Lilith

Početak kraja

Evo nas opet, posle pet dana provedenih u neprekidnoj gužvi Beograda i posla, dragih prijatelja i porodice... pakujemo se... oboje, Nasmejani i ja da odletimo ponovo u njegov kraj sveta...

I sedim u sobi za računarom... i nešto me guši u grudima...

Ne ide mi se.

Ne ide mi se nazad.

I ne ostaje mi se...bez njega...

U proteklih pet dana Nasmejani je overio: gurmansku i druge oblike pljeskavica, kuvano vino, rakije svih vrsta i boja, Bitef, Hemingvej, Vrući gavran i lokalne kafiće, večeru sa prijateljima uz pivo i roštilj, obavezni kiseli kupus, burek sa jogurtom i kokice na Kalemegdanu. Sem toga, Nasmejani je jedno popodne umakao orasnice u med ispijajući aromatizovano crno vino i pokušavajući da se, na kombinaciji srpskog koji Nasmejani ne govori i engleskog koji moj otac ne razume, sporazume sa istim i vodi koliko-toliko normalnu konverzaciju.

Želela sam da im se dopadne... svima... ali je svaka pohvala na njegov račun nanosila ravnomernu dozu zadovoljstva i bola... čudna sam sama sebi...

Želela sam da se smeje, da svi vide kako i zašto, želela sam da provede vreme sa njima, da ih upozna, da se sprijatelji, opusti, druži... i želela sam istovremeno da mi neko, makar ko, kaže da je loš, da je pogrešan, da ništa ne valja...

The Tata je bio poslednja kap. Nisam želela taj susret. Bio je neizbežan. Znajući da mi nema povratka u normalan život ako samo nazrem tračak poštovanja, onog istinskog, u očevim očima dok razgovara sa njim... nisam želela da se vide...

Sada sam na kratko ostala sama u sobi... Nasmejani je otišao da reguliše sa recepcijom tih par administrativnih stavki... i gledam u ono čudovište od crvenog kofera kako mi se podsmeva, kako me zove da stavim stvari u njega... gledam kako mi se ceri brojnim rajsfešlusima, kako me izaziva, igra se mojim htenjima...

Opasno me guši u grudima a nije prehlada...

Počinje kraj.

Onog trenutka kada se spustim u mekano sedište British Airways-a i sklopim oči čekajući da se trosatni let pretvori u aerodromsku gužvu... tog trenutka počinje kraj.

{ 15:47, 3/12/2007 } { Poslao/la VukMaslacak }

Мислила сам да ћеш се јавити... ;( шмрц...

{ 12:27, 4/12/2007 } { Poslao/la kojak }

pa i ja sam to mislio )))) ali dobro! - zato cesh nas pochastriti lepim uspomenama i gomilama utisaka...)))

{ 12:56, 4/12/2007 } { Poslao/la Lezzilebovich }

ih, koliko je red čekanja na tvoj poziv... nije ni čudo što me nisi pozvala...

mada, moram da priznam da sam se potajno nadao da ćeš barem sms poslati kada si već bila ovde ... ali, nema veze ... ima vremena... :-)

{ 13:36, 4/12/2007 } { Poslao/la Lilith }

@VukMaslacak... oprosteno???? (((
@kojak... uspomena na pretek...samo jos da sednem da zapisem...

@Lezz... ucini li se meni ili si bio malo neraspolozen u nedelju vece...mozda samo umoran??? Kiss za Lezzileboviche

{ 13:47, 4/12/2007 } { Poslao/la Lezz }

jok.

ihahahahahaj umoran. nisam spavao baš puno u petaknasubotu, a onda sam u subotunanedelju putovao celu noć... tako da sam bio prilično umoran....

{ 14:19, 4/12/2007 } { Poslao/la Lilith }

Pretpostavila sam...ne bih volela da je bilo do nas dvoje...
Ljubim te i srecan ti sutrasnji polazak u ono-sto-se-ne-zove-kako-ga-ti-zoves-al'-cu-da-ti-progledam-kroz-prste-ovaj-put!!!

{ 14:55, 4/12/2007 } { Poslao/la SRNA }

uvek
draga