Lilith

Posledice...

Sve je bilo sjajno... uspela sam da očuvam samopoštovanje i poslovičnu već sterilnost celih deset dana i da ne pokažem da mi izvesni gestovi izazivaju laku mučninu, naročito ujutro pre prve kafe... I nije bilo govora o tome da se status quo može menjati... ni najmanje... baš sam se lepo i nadasve pristojno ušuškala u nezainteresovanost i onu odvratnu fokusiranost na posao koja u 99% slučajeva odbija sve dvonošce u radijusu od kilometar od mene... fino i bezbedno...

Onda smo krenuli u šetnje... (sada je trenutak kada se svi koji su čitali UK Fazu naježe!)...i u tim šetnjama uspeli da razvijemo onaj, meni toliko simpatičan (i u ovom slučaju seksi) način komunikacije koji podrazumeva mentalni ping-pong i tešku frustraciju treće osobe u društvu ako se zeznula i krenula sa nama u večernje trošenje skoro opipljive energije...

Sem šetnji jeli smo velike količine jagoda...sa šlagom i bez šlaga, a sladoled se podrazumevao bez ikakve rasprave na zadatu temu... otkrila sam da padam na tipove kada sede za volanom... nebitno je da li voze rasklimatanog jugića ili neku aždaju... samo dok drže volan u rukama... moraću da izvdvojim izvesnu sumu za psihoterapeuta sa izraženim Jungovskim sklonostima ne bi li mi protolkovao ovu neobičnost...

I sve, baš sve je obećavalo da ću ovaj put biti sasvim fina, iznad ovozemaljskih radosti koju su nudile njegove mišice lako preplanule na ludoj pripeci... potpuno uzvišena u svojoj rešenosti da nikada više... da...

Baš tada... kada se činilo da ću se domoći cilja bez pravljenja ličnih grešaka usput... pomenuta pripeka učinila je da dobijem jednu od onih teških glavobolja kada imate osećaj da vam je mozak otekao i da je lobanja postala premala i kada vam na um padaju sulude ideje bušenja iste ne biste li stvorili malo dodatnog prostora za ugnjavljene sive ćelije... e, ta glavobolja je definitivno zaje..ala stvar...

Bespomoćna kao trogodišnje dete, samlevena kao govedje meso i skuvana kao isto pre uvijanja u listove kiselog kupusa... dopustila sam da mi olakša korišćenjem preplanulih... da... naslonila se i kroz izmaglicu glavobolje pomislila kako su mu divno široke grudi i kako mi prija njegov miris na ovoj vrelini... još se sećam da sam izustila i jedno rečito mmmmm... pre no što sam tu, na njegovim rukama, u mojoj sobi... zaspala blaženo, mirno, spokojno... bez ijedne brige na svetu...

Kada sam se probudila on je još uvek sedeo u istom položaju i njegove oči su bile nekako bistre, a one tri tačke su se smirile i prestale da mi unose nervozu... tada, u potpunoj tišini sam znala da ću se jednog dana vratiti...

{ 09:50, 25/6/2008 } { Poslao/la Cecilia }

Cuj potpuno te razumem... to u vezi volana... mada, mene vise pali volan bicikla, ali ukusi su razni

{ 16:39, 25/6/2008 } { Poslao/la mazzapsycho }

čuj ništa te ne razumem...
al sviđa mi se.

{ 20:57, 25/6/2008 } { Poslao/la Lilith }

Cujte, ni ja ne razumem bas najbolje... ali opasno uzivam u nerazumevanju koje ispunjava...