz smešak..

- Poznaju, poznaju Bogami još kako de�aci moji - pa tolike godine ja ovde dolazim da ih lovim pa sam ih sve upoznao i ve�ini imena nadenuo, a one lopu�e jedne šega�e se sa mnom �esto – raspri�a se doma�in, a obrazi mu sve rumeniji, što �eš�e pote�e iz one flaše, koja je povremeno išla u krug..

Gledao je neko vreme u vodu, a zatim potegao naglo štap, mašinica zaškripa, on posko�i, a o�i mu zasjaše i neobi�an osmeh se razli licem..

- Tu je moja Verica, tu je! – uzviknu radostan o�igledno i nastavi da lagano mota najlon privla�e�i ribu znala�ki, lagano obali. Malo je �utao, a onda nastavi – hajd-hajde zlato moje, ne otimaj se toliko, pri�i ti meni samo da te pomilujem.. Po�eleo sam te ludice jedna i da izvadim tu staru udicu, što je toliko dugo vu�eš..

- Treba li pomo�, stari? – upitam ja ostavljaju�i svoj štap.

- Ne-ne! Samo vi pecajte, ako mi ustreba zva�u ja, ali ja volim ovako da se nas dvoje razgovaramo – odgovori doma�in uz �udan osmeh zadovoljstva na licu.

Izvadio je on onu ribu, onako solidne veli�ine, ispri�ao se s njom, nešto joj je �ak i šaputao i stvarno izvadio udicu na kojoj je visio komad najlona i osrednji plovak, a onda je poljubio na kraju i pustio u vodu, gledaju�i nekako �eznutljivo za njom..

-Vidite, ona mi dolazi ve� šesti put i zna me dobro lopu�ica jedna, a nije bila odavno – nastavi doma�in svoju pri�u sada ve� vidno raspolo�en, a o�i mu veselo igraju i sjaje �udnim sjajem..

- A ti to nju stvarno poznaješ? – upita moj drugar sada ve� ozbiljnije iznena�en.

Starac ga pogleda malo prekorno i upita

- To ti meni ne veruješ, de�ko? – malo se zamisli, pote�e iz svoje flaše i dodade mi je pa nastavi – znaš prijatelju moj, ja lovim ribu skoro šesdeset godina i prošao sam mnogo sveta tra�e�i najbolje primerke, one što ih zovemo kapitalci, od Kanade do Novog Zelanda. Ne ka�em, bilo je velikih primeraka i ve�ih mnogo nego ove ovde, ali ove su ipak nekako baš moje mezimice..To se prosto oseti, prepozna i povu�e te to mesto...

Najviše vremena sam proveo ovde i na obali i u �amcu, pa �ak sam u mnogo navrata i ronio. Eno tamo – pokaza rukom nizvodno od nas – na onom potezu �ivi Dragana, najve�a riba ovde, zbog koje ponekad zaronim da je vidim samo, a njenu majku Nadu sam godinama pokušavao da ulovim, jer je bila najkrupnija riba i svi bi mi zavideli da sam uspeo. Kako je samo graciozno plivala. Ponosna riba lepotica, a mudra. Nije mi �ao godina..

- A jesi li na kraju uspeo? – nestrpljiv je moj drugar.

- E moj de�a�e, pa ne ide to tako lako kako se vama mladima �ini. Znaš, ribe su ti kao ljubav – razne�i se starina - neko manje sre�e-neko više, a samo nekima "lupi kapitalac" i onda ostanu da pri�aju o tome ceo svoj �ivot i ponose se i ose�aju posebnim, ali je malo �alosno ako lupi prekasno deco moja, a zna i to da uradi...

Na momenta me je prošla neka jeza od njegove pri�e i kad sam ga pogledao, dok mi je dodavao flašu sa kajsijeva�om, video sam mu neku duboku tugu u o�ima..

- Eto, odoh ja sad, vreme mi je, a ti mom�e pokušaj ponekad, tamo kod ona dva drveta i javi mi ako te Dragana bude htela, samo bih te zamolio što ne�nije sa njom, bez naglog povla�enja, jer ona ako reši do�i �e sama ne brini, samo trebaš biti strpljiv i uporan i evo ti ova hranilica - ona voli iz nje da jede..

Pomogao sam mu da skupi pribor, podigao ranac na le�a i dugo sam još gledao za njim, dok je odlazio obalom nesigurnim korakom..

Prole�nje tagovanje

Fri, 07 Mar 2008 18:22:00 +0100

Prole�e je tu, eno vidi se ide - �uri, behar na sve strane osvaja, pupi, buja.., a onda zna se šta je moja glavna preokupacija, vo�kice u dvorište i ru�e u rtu�i�njaku - rezidba, okopavanje.

Kad mi vreme dopusti ili me kiša pa �ak i ovaj ju�ošnji sneg nateraju u ku�u, onda pokušavam da �itam Dostojevskog ko zna koji put, ali ovog puta �itam radi selekcije za blog, paralelno �itam i Kamija, ali mi nekako sporo ide ovaj put, odnosno uvek na prole�e sporije i manje �itam.

Kako bih mogao da ne idem na net, a obi�no po�inje Blog0ye - pošta, ako ima vremena za neki komentar�i�, a onda ono ostalo. To mi podigne raspolo�enje naj�eš�e. Volim dobre, mudre i hrabre komentare i rado u�estvujem u raspravicama, ali okupira me i onaj romanti�niji deo bloga, uz drage dame..:)

Kako biti uz vo�kice, a ne prebrati koju notu na frulici mom omiljenom instrumentu još od najranije mladosti. Nisam baš nešto kao Dugi�, ali dohvatim ponekad neku noticu, eto tako da ne zaboravim samo., a ja ti to mnogo više volim, nego što znam...:)

Ogladni se verujte na �istom vazduhu, ovde na zaravni iznad mog grada, a društva za dobar paprikaš se uvek na�e - nema da brineš, osete po mirisu pa kao "slu�ajno" prolaze ili tra�e nešto baš tada, a znaju be�ari da bi ih ja zvao svakako, nego ko vele da se ne mu�im i okre�em borjeve..

Ostane se uz pivce (ima tu i drugo pitjence, nego je pivce pokri�e za sve :) ) ponekad i dugo u no�, pa onda moram da se pravdam što sam toliko dugo ostao i nekako se svaki put oprvadam na sli�an na�in romantikom..:)))

Tagovani su: 0100JA, prijatelj, Lady, Lanana, Minja :))

Eto, sti�em i ja najzad

Mon, 04 Feb 2008 18:01:00 +0100

Aj’ sad i ja da se probam odtagovati (je l’ se tako mo�e re�i,a’ :) ).

Eeee, pa rekao sam ja odmah, da to sa mnom ide teško, jer sam navikao da sve sam odlu�ujem, ceo �ivot.

Jasno vam je ve� po uvodu, da �e moj na�in biti atipi�an, jer ja druga�ije ne umem.

Kad god je pismeni iz Srpskog bio na “slobodnu temu”, svi su gledali u mene u razredu, jer se moj rad morao obavezno �itati, a kad je na zadatu, onda prednja�e drugi, a ja �utim..

Na blog sisteme uopšte sam stigao pre par godina, ali sam se zadovoljavao uglavnom povremenim is�itavanjem i tek ponekim komentarom, a onda sam za dragom prijateljicom Natalijom, stigao i ovde i dopalo mi se prili�no – malo društvance i znaimljivo.

Joooj, sad je meni najgore, da ja pri�am baš o sebi.

U�ivam kad to drugi rade, al’ pošto me je tagovala, moja draga prijateljica Lady, koja se prva upisala na listu mojih prijatelja ovde, onda ja nemam kud, al’ ne�u ti ovo zaboraviti..:)))

Pa eto, o pisanju sam ve� nešto rekao.

Dakle, volim da pišem ponešto, eto tako, i nisam optere�en koliko to vredi i u šta spada. Ja to prosto pišem kako ose�am.

Prvu pesmicu sam napisao mami za osmi mart, mislim u šestom razredu i od tada (prevarili me oduševljenjem) povremno mi “legne” poneki stih.

Pišem ih onako kako “legnu” i kad do�u.

Volim lake de�ije pesmice, al’ ponekad ispadne i nešto ozbiljnija tema.

Ali, ako se nešto sme ili treba nazvati mojim art workom onda je to ipak slikarstvo, jer u nekoliko stotina ku�a, ne samo u našoj zemlji - zidove krase (nadam se još uvek?) moje slike i crte�i, ra�ene u akvarelu, slojevitoj temperi, ulju, na raznim podlogama, od platna do lesonita i presovanog slikarskog kartona..

Va�im za nadrelistu, pejsa�istu i nekada sam u mladosti uradio i nekoliko murala, uglavnom u Bosni i Vojvodini..

Ponekad mi se oteo i po neki portret. Mislim da �erka ide mojim stopama, ali izgleda da �e biti bolja od mene u crte�ima ili je ve� sad? :)

Volim da slikam, ali sam u poslednjih nekoliko godina, zapostavio tu ljubav i bavim se nekim drugim stvarima, pa i blogom kao što vidite, što nije baš pohvalno, ali verujem da �u se uskoro vratiti..
Ne! Ne�u odsutatu od bloga, nego �u više slikati I raditi još po nešto.:))

Slikam isklju�ivo onda, kada mi „legne ideja“, nikako po narud�bi, iako sam i to morao devedestih u vreme one krize, kada mi je upravo ta pasija izuzetno mnogo vredela i spasila ku�ni bud�et, tako što sam za nekoliko privatnih firmi, a i privantim licima, radio serije slika, koje su im poslu�ile kao pokloni za jubileje i za osmi mart ili šta ve�.

Teško mi je to išlo, ali nije bilo izbora.

E sad, još da vam ka�em, da kuvam neka jela odli�no (tako tvrdi moja �erka), a obo�avam kotli�, a društvo nekako više naginje roštilju, al’ dobro ima tu i kompromisa..

Šta bi ste vi bolje od nekog, ko je krenuo od tekstilca, preko gra�evinca stigao u komercijalu, heh! – pa onda još i na blog, opa la!! :)

A propos toga, bavim se tako�e iz hobija povremeno ( a je l’ nekog to zanima? – dobro, ‘ajde..:) ) projektovanjem i izradom unikatnog kutijastog nameštaja od plo�astih matreijala.

Mnogo bi bilo, kad bih sad nabrajao �ime se sve još bavim, kad je o zanatima re�, a ja volim zanatstvo i umetnost, onako baš.

Da li sam mo�da trebao re�i i to, da sam u školi nekoliko puta bio rekorder po broju pro�itanih knjiga u školskim bibliotekama i da obo�avam klasike i ne samo njih.

Da naravno obo�avam: Dostojevskog, a da su mi dragi i: Tolstoj, Puškin, Turgenjev, Šolohov, Jesenjin… Da su moji favoriti svakako i: Petrarka, Šiler, Gete, Šekspir… Ima li smisla da ne ka�em da jako volim i: D�eka Londona, Marka Tvena, Hemingveja, Kiplinga, Remarka, Zolu, Koelja, Eka…

Na svoj na�in sam vezan i za dela: Freuda, Froma, Adlera, Junga, Hegela, Kamija, Markesa, Korbina, Nichea i Kanta.

A kako tek volim: Sagana, Hawkinga, Klarka.. .

Ništa manje od stranih volim i naše naravno: Njegoša, Andri�a, Selimovi�a, �opi�a, Trifunovi�a, Eri�a, Stankovi�a, Lali�a, Veselinovi�a i ine knji�evnike, a spisak bi bio ve�i od ovog posta, jer sam stvarno prili�no toga pro�itao i �itam i dalje..

Nikad nisam �itao – �itanja ili mode radi! – niti ho�u.

Pijem �aj svako jutro i s rumom i bez njega, kako kad mi do�e.:))

Gajim oko dvadesetak vrsta ljutih papri�ica, a volim I da pojedem poneku..:))

Kako bih voleo znati, kako li ste me do sada zamišljali…

Odli�an sam improvizator.

Imam solidnu reakciju i dobar IQ i jedan i drugi. .:) (je l’ i to bitno?:) )

Muzika je nešto što ume da me ponese, a slušam nekoliko pravaca, od mekog rocka, preko soula, d�eza, do ambijentalne, ali i do bosanske ili vranjanske sevdalinke i �o�eka…

Dugmi�i su moj izbor i naravno “Sve �e to mila moja…”

Obo�avam hor jevreja iz Nabuko, ali mnoge druge arije…

Mislim da slušam ustvari dobru muziku i to je to, trebalo bi mi mnoogo i vremena i prostora, da bih sve to naveo..

E sad, da li je meni mesto na blogu, ne znam, ali evo tu sam.:)))

Nikog ne tagujem, a ako neko od mnooogo mojih dragih prijatelja �eli, nek se ra�una tagovanim s moje strane, ja se ne ljutim, a spisak vam je tu sa strane..:)))

Kod tri budale

Thu, 24 Jan 2008 18:58:00 +0100

Jutros u kafani „Kod tri budale“, sedi Jovo La�ov, Marko Alapa�a, i Stevo Abronoša i piju pivo po obi�aju za stolom kod vurune, odma' do prozora prema pošti.

Ja krenuh da pitam da li je navra�ao moj kum �uro skoro, trebao bi mi nešto da ga pitam, a gazda Mile zapeo:

-Dobro jutro komšo, ’ajde more da popijemo nešto, pa onda idi.

-Neka Mile, hvala ti. �urim – pokušah ja da se izvu�ema, ali ne vredi, Mile je to. Iza�e iza šanka sa flašom vina (crnjak doma�i) i dve �aše i sedosmo za sto. Samo što smo po�eli piti i on zaustio da me pita za izbore šta mislim (a ja zato i izbegavam to društvo, jer samo o tome se pri�a, ko Srbi o vojsci i po tome se i vidi da su to jednini do�ivljaji i putovanja vredni pam�enja i pa�nje) kad neko doviknu otud spolja:

-Mileee! tra�e te ovi ljudi ovamo!

-Sedi ti komšo, sad �u ja – doviknu mi Mile izlaze�i �urno.

Sedim ja i pijem ono vino, a i nema nikog osim mene, neka dva mladi�a tamo do vrata, nešto se tiho prepiru (ovaj jedan je pijan pa ne�e da ide ku�i, a drugar pokušava da ga ubedi nekako) i ova trojica tamo u �ošku polako pijuckaju, lo�e vatru i zaneli se u pri�u (oni su ina�e ovde „inventar“ i od njih mo�eš �uti svašta, samo ako imaš volje i vremena da slušaš).

Znam da nije pristojno, ali oni pri�aju dovoljno glasno (popili ljudi šta �eš) da i kad bi hteo, ne mo�eš, a da ne slušaš.

-Slušaj ti Stevo, burazeru – obra�a se Marko – ’ajde ti to meni polako ispri�aj pa da ja nekako povatam tu tvoju pri�u, jerbo mi nikako nije jasna.

-Ni meni, pravo da ti ka�em – dodade Jovo i otpi dobar gutljaj piva iz flaše.

-Slušajte ako ’o�ete sad, jer ja više ne mogu da ponavljam – zavapi Stevo, (koji je ina�e poznat po tome što poznaje ceo grad po imenu i poreklu, a i mnooogo šire kada ustreba. Od njega smo recimo prvo szanali da je Tito im’o švalerku ili da je Nikola Šunjo lag’o na sudu za �etnike da dobiju penzije itd.) povu�e dva dima, zagleda se malo u plafon, pa nastavi:

– Milanku Draginu znate, onu što ima one kerove?

-Znamo!! – odgovoriše ovih dvojica u glas i nastaviše da zure u Stevu, baš kao da �e sa usana da mu �itaju..

-E, pa Milanke Dragine setra Milica – nastavi on pomalo piskavim glasom, a sav va�an što ga tako pa�ljivo slušaju – pa Milicin dever je �enjen sa Jadrankom Maksinom iz Šapca, a njegov brat „Pujdo“ je opet o�enjen Smiljom što ima sedmoro dece od �etiri mu�a. – malo je zastao pogledao u praznu flašu, a Jovo sko�i do šanka i �urno otvori drugu i donese.

-’Ajde -’ajde majke ti, baš me zanima – re�e Jovo, po�uruju�i Stevu.

-Sa’ �u more šta si zapeo k’o lud u trnje **bo te otac, da malo navla�im usta – odbrusi mu Stevo i nastavi sa smeškom ko da iz Biblije, Bo�e mi oprosti, is�itava:

–zna�i , k’o što i reko’, Smilja ima ...

-sedmoro dece od �etiri �o’eka – ubaci se nestrpljivi Jovo..

-E pa, eto ti, pa ti pri�aj - lecnu se Steva na upadicu..

-Nemoj bre Jovo, pusti ga majke ti – zamoli Marko – ’ajde bre pro�e dan, nastavi ne�e te niko dirati više i popij malo tog piva, aj’ �iveli!

-�iveli! – odgovorismo svi u glas, a Stevo onda tobo�’ malo nevoljko ipak nastavi:

-Stariji sin od te Smilje �ivi u Beogradu i o�enjen je nekom slu�benicom u skupštini �iji je ro�eni brat potpresednik ove jedne stranke, od ovih iz koalicije kako je ve� zovu.

-Pa dobro i šta sad? – upade opet Jovo La�ov sav nestrpljiv.

-�ekaj polako vide�eš dok ispri�am sve pa me onda pitaj pi*** ti mat*****– odgovori Stevo pa nastavi

-Zna�i, sa njima je Drago bio na moru kad je išla i ova starija unuka sa njima, ona što je pobegla iz škole i udala se za Branka Majmuna.

-Ma znamo bre to, ’ajde dalje – po�uri ga tiho Marko.

-I drugi, mla�i brat od Smiljine snaje, što je udata za njenog starijeg sina, je isto bio sa njima na moru tamo i jedno ve�e se upoznao sa ovom Milankinom unukom i zavol’o je o�e sa njom da spava, a on se njoj ne dopada nikako, jer je mnogo �elav i ima ka�e neki �udan nos, a i zrikav je i �opav na levu nogu i ona ga ne�e, pa ne�e nikako..

-Pa i ne treba ako je taki, lepa je ona devojka bre, ta mala kako se zvaše Milodajka �ini mi se baš – ubaci se Marko.

-I ja mislim da ne treba – dodade Jovo, ve� nervozan k’o da mu se nekud �uri, a �ao mu da ostavi društvo i ne �uje pri�u do kraja.

-Hahaha, pa i ja ka�em da ne treba al’ ’o�eš, nije to baš tako lako – dodade Steva i povu�e dim, a sav bitan pa nastavi:

– ima tu mnogo va�nija stvar.

-Pa pri�aj onda jbg! – skoro da podviknu, ma nekako prosikta Marko.

-Njih tri brata su ti brale u tri stranke, pa vi vidite na šta to li�i – nastavi Steva, sad malo veseliji, ajoš piskavijim glasom

– i sad ovaj mali, što ova Milankina unuka ne�e sa njim, upoznala na povratku i njegovog starijeg brata i on joj se dop’o, a kad je ona otišla ku�i, oni se onda posva�ali i to dobro i sad ne govore.Milanka sumnja da su se i potukli.

-I šta onda? – upita Marko nakon male pauze.

-Bili su neki dan oni ovde, ta dva brata, kod �or�a što ga zovu Titin, a oni se znaju još od bomabardovanja, jer im je on ost’o du�an nekih dva’es televizora i još neke sitnice, al’ ka�e ipak i dalje sara�uju na uvozu robe, ne znam kako.

-Dobro i? – upita Marko i pogleda na zidni sat.

-Ne znam, ali Milanka ka�e, da je nezgodna stvar skroz, zato što ovaj mla�i brat ne odustaje od Milodajke i onda je i ovaj stariji molio da pristane, jer ovaj ne da svojim poslanicima, a to su sve njegovi pajtaši, a u stranci gvozdena di’ciplina, da glasaju za ove neke zakone, što se treba da ide u Evropu i šta ti ja znam tamo. Ka�e ona meni: „ Steeeevo ti da si samo bio da to �uješ i vidiš, oni su se i ovde posva�ali i ’mal’ se ne potukoše opet“. „Ti si kriv što ona ne�e sa mnom sram te bilo, kaki si ti brat da mi otimaš �ensku“ - sik�e ovaj mla�i, a ovaj stariji se pokunjio sramota ga i mene moli – „molim te gospo�o, probaj da je nagovoriš ako ikako mo�eš, pa ako vam šta zatreba, ja imam dobre veze u Beogradu i u Vladi i gde god vam treba, kod lekara nekog, evo ako treba na VMA samo joj recite da pristane, evo imam veze da joj nabavimo jeftinu diplomu ako �eli“..

„Gledam ga Stevo brate, pa mi nekako do�e �ao, a znam nju beštiju, moja je, al’ eto s kim sve nije bila, al’ kad nekog ne�e, onda ne�e“. „Pri�ala ja i mom Dragi i on se posle smejao kad su ovi otišli, jer Drago je opet u toj nji’ovoj opoziciji i o’šo odma’, te kupio Milodajki mobilni što joj je još letos obe�’o, jer mu milo što se ta koalicija razbila zbog nje i ka�e meni neki dan“..

„Vi’š Milanka Boga ti tvoga, ko bi rek’o da �e naša Milodajka ispasti tako va�na, da od nje zavisi da l’ �emo mi uz Evropu il’ uz Rusiju. E, pa ljubi nju njen Deda Drago, ako i ne more zaustviti, nek makar malo priko�i i nek vide ovi kol’ko vredi Dragina unuka“ i smeje se ..

-Pazi Boagati, stvarno to tako ispade **bo te andrak tvoj – ubaci se Jovo.

-Pih! Majku mu vidi ti to, je li mogu�e, **bem ti i Evropu! od �ega ona zavisi, mada ja baš i nisam siguran opet, kak’e veze ima ta Smilja sa celom ovom pri�om, al’ nek’ vam bude – zaklju�i Marko i ode da plati pi�e i odnese ’leb ku�i.

U tom nai�e i Mile i izvini se što mora ’itno do opštine, pa se mi pozdravismo i ja krenuh ku�i, a ne znam da l’ da se smejem il’ da ipak ostanem ozbiljan, kao vanstrana�ka li�nost. Al’ �im sam stigao ku�i napadoše na mene, što sam toliko dugo ost’o i nisam doneo hleb, a i zaboravio sam da javim kumu, da nema ništa od Evrope do daljenjeg, pa �u morati opet dole da si�em, �im ovo pribele�im.

Gabrijele alijas Gavrilo medju Srbima

Tue, 08 Jan 2008 18:04:00 +0100

Eto hoce se.
Taman ovde sa prijateljima vodim raspravu o tome shta to znachi i kako izgleda, kad neko voli Srbe i Srbiju i naidjem na vrlo dirljiv primer, takve jedne ljubavi.
Ne znam (a mozda i znam, al' ne' da kazem..:)) ) kako se reaguje, kada stvari idu u suprotnom pravcu, ali ovako zbilja izuzteno prija.
Nisam mogao da odolim, a da vam ne prenesem ove impresije iz priche o Gabrijeleu, nashem prijatelju.
Autor: gsn Aleksandra Stojanovic, izmedju ostalog na jednom mestu kaze i...

.."Ne pro�e dan da se ne setim Gabrielea. Kada vidim ba�enu kesu sa sme�em kroz prozor zgrade u kojoj �ivim. Setim ga se kada vidim vest o ubistvu na beogradskim ulicama. Gabriele mi padne na pamet kada �ujem da su poslanici tra�ili lap topove i zahtevali da budu na televiziji ili �e ukinuti pretplatu. Padne mi na pamet kad god vidim divljanje voza�a na beogradskim ulicama, po asfaltu koji propadne posle nekoliko meseci. Kada �ujem za glasna hapšenja i tiha osloba�anja. Kada otvorim dnevne novine. Gabriele mi je na umu kada se ne poštuje zakon, kada se krade, ubija, plja�ka, la�e, vara, pljuje, bije..."...

Pa ipak eto, Gabrijele nas i takve nekako voli.

Ne zna samo, da li bi trebali zahtevati i da pishe ћирилицу obavezno?..:))))

Logika neobichnog uma

Fri, 23 Nov 2007 18:36:00 +0100

Naravno da se moze i na ovakav nachin razmishlajti ali...?

...I dok ovi ljudi rade svoj posao i hrane svoje porodice kao i milioni drugih ljudi, on se dopisuje s isto tako zaludnima i promašenima, i onda još diskutuju uvereni da to ima neku te�inu ili korist.

...Još gore, zamislite sredove�nog ili starog �oveka, koji umesto da �ita knjige, ide u galeriju, tr�i, pliva, kreše ili bar drka, provodi sate i sate upiljen u taj virtuelni prostor i tu sipa svu svoju �u� za sve promašaje svog �ivota... Britni Spirs mu je kriva što ga mama nije volela, Madona što ga je tata šibao, Ceca što je propala komunisti�ka partija, Karleuša jer mu se ne di�e, Tadi� jer ga niko ne prime�uje, Toma jer mu �ena loše kuva, a Koštunica jer je izgubio staru štednju...

Nigde �ovek ne mo�e da vidi koliko ovde ima pa�enika, dok ne zaluta po srpskom sajber prostoru...

Eto, na primer, dok love la�ne fašiste po Vojvodini, naše vlasti mirno puštaju potpunog fašistoidnog psihopatu da na netu objavljuje list "Stvarnost" i da u njemu mirno tvrdi da su �ene ni�a bi�a kojima je mesto u kuhinji i porodilištu!!! �ovek još tvrdi da je filozof. U oglasu, u kom je objavio da voli ekstremno mlade devojke (re�ju, em je manijak, em pedofil), isti još nešto kenja o patriotizmu i dr�i lekcije o tome ko jeste, ko nije patriota, i koga proterati a koga bi trebalo ukinuti, i još mu policijska patrola nije zakucala na vrata!!!...

Кад ли ће једном да нас оставе на миру

Sat, 17 Nov 2007 18:13:00 +0100

Настојао сам и настојаћу да се овде као и у животу, што је могуће мање бавим политиком али понекад је то збиља немогуће..

Просто боде очи све што се дешава око нас и ваљда је апсолутно немогуће то не приметити.

Крше се међунардони споразуми, договори на свим нивоима, изврћу се историјске чињенице као џепови старих капута и то (на жалост!!) упорно на нашу штету, па докле више људи?! - имате ли душу? А образ - где вам је образ?

Зато ме је и одушевио између осталих и господин Антонић са својим виђењем дела оваквог стања око нас с једне стране и (не)сналажења наше политичке елите у том галиматијасу.

.."Ако мислите да је овај текст произведен у некој муџахединској ћелији, негде у буџаку Босне или Авганистана, или у каквој западнохерцеговачкој биртији, уз звуке Томпсонових песама – варате се. Текст је написан у Београду, а објавио га је медиј који је перјаница „друге” Србије. Текст је заиста надахнут. Истина, осећањем које се не би баш могло назвати љубављу. Али, текст свакако има поетику. Та поетика деструкције, тај ватрени говор Мехмеда пред вратима Константинопоља, показује дар барбарогенија. Али, он је и добра слика свих мисаоних и моралних понора тог дела наше елите"...

Imajte svoj stil

Wed, 14 Nov 2007 18:29:00 +0100

Vec dugo se spremam da napišem koju re� o stilu i sopstvu, koje se kod nas (mada i mnoooogo šire) jako brzo gubi i utapa u uniformnost i to što je najgore - zahvatilo je mlade u velikoj meri i skoro uništilo njihovu buntovnost, a to nikada nije bio bio dobar znak ni u manjim sredinama, a pogotovu je preopasno na globalnom nivou i onda nai�em na predivan tekst Gorana Markovi�a, koji je skoro u središtu moje teme, a on glasi..

"�oka «Munja», umetnik neodre�enog usmerenja i �ovek koji je po filmskim ekipama radio najprljavije i najnemogu�ije poslove, nije se, na primer, nikada kupao. To je bio deo njegovog «imid�a» i kada se uzme u obzir po�rtvovanje i spremnost da sko�i u najledeniju vodu ili zavu�e ruku u najprljaviju septi�ku jamu, �injenica da je gadno bazdio nikome nije smetala. Uostalom, dr�ao je do svoga izgleda. Svoju masnu kosu je �ešljao vrlo specifi�no, u stilu Rudolfa Valentina, i znao je ponekad da oko svoje štrokave kragne zave�e kravatu neodre�ene boje. �oku sam svaki put anga�ovao prosto sre�e radi, kao što je Felini u «Satirikonu» platio Vorholu da mu, kao nekakav skupoceni umetni�ki predmet, sedi pored kamere. Ja sam �oku «Munju», za razliku od �enskog dela ekipe koji se stalno mrštio i u prolazu ga prskao raznim mirisima i dezodoransima, veoma voleo i cenio. Jer, imao je stila...."