Lilith

Polusvet

Nečasno osećanje. Da nisam i da ne mogu da budem. Takva.

Polusvetovi u glavi se bune! Kažu da sam nenormalna što toliko želim normalnost, ako je želim. Da sam pogrešno izabrala. Da nije. Taj put.

A koji je? Otkud sam mogla da znam? Gde ste bili dok sam stajala na raskrsnici? Osvrtala se? Razmišljala o udaljenostima?

Ćoškasta sam. Uglasta. Ivičasta. Od metala. Ne od stakla. Ni jednog tapaciranog dela. Samo ćoškovi, oštrice i hladni metal pod mislima.

I nerviraju me lepe reči. Ne mogu da podnesem ljude pune ljubavi i vere i lepih, čistih misli, i altruizma i želja za mirom u svetu i hranom za svu gladnu decu... Ne mogu da podnesem kada o meni govore predamnom onim tihim neuznemiravajućim glasom, kao pored postelje umirućeg... ne mogu da podnesem da su fini i ljubazni. Bole me lepe reči jer mi lažno odjekuju u glavi... bole me osmesi jer imam osećaj da me seciraju živu.

Ne mogu da podnesem nežnost. Da me neko potapše po ramenu. Da mi udeli kompliment. Da mi se zavuče pod trepavice u prolazu.

Ne mogu da podnesem svetlost. I plavetnilo bezoblačno. Vesele ritmove iz kafića pored kojih prolazim. Glasan žagor. Beli papir. Viceve. Mleko.

Da letim bih... bez sletanja... bez lebdenja... u pokretu neprekidnom. Brze misli nisu ljubazne. Oštre su i surove.

Da me nikada niko ne oseti...

{ 13:18, 11/1/2007 } { Poslao/la Anoniman }

Bolesno zvuči, mada je dobar stil...

{ 14:49, 11/1/2007 } { Poslao/la Lilith }

Pa i ja sam... bolesna...

{ 08:53, 12/1/2007 } { Poslao/la special }

slažem se u mnogočemu s tobom... nemogu da podnesem lažna muljnja ljudi.... (kojih ima sve više)

{ 09:02, 12/1/2007 } { Poslao/la Anoniman }

nisi valjda ono, bolesno bolesna... ;-))

{ 21:42, 13/1/2007 } { Poslao/la Anoniman }

username:17rellew
password:alicnic