Lilith
Simple choice, he says...
{ 07:18, 30/11/2006 }
{ 3
Komentara }
{ Link }
Karijerista?Jesam li?
I ako jesam... trebam li se osecati lose zbog toga?
Kao da izneveravam? Da sam nenormalna? Pogresna? Losa?
Receno mi je da frustriram partnere i da mi vece zadovoljstvo pruza posao od njih... da ih zanemarujem... da ne umem da pokazem da su bitni barem koliko ono sto radim... da nemam granicu u predavanju... i da premalo sebe ostavljam za njih.
Optuzbe. Prebacivanja. Ljubomora na slova na papiru.
Priznajem. Jesam. Volim svoj posao. Zaljubljena sam u ono sto radim. Osecam skoro psihofizicko uzbudjenje na teorijske i prakticne izazove. Uzivam u plodovima. Predajem se cela onome sto volim. Bez ostatka. Bez zadrske. Ulecem bezglavo u sve sto zalici na novi izazov... i beskrajno sam srecna kada to radim. Impresioniraju me razgovori sa boljima od mene (a mnogo ih je)... imam potrebu da budem blizu takvih ljudi... da ucim i kradem od njih trikove zanata. Umem satima ushiceno da pricam i jos ushicenije slusam, kao da nista sem toga ne postoji. Groznicavo sam ambiciozna... i nikada dovoljno dobra samoj sebi.
Da. Potpuno ste u pravu. Jesam. I bicu. I necu menjati. Bez te ljubavi ja ne bih bila ono sto jesam... i nije bitno da li sam pekar, lekar, apotekar... bitno je kako se osecam kada radim, bitno je sto radim ono sto toliko volim. Mozda je surovo. Mozda sam beskrupulozna i bezosecajna. Potpuno pogresno sazdana. Ali mi smeta ljubomora na tu moju ljubav. Jer nije uporedivo. Dve su vrste. Nekonkurentne. Samo se ispoljavaju na drugaciji nacin. Mozda je bilo pogresno ocekivati od mene da muskarca volim na isti nacin...uzasno mi je zao ali zaista ne zelim da se osecam krivom zbog toga.
Ne mogu da budem sve. Ne mogu istom snagom da se dajem na oba polja. Ne znaci da je jedno manje bitno od drugog... samo da je razlicito... toliko jednostavno... ne mogu da budem dobra devojcica i da mazim tudji Ego svojim slabostima... ne mogu da radim sa manje entuzijazma i snage jer to nisam ja... ne mogu da kalkulisem i strateski se rasporedjujem prema tudjoj zamisli... i necu da ulazim u psiholoske (da, mozda i psihopatogene, zasto ne) uzroke svoje opredeljenosti... ni u svu svoju pogresnost.
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 297 od 305 } { Sledeća strana }{ 07:47, 30/11/2006 } { Poslao/la 10sanja20 }život je jedan, ispuni ga isključivo onim stvarima koje voliš...ako si do sada naletala na partnere koji nisu umeli da te prate, to je njihov problem, ne tvoj....opusti se i uživaj, a ako nešto želiš i pored svoje karijere, to ćeš i postići...
{ 14:39, 30/11/2006 } { Poslao/la purplemoon }...bitno da ti ne vidiš problem u tome što su te dvije ljubavi različite... ako su tebi spojive, samo možda nije naišao netko tko će biti jednako zreo i predan da uživa u tome... sretno...
{ 16:32, 1/12/2006 } { Poslao/la Seven }Negdje sam davno čuo/pročitao: "Svi muškarci su velika djeca, ali ako ih dovoljno voliš MOŽDA jednog dana i porastu". Tebi naravno to u životu ne treba... mada, možda nekad, u nečijem pogledu, prepoznaš iskru svoje pve ljubavi iz djetinjstva/puberteta i cijeli sistem vrijednosti se okrene naopačke... Možda...
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Čekanje njeGong
Profesorske frustracije
Lost in translation
...
Kategorije postova
Blog Prijatelji
Sevenkloe
Wolfie
Persefona
ficca
mirkoman
yozza
BIGMAMA
III
poglavica
Foxy
SRNA
Milena
miriam
gulanfer
Dzo
Kombib
Kurt
Giardia
whoreofbabylon
Domacica
elfish
mazzapsycho
Svemirko
kojak
Nemirko
Rea
Specificna
BubaErdeljan
Patetika
skyseeker
Tresnja
JeJa
FemmeFatale
pahulja
mistichna
Anci
Minja
Ljubasta
ilumminati
silence
marija88
SarahKay
SlatkaMaloletnica
duuga
Beogradoholik
vesna69
darkangel999
vaske972
Lycka
scarlet
Danna
klavidija
yin
nikolaseacor
Nehljudov
Nettle
Slovenska
Serbiana
Scarlett