Lilith

Poklon...

Evo kako smo mi to smislili... sedeli i vecali... dal' bismo na ovu il' na onu stranu... sa kim bi bilo najprijatnije... hmmm, okreni red... prvo, sa kim... a onda gde...

OK. Njih dvoje definitivno... a za ostale cemo jos videti... aha...

Sakupili ponude, odlagali nedelju za nedeljom, pregovarali mukotropno sa ostatkom ekipe... falio nam gastarbajter al' ga je draga zastupala slavno. I sta smo naucili... 6 parova = 12 ljudi = dogovor NEMOGUC!

Ovde se lepsa polovina dvoumi jer je htela da prikaze novo perje... tamo se jacoj polovini ide u guzvu i galamu... kako god... na nedelju dana do doceka, mi-ni ideje ni konsensusa.

A da odemo na selo? Neki retro docek? Bez TVa, bez uobicajenih komoditeta? Moglo bi...

Ideju docekaju aplauzom (sem one polovine sto je po svaku cenu htela da stane na stikle tu noc), krenemo u izvedbu... kad tamo... krene da se osipa drustvo.

Nema problema. Svedemo se, malo vec neuroticni na dva para sa pocetka i zasednemo da na papir stavimo potrepstine. Gastarbajter javlja da nam iz daleke snegom okovane zemlje pruza punu podrsku. On ce, 'ebiga, stici tek kad pripreme budu gotove, al' mozemo nas troje i sami...

Odemo u noovootvoreno cudoviste od Supermarketa i onako ponosno stanemo pred kasu sa svim stvarima sa spiska u oooooogromnim kolicima. Bacimo pogled napred,okrenemo se da vidimo ko nas prati... ljudi guraju planine pred sobom... mi u nasu korpu... a tamo se skvrcile kesice sa zacinima, tegla maslina, jedan kackavalj i kikiriki...hmmmm... ili smo mi bas bas skromni... ili ovi ljudi, svi do jednog, prave saziv uze i sire familije u novogodisnjoj noci?

Sutradan ostavljamo i drugo musko da landovani a nas dve se hrabro upucujemo na kinesku pijacu po ukrase i druge tricarije, a usput cemo malo da zvirnemo i u butike, mozda se nadje i neki pokloncic za njih dvojicu. Probijamo se kroz masu koja grabi ukrase kao da joj je poslednji docek... i trosimo pare... bas k'o dve zene... uzesmo i disco ball ogroman... nece ici bas uz retro docek kraj kamina, ali nema veze... sljasti i sija i mnoooogo je lepa.

E sada u potragu za poklonima. Sve ostalo je lako i sve ostalo moze... ali naci njima dvojici poklon... uh... nadjosmo za sebe, al ne ide da na to trosimo pare. Dodjemo i kazemo im: "Mi smo se stvarno potrudile da vam nadjemo poklon al nam nije islo... pa smo zato uzele po sitnicu za nas dve, a vas dvojica kupite sami sebi poklone... eto, zar nije tako lakse i prakticnije?" Udjemo u neku sitnicarnicu... torbe, tasne, novcanici, upaljaci, olovke... takve stvari... i funkcionalno i lepo... prodavacica kaze : "To vam je prava kengurova koza, znate, iz Australije... cist kvalitet, evo ja imam torbu od kengurove koze vec 10 godina i jos je kao  nova...", i vadi ispod pulta sopstvenu tasnu i gura nam je pod nos. Jeste, lepa je, baaaaas je lepa... jaoooo sto je lepa... al'ja nekako ne vidim onog mog sa novcanikom od kengurove koze... zamisljam kako placa kafu ili caj u Bistrou ili tako negde i vadi novcanik od kengurove koze iz dzepa farmerki ili onih vrecastih stvari kojima tepa "pantalone"... i bas mi ne ide... sacekacu dok dodje u stadijum tasna-masna i kamasna, pa onda...

Opet u potragu... i opet nista... udjemo u Legend ili tako vec neku prodavnicu i smekamo stvarcice... e za ovo ovde u ponudi moja je polovina isuvise klasicna... bas ga ne vidim sa nekom retro-etno torbicicom na ramenu ili u roze ljubicanstvenoj kosulji... niti sa printovima na dzemperu. Komplikovan covek, nema sta!!! Premlad i neozbiljan za klasiku, preozbiljan i preklasican za "novourbani" stil... pa sta da ti kupim, covece. Ona jos ne odustaje. Lepi se za jednu od najlepsih neprakticnih estetski funkcionalnih i potpuno neupotrebljivih, sem za gledanje, stvari koju sam ikada videla... da... verujem da bi se i gastarbajteru to dopalo...samo ne znam kako bi je odvukao u svoju inostranu jazbinu... a da ostane ovde... pa to nije cilj  poklona...

Gubim strpljenje i zovem ga. 'ebes iznenadjenje, kada je meni mozak potpuno zakazao u smisljanju istog. "Ja stavrno ne znam sta da ti kupim... i vec sam na ivici nerava... pa te najljubaznije molim da mi kazes sta ti treba da se ne mucim vise..."

"Pobogu", kaze "pa kupi mi aftersejv... ili tako nesto, to mi treba a i ne mozes da promasis."

"Afetrsejv, kazes? Siguran? Nemoj posle da mi se predomislis."

On se smeje mojim mukama, onako telefonski...

Ok. Aftersejv. Udjem u pafimeriju i gledam, njusim i njusim i vec mi se malo vrti u glavi... ne mogu ja nista jednostavno... na kraju zazmurim i uzimam prvi od pet na koje sam svela uzi izbor, koji mi padne pod ruku... jos par stvari da upotpune ugodjaj... gotovo, njega sam odmislila!

Bar cu  lepo da ga zapakujem. A i sigurno mu treba. Bas me briga sto je klise.

A onda... napred u nove radne pobede i ceo dan na selu posvecen osposobljivanju prostorija za planirani dogadjaj...

{ 22:04, 1/1/2007 } { Poslao/la yozza }

Mislim da je ovo nesto najbolje sto si napisala do sad...
Siguran sam da bi bio srecan samo zato sto si ti pored njega, ali i aftershave uvek dobrododje...

{ 20:14, 2/1/2007 } { Poslao/la mirkoman }

eeeeeeeeeeee,
ne mogu da verujem da se nisi sama mogla setiti afteršejva...