Lilith

F*cking selfconcept

Kada sam bila sasvim mala razgovarala je samnom jos uvek. Rekla je da nisam stvorena da volim. Za privatno. Rekla je da samo kroz rad postajes svoj, samo svoj... i da jedino tako imas sanse da budes srecan.

Rekla je da sam isuvise pametna da bih se dala nekome... da su muskarci govna... da voleci ih dajes oruzje u ruke... a oni ga uvek upotrebe. Da je sreca u samostalnosti i samodovoljnosti... da ja nisam sazdana po tom sablonu... da me nije rodila da nekome sluskinja budem... da budem icija... da sreca ne postoji sem kao vid samoostvarenja koje nikada ne podrazumeva ljubav... koja je iluzija, sarena laza za proste duhove... sramotna rec, ruzicasta i lepljiva od patetike...

Znala je da se podsmehne... da se iz sveg srca nasmeje u lice... da skrene paznju kada zapostavim sebe... kada joj se ucini da bih mogla da skrenem sa staze... jebenog autoputa koji mi je gradila u glavi pre no sto sam bila svesna i da je imam.

Naglasavala je da su muskarci samo genetski materijal... sto manje zamaraju to bolje... da naprave dete i sklone se na periferiju zivotnog ciklusa koji ispunjavam... da pojedem posle koitusa, koji je usput strasno nemoralna stvar cak i u misionarskoj pozi u braku...jer mu je sustina samo produzenje vrste... sve ostalo su plebejske zabave... jeftina zabava za siromasne duhom...

... i sada, ponekad... ne uspem da je utisam u svojoj glavi...

{ 01:22, 16/1/2007 } { Poslao/la mazzapsycho }

Uh uh, koliko iskrivljenja realnosti...
Čitam te već neko vreme, i kockice se slažu, tu i tamo, ali sad je slika mnogo jasnija. Samo nastavi da sebi daješ DOZVOLE, za sve i svašta... Zabrana si se, izgleda, naslušala i previše, a posebno onih iracionalnih koje potiču iz strahova i frustracija roditelja. Kažu da je to, ipak, najteži posao koji postoji. Roditeljovanje.
(Sve ovo u slučaju da govoriš lično o sebi, ako ne, onda se izvinjavam za lični ton, a neka konstatacije ostanu in general:..

{ 02:19, 16/1/2007 } { Poslao/la Dzo }

Imam sličnu, vrlo posesivnu majku, koja sa mnom nije govorila, kad sam se odselio, skoro godinu dana, jer joj je nešto "njeno" bilo "oteto".

{ 07:32, 16/1/2007 } { Poslao/la mirkoman }

Čini mi se da kroz svaki blog uvek nekog za nešto okriviš ...

Postoji mogućnost da nisam pažljivo čitao, ali se ne mogu oteti utisku da su ti uvek drugi krivi ... šef ... roditelji ... momak... ovo-ono ... a u suštini ... većina stvari je tvoj izbor ...

{ 08:36, 16/1/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Mirkoman... ko zna, mozda si u pravu? A mozda...zaista nisi pazljivo citao? Ni slusao...

{ 09:00, 16/1/2007 } { Poslao/la Wolfie }

Pusti je da vristi u tvojoj glavi, i prihvati svaku njenu rijec kao istinitu - ne opiri im se, a onda poslusaj neki drugi glas sta kaze.

{ 11:23, 16/1/2007 } { Poslao/la Wolfie }

Zbog motiva ljubavi je nastala jedna Ilijada... Zbog ljubavi je Gilgames danima oplakivao Einkidua... Zbog ljubavi su Romeo i Julija okoncali svoje zivote... Zbog ljubavi je Verter ucinio to isto...
I svi su bili kao i drugi, obicni plebejci, ili je pak to bila drugacija ljubav od one pripisane "ubogom puku"? Mozda su sva ta djela pisana upravo za tu kastu "siromasnih duhom", ili mozda da bi procistila kastu "bogatih duhom" od eventualnih emotivaca?
A mozda roditelji skoro uvijek pokusavaju da nam nametnu ono sto oni smatraju najboljim za nas, i uz svo duzno postovanje prema njima, to ne znaci da su uvijek i u pravu... Narocito ne, kada nam pricaju price o "babarogama", tako karakteristicne za djetinjstvo, i za majke i bake (cak i kada smo mi - "djecaci", bili u pitanju).

Ipak, da iznesem svoj stav...

Ljubav, kao stanje, javlja se kod osoba kod kojih dusa nadjaca duh. Duh, koji je mozda kudikamo bogatiji od duha nekih drugih cija je dusa siromasna i pusta, pa je i nije problem nadvladati. S druge strane, postoje i osobe tako jakog duha (a tebe smatram upravo takvom ) ), da cak i kada imaju veliku dusu, ona nikada ne moze u potpunosti da prevlada, pa otuda i te borbe koje vidim kod tebe.
Bogatstvo duha i duse, su dakle, relativne stvari, ciji medjusobni odnos oslikava pojedinca, a ne nedostatak jednog ili drugog. A to zavisi samo od samog covjeka i ni od cega drugo.

A sto se tice odnosa muskaraca i zena... Hmm... Bogatstvo duha kod muskaraca ne moze da se negira - pogledajte samo iza koliko su velikih umova, stajali muskarci. S druge strane, pogledajte i one bogate dusom, pjesnike, knjizevnike, (svece, na kraju krajeva)... Da li su svi oni samo bili "rasplodni bikovi", ili su samo bili pusti izuzeci?
Smatram da je glupo porediti te izuzetke, sa slicnim medju zenskim rodom (kako kvantitativno, tako i kvalitativno), ali ako cemo o izuzecima, zene koje muskarce posmatraju samo kao "sredstva" za produzenje vrste, nisu zene za osudu, nego za zaljenje, jer jedna dimenzija zivota, ce im zauvijek ostati neznana!
Isto to vazi i za muskarce, koji posmatraju zene, na isti takav nacin, a da postoje i jedni i drugi, isti (uslovno receno), znamo to jako dobro.
Zato, pustimo rasprave o tome, i budimo to sto jesmo, bez stida i bez predrasuda, iracionalnih strahova! Neka jedino sopstveno iskustvo bude relevantni faktor koji ce nam pomoci pri odlucivanju, ali bez nipodastavanja i zanemarivanja iskustava drugih, bilo zena, ili muskaraca. Tek tada cemo nadvladati bolesti kako proslog, tako i danasnjeg drustva.