Lilith

Glava mi je prazna i ne znam sta da pisem. Osecam samo tu prazninu, ostru po ivicama, kako mi udara pod celom. Ali ne placem. Ja nikad ne placem. Sem u sebi.

 Borim se sa mrznjom, sa gnevom koji je ostao za njima. Mojim muskarcima. Hahaha. bar da su bili muskarci...

Dizali su visoko noseve i to je bila jedina, nazalost, dignuta stvar u vezi sa njima. Sve ostalo bilo je u padu. Mekanom, otuznom, cesto ljigavom padu. A ja ne volim gubitnike. Ljude koji se mire. Ljude koji veruju u deus ex machina, u resavanje stvari bez sopstvenog ucesca. A oni su se mirili sa svim i svacim, sem sa samima sobom. Moji muskarci... Oni koji su zeleli to da budu. Muskarci. Ne-moji.

Sada je proslo dovoljno vremena da se osvrnem i oprostim im sto su bili ne/moji, jedino ne mogu da prestanem da ih mrzim sto nikada nisu bili muskarci.

{ 20:19, 16/10/2006 } { Poslao/la yin }

Eh....to je tako cesta pojava...a za to su krive zene...niko drugi do zene.....pre svega majke...a onda i zene koje su davale prednost muskarcima u svemu....pa je tako sasvim dovoljno roditi se kao musko...i nakon toga ne postati i muskarac....jer zaboga....pa to se podrazumeva ukoliko se ima potreban "aparat" da se to dokaze.Cast izuzecima