Taman ovde sa prijateljima vodim raspravu o tome shta to znachi i kako izgleda, kad neko voli Srbe i Srbiju i naidjem na vrlo dirljiv primer, takve jedne ljubavi.
Ne znam (a mozda i znam, al' ne' da kazem..:)) ) kako se reaguje, kada stvari idu u suprotnom pravcu, ali ovako zbilja izuzteno prija.
Nisam mogao da odolim, a da vam ne prenesem ove impresije iz priche o Gabrijeleu, nashem prijatelju.
Autor: gsn Aleksandra Stojanovic, izmedju ostalog na jednom mestu kaze i...
.."Ne prođe dan da se ne setim Gabrielea. Kada vidim bačenu kesu sa smećem kroz prozor zgrade u kojoj živim. Setim ga se kada vidim vest o ubistvu na beogradskim ulicama. Gabriele mi padne na pamet kada čujem da su poslanici tražili lap topove i zahtevali da budu na televiziji ili će ukinuti pretplatu. Padne mi na pamet kad god vidim divljanje vozača na beogradskim ulicama, po asfaltu koji propadne posle nekoliko meseci. Kada čujem za glasna hapšenja i tiha oslobađanja. Kada otvorim dnevne novine. Gabriele mi je na umu kada se ne poštuje zakon, kada se krade, ubija, pljačka, laže, vara, pljuje, bije..."...
Pa ipak eto, Gabrijele nas i takve nekako voli.
Ne zna samo, da li bi trebali zahtevati i da pishe ћирилицу obavezno?..:))))
Objavio
Kojak u 18:04 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (3) | Pošalji komentar
))