Lilith

The Gap

Spremam se da izgovorim mnogo toga. Da priznam. Objavim. Prestanem da se pretvaram. Da sam zadovoljna. Da sam srecna. Da je sve u redu.

I nemoj mi reci: "Rekao/la sam ti..."

Jeste. Govorili ste. Mnogi. Ali i ja smem da pravim greske, valjda... nisam nista manje covek... uostalom sama placam svaku pocinjenu gresku!

Krajnje je vreme da prestanem da se pravdam i osecam kao monstrum svaki put kada se ne slozim... da prestanem da pristajem na nesto sto ne zelim da bih izbegla natezanje i suze... ma cije... to je moja laz... moja nesposobnost da ne idem linijom manjeg otpora.

Krajnje vreme je da kazem sta sam zelela.

Da pod korakom se zemlja zatrese. Da u oku nosi munju. Da ima um koji pomera svetove...

Da mu nocima ne dozvolim da zaspi samo da sto duze razgovaramo... da neprekidno saznajem... da se naslonim kada sam umorna... da kada ispruzim ruku, osetim cvrsto...

Da ume da bude. Apstraktno, surovo sam. Da ume i moze da zivi, ne prezivljava, bez mene... da bih osecala dragocenost uzajamnosti.

Da osecam zanos. Da letim i padam. Da drhtim od neizvesnosti naredne misli. Da ga tumacim. Da mislim. Da neprekidno razmisljam...

I umorna sam... bas jesam, onako ljudski, gresno, krajnje umorna...

{ 14:26, 4/1/2007 } { Poslao/la mirkoman }

Nije baš da ne praviš greške... Jedino ti to od sebe možda ne očekuješ, za nas ostale (ili bar za mene) je to savršeno normalno i ne-neočekivano...

inače. ako ovaj blog podražava stvarnost, onda ti je priličan haos u glavi ...

{ 17:20, 4/1/2007 } { Poslao/la Dzo }

Tako je. Šakom o sto i reci ne.

{ 03:14, 5/1/2007 } { Poslao/la Seven }

Ako nađeš nekog takvog - molim te priupitaj ga ima li mlađu sestru.