Lilith

Potraga

Potraga za samom sobom, na cudan nacin, uvek je zavrsavala u drugim ljudima... Da li zato sto nisam shvatala da mi nije potrebno "referentno telo" (ne, ovo nije igra reci, barem ne samo...) da bih odredila sopstvene granice? Ili zbog toga sto mi se vise dopadala slika koju sam nazirala u njihovim ocima od one koju je pokazivala neumorna introspekcija?

Merila... Vagala. Sebe sa njima. Njih izmedju sebe... I ni do kakvog zakljucka nisam uspevala da dodjem. Ne na taj nacin.

Uvek sam se osecala krivom zbog slabosti. Slabost su suze, slabost je sujeta, slabost je ne znati u svakom trenutku sta tacno hoces i mozes... i haos u osecanjima je slabost... i nedoumice... kao i poneka (ah, sujeto, zar samo poneka?!?) sebicna greska prema dragim ljudima vodjena zeljom za sopstvenim, ne i njihovim, zadovoljstvom.

Poceh da sumnjam.

Greske ostaju greske. Ali da li bih bila i ostala covek da ih ne cinim... Da li bih mogla iskreno voleti drugo bice dok ne naucim da volim i prihvatam sebe... sa svim "niskim" (i visokim, moram da priznam :) )  strastima koje me cine? Ili ponovo olaksavam sebi...

{ 14:00, 27/11/2006 } { Poslao/la Seven }

E ovo je već moja teritorija! Zašto se plašiš introspekcije? Ponekad je bolno, ali i oslobađajuće. Znam malo stvari koje te rasterete više od trenutka kada naglas priznaš samom sebi nešto loše i odlučiš da to promjeniš ili prihvatiš. Ljudi nisu savršeni, ka tome se samo teži. Trebaš li i možeš li voljeti iskreno druge ako ne prihvataš sebe? Zašto ne?! Ako imaš dovoljno sreće da te neko pročita bolje nego ti želiš da vidiš sebe i prihvati te kao takvu. Na kraju krajeva, ljude možeš samo prihvatiti ili ne. Sve drugo je prije ili kasnije osuđeno na prpast! Želim ti mnogo, mnogo sreće i upornosti na putu samospoznaje jer je to staza kojom i sam koračam. PozZ

{ 00:06, 28/11/2006 } { Poslao/la vojslav }

ključ poznavanja sebe jeste u drugom ljudskom biću

{ 01:28, 28/11/2006 } { Poslao/la poglavica }

a ja tju samo da dodam, kako bi poznavali snagu i tezili njoj da nema slabosti ?