Lilith

Prijatelj

Vrlo je verovatno da nikada necu uspeti da te razumem sasvim.

Taman mi se ucini da sam pronikla do kraja u sve prasnjave kutke tvog uma, kada odnekud iskrsne poneka neobjasnjiva recenica, postupak... i ostavi me blago zatecenu:”Otkud se ti stvori!?”

Deo si perioda u kom sam intenzivno propustala da upoznam samu sebe. Onog perioda kada bih leptirasto pristupala ljudima i dogadjajima... povrsno i bezobrazno. A ti si bio tu. Kada sam se cvileci dovlacila u tvoju sobu i terala te da mi u tri ujutru kuvas kafu. Kada sam te ostavljala bez objasnjenja. Zato sto mi se moze. Kada sam ti satima lezala na krilu i pricala o svetovima koji su nastali samo zato da bih ja imala sta da osvajam.

Ono sto mi neprekidno izmice jeste – zbog cega si uopste bio tu... zbog cega si ostajao? Bila sam drska. Bila sam neverna u svakom mogucem i nemogucem poimanju neverstva. Bila sam bezobzirna... bezosecajna... davila sam se u svom bolu i vukla te sa sobom na svoje dno ne misleci o tome imas li ti neko dno, ima li u tebi icega sem mene... podrazumevalo se da i ti postojis mene radi. Terala sam te da slusas o Njemu. Govorila ti da nikada neces biti poput njega... u meni... da cu se okrenuti i otici na jedan njegov poziv, mig... da si scenografija...

*

Pa ipak... njemu nikada nisam plakala na ramenu. Nikada.

Niti sam mu ikada dozvolila da me vidi rascupanu, nenasminkanu, nedoteranu i da mi takvoj govori da sam divna...

Njemu se nisam vracala.

Ni kada je dosao mig.

Poziv.

*

A ti nikada nisi odlazio.

Godinama. Cak ni posto je silno vreme obelezilo razliku izmedju Nekad i Sad. Ni kada su One dolazile i ostajale u tvom prostoru. Slatke, sarmantne One. Slabe One. Jake One. Poznate i nepoznate.

Ti si i dalje bio tu. Neizrecivo tu.

Tu da se javis i kazes :”Dosao sam. Izadji da te zagrlim.”

I ja bih izasla. I prosipala ti neke nebuloze pred noge. I smejala se preglasno.

*

Umeo si da za*eres. Nevidjeno da za*eres. Toliko da ceo bataljon “tetkica” ne bi bio u stanju da to upristoji posle. Ali... to je bilo ok. Ti si smeo da pravis gluposti... i da se onda izvinjavas saljuci mi milione poruka i stihova. Jer si umeo da kazes: „,Molim te...” na neopisivo ponosan nacin.

*

Ti si neobjasnjivo Prisustvo u mom zivotu. Moj najbolji prijatelj. Onaj pored kog se svaka koscica u mom telu opusti i smeje. Onaj pored kog je ok da se place. Onaj kome dozvoljavam da me grli i kad sam ljupka poput kaktusa. Onaj koji je vecno pozvan na sve i svuda. Sve dok je tu. Onaj koji sme da kaze i da precuti. Onaj kome uspevam, nekako, da oprostim neoprostivo. Onaj koji je u mojoj glavi kreirao novu kategoriju prijateljstva i novu ravan vezanosti.

Ali... i dalje ne razumem...

“Zasto?”

“Zato sto te jbno volim, budalo...”

{ 12:39, 15/5/2009 } { Poslao/la Trešnja }

Bekhend, forhend, darling danas si me dotukla ovim postom. Samo da nađem skrivenu flašu crnog vina pa mogu da se upokojim u svojim sranjima.
Hvala ti

{ 12:44, 15/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Honey... ako je nadjes... ostavi mi makar gutljaj...

{ 18:45, 15/5/2009 } { Poslao/la Lady }

Hajde i ja da nazdravim sa crnim.Živela ti Lilith.
Tu pasuje reč voleti.

{ 22:17, 15/5/2009 } { Poslao/la hope }

Uhh,kupiću ja još jednu flašu crnog da se nađe

{ 11:22, 16/5/2009 } { Poslao/la Lilith }

Lady... ziveli!

Hope... trenutno bi mi i bazen bio premali... a kamoli jos jedan unit crnog