Lilith

Sta sve moze da podje naopako...

Imam big-and-important, ultra mega giga vazan razgovor za posao sutra... sve je potpuno official, tasna, masna i kamasna... posao o kom sanjam od detinjstva...

Pripreme su u toku od zakazivanja. Timarim se i mentalno i fizicki...kao pas pred izlozbu. Ucim nove trikove, stavljam maske na lice... jer nista se ne sme prepustiti slucaju. Moram ih uveriti da ce, ako me zaposle, dobiti mozda ne bas savrsenstvo, al svakako nesto sto makar tezi tome... bez obzira na urodjene mane!!!

Disem duboko. Medititram. Ispustam duge i znacajne uzdahe kada mislim da me niko ne cuje. Slusam samo brzu muziku, marseve najcesce... sve po pravilniku "Kako se pripremiti za big and important... ili tako nekako"...

A sinoc... kada je trebalo da udarim glanc... katastrofa... ma kakva katastrofa... to je preslaba rec... f*cking Atlantida...

Sta je potrebno da bi se zena osecala samouverenom? Mislim, fizicki... da je zadovoljna svojim izgledom, jel' da? A kako mi to postizemo? Tako sto se farbamo, mazemo, pilingujemo, depiliramo i opet mazemo... parfemisemo, dezodorisemo, sisamo, feniramo, lepimo, skidamo... pa sve ispocetka...

Posto je, jel'te, januar januar... prvi mesec u godini blablabla... a najvise zato sto dolazi posle silnih doceka i slava, a ja platu primila 25. decembra, uz to je i viiiiiiiiiiisok datum k'o Mont Everest... moj novcanik pokazuje izvesno zahladjenje prema vlasniku... jadnicak je na izmaku snaga i jedva daje znajke zivota... ukratko... poprilicno je prazan... odlucim ja da pristedim na farbi za kosu i uzmem je na otvoren racun u komsijskoj prodavnici.

U prodavnici sijalica na izdisaju, one curice se sjatise oko mene jer je poznato da za zenu nema veceg zadovoljstva od k(L)ozmetike, sem kada treba da posavetuju drugu zenu u vezi sa kozmetikom... Nema paketica kog trazim... jedine farbe za kosu gde je na slici teta koja se smeje zatvorenih usta (bolje pamtim face no brojeve)... nista ni od tog proizvodjaca... sta cu... uzmem najpriblizniju tetu sa rafa i uputim se smelo toplom domu ne bih li iskukala neuroznoj pretkinji da upotrebi svoje zapostavljeno slikarsko umece na mojoj glavi.

Pristane ona. Razmutimo farbu. Nakvasim kosu. Jedva je rascesljam (ko je ikada pomislio da zeli kovrdzavu kosu, najljubaznije mu savetujem da se momentalno prekrsti, pljune tri puta... ili sta vec protiv uroka) i sednem na stolicu za mucenje.

Ma meni je ovo mnogo tamno za plavu boju... odmah  je krenula da minira. Jeste. Nije. Jeste.

Dobro, kada jeste a ti sidji u prodavnicu pa mi izaberi drugu, ali brzo jer sam vec pocela da se kocim. Sidje ona, vrati se, razmuti i krene da lepi i lepi i lepi i rascesljava... muke Tantalove...

Cim je obavila prljavi posao, izmakne se, osmotri delo ruku svojih iz svih mogucih uglova i onako usput nabaci... bice to ok... valjda...

Stoj! Stani! Kako bre valjda!?

Pa... poce ona... dole im je mnogo lose osvetljenje, zurila sam a i naocare su mi ostale ovde na stolu pa...

Ustanem i stanem pred ogledalo. Sok. Stres i Trauma. Sjedinjeni u zivotinjskom urliku koji se, mimo moje volje, izvio iz beloga mi grla.

Roze! Jebeno roze... na mojoj glavi. Peri! Susi. Roze! Kako bre roze!? Lepo, roze... mozda je drugi proizvodjac, pa ti je prirodni crveni pigment odreagovao sa nekom supstancom ili... otkud ja znam kako. Cale filozofski odmahuje glavom:"Sta je to prema vecnosti?", i povuce se dostojanstveno u svoj brlog naslucujuci buru i histeriju.

Naravno, momentalno dobijem nervni slom... ceo paket... histerija, plac, smeh... sve... ona kaze... pa sta cemo sad... ajde da ti stavim i ovu tvoju boju mozda malo izvuce...hmmm...to...

To! To na mojoj glavi sto izgleda ovako mokro kao gomila gumenih glista...

Nalepimo i drugu boju. Suza suzu stize... volela sam svoju nordijsku plavu... a onako ruzicastu ne bi me primili u Pozoristance Puz a ne u neku ozbiljniju firmu... vec sam se videla kao podmladak Zorice Brunclik  kako u svom novom svetlo plavom sanel kostimu, sa zvaka-ruzicastom kosom marsiram hodnicima Firme spremna za razgovor o toliko zeljenom mestu. Stojim ispred ogledala i molim svaku dlaku pojedinacno da ne bude tvrdoglava i da popusti pred pritiscima i poprimi makar neku ljudsku boju... ma koju... samo da ne licim na trola...

Perem. Ispiram. Pakujem posle dva hemijska tretmana. Susim. Susim. Odbrojavam sekunde do suocavanja sa ogledalom... OK. Plava je. Nije roze. Vuce malo na sivo ali je ipak humanije...

Za sve to vreme na faci mi izrasta Vezuv... ne bubuljica... nego pravi Vezuv... what a fuck!?!?

Who cares... hvala Bogu na k(L)ozmetici.. to cu da prefarbam vec nekako... ipak zauzima znacajno manju povrsinu od ove dzungle koju gajim na temenu...

Naravoucenije: NE IDITE U PRODAVNICU BEZ NAOCARA!!!

{ 10:07, 25/1/2007 } { Poslao/la Wolfie }

Sretno sa razgovorom za novi posao! )

A kosa... Jedno pitanje: Kada vec imas prirodni crveni pigment, zasto onda uopste da se farbas? Mislim, vecina zena bi ti pozavidjela na tome (dobro, ne znam kakvo je prisustvo ostalih pigmenata, ali ako je dominantan, to ne moze biti lose).

{ 10:32, 25/1/2007 } { Poslao/la Lilith }

Kako zasto!?!? Pa ceo svet zna da..."blondes have more fun"...

{ 10:44, 25/1/2007 } { Poslao/la Wolfie }

Da, ali crvenokose su bas opasne! )

Shvatam, "Camouflage"!

A-o! Tesko onome koga ti scepas na "plavo"!

{ 11:41, 25/1/2007 } { Poslao/la yozza }

tesko, tesko...
mada ni plavuse nisu ni malo naivne...
a tek ove rozikaste...

{ 12:02, 25/1/2007 } { Poslao/la Wolfie }

@Yozza: E, znam... Imao sam jednom davno jedno slicno iskustvo (tada sam izmedju ostalog rekao: "Nikada nista s vjestackim plavusama" i dok sam se drzao toga dobro sam prolazio u zivotu! )... Dobro, nije bas vuklo na roze, ali ko zna na sta je sve "vuklo" dok ne bi izaslo meni pred oci!

{ 13:34, 25/1/2007 } { Poslao/la Anoniman }

e, ne da si me nasmejala....
znam kako ti je bilo, jer sam jedno 100 puta prosla kroz isto...
uvek kada zelis da izgledas senzacijalno napravis sranjce...
ali, ne brinem ja za tebe...pored onog sto ti je u glavi nece ni primetiti ono na glavi...
ficca