Lilith

I bi vatromet...

Hmmmm… i bi vatromet...

„Will you have some time for me this weekend or should I negotiate with him for some space in your diary?“, pitao je.

 „Was that a rhetoric question?“

„No! It was as direct as you can imagine!“

„I can imagine a lot, but that’s not an answer“

„I bet you can... and I know it isn’t - cause you’re avoiding it“

Na stolu sam našla malo plavo parče papira.

Bonfire & Fireworks 2007, pisalo je...

Još par ljudi sa posla... Ludi Litvanac, Sajmon Nepodnošljivi, Plačljiva Ema, Nasmejani i ja...

Na jednom štandu na livadi prodavalo se Glühwein , iliti kuvano, začinjeno vino po staroj nemačkoj recepturi... Dobra stvar ova globalizacija, pomislih uz prvi gutljaj... evo mene, rodjene i potvrdjene balkanke, na nekoj engleskoj livadi u društvu Litvanaca, Britanaca, Amera, Singapuraca, ljudi iz Obale Slonovače, Sijera Leonea i Indije... pijem nemačko kuvano vino i gledam vatromet koji je zapravo kineski izum... Luda nacija  - Briti... juče su zapravo slavili Gi Fokes-a, tipa koji je jedne zvezdane noći poput ove sinoć pokušao da raznese House of Parliament buneći se protiv autokratije... pitam se šta bi bilo da je neko pokušao da raznese naš Parlament buneći se – verovatno bi ga na lomači spalili.

 Mlada dama koja deli genetsku poruku sa mojom malenkošću poslala mi je poruku sa naznakom HITNO!!! WTF!?!?

„Treba mi usluga, Bebo (nikako da je odučim od ovog nadimka, prim,aut.... nemoj da se neko zeznuo da ga ponovi)... mislim, ako možeš... da mi na brzaka prevedeš abstract za rad na engleski... znam da imaš tu jednog biologa, pa ako nije problem!? Trebalo bi da bude gotovo večeras... pleaseeeeeeeeeeeeeeeeeee J hvala unapred J kissic“

Ljubi je sestra suptilnu...ta ne gubi vreme na uvode, preterano...

Hmmmmm, da prevedem mogu, ali na šta će da liči imajući u vidu da moje znanje biologije počinje i završava sa teorijom evolucije – ’bem li ga. Nije joj loša ta ideja da angažujem Nasmejanog i njegovo poznavanje predmeta... mada, petak je veče... i vatromet i vino...

„What are your plans for after fireworks?“

„Have none... any suggestions?“

„Well I could use your knowledge as a small favor?“

„Shoot“

I jesam. Nema problema. Nikakvih. Čim se završi obavićemo to na brzaka pa se vratiti ostatku ekipe da produžimo „vinsku noć“. Može? Ma sve može samo da je mala zadovoljna... ljubi je sestra još jednom.

I bi vatromet. I logorska vatra. I prskalice koje je Nasmejani izvukao iz zadnjeg džepa Najlepšeg-Para-Farmerki-Na-Svetu (i uopšte nije važno da li je tako jer su na njemu ali jesu... najlepše...). I igrali smo se kao deca...i pili začinjeno vino... i nije bilo hladno... i grejao mi je ruke da drugi ne vide u svojim dubokim džepovima prelazeći prstima nežno preko nadlanice... i nisam videla pravac... sve je ok... sve je normalno... to je ona, samo naša, suluda normala... a i ja se vidjam sa drugim...i on to zna... i ja to znam...i svi to znaju... i to što toliko uživam u njegovom dodiru je posledica vina i vatrometa... ništa drugo... davno smo jedno drugom rekli sve o pogrešnostima...

I bi vatromet...

Tek kada je bilo gotovo osetila sam glad...

„Shall we eat something?“, pitao je usput... (priznajem, zvanično, da i dalje imam problem da shvatim kako mu polazi za rukom da od dana 1 izgovara moje misli kada sam ja ubedjena da su vrlo nečujne...)

Dva praseta... odjednom sama u gužvi koja se tiska oko hamburgerdžinice... gde su svi nestali ne znam ali znam da ću da umrem ako uskoro nešto ne pojedem... a i vino me malo, rekreativno, okreće po livadi...

Hodamo dalje... dva praseta sa hot-dogovima sa kojih cure kačkavalj i senf... i nije me blam da jedem pred njim (obično jeste...pred ljudima... da jedem te ogromne stvari posle kojih izgledam kao da sam ratovala sa bocom senfa ili kečapa) i baš mi je lepo dok se smejemo jednom drugom i delimo salvetu koju smo jedva iskukali (ponestalo, šta ćeš...)

Hodamo kroz mrak... telefon mi zvoni... Problem... kako sam, šta radim, nedostajem mu, nada se da se dobro provodim sa svojim prijateljima i da ću imati vremena za njega barem u nedelju uveče... odgovaram hladno, ne prepoznajem sebe... i ne znam zašto... po svim zakonima prirode i društva trebalo bi da je Problem sada pored mene... kada bih pokušala da ih šablonizujem – Problem bi bio upravo ono što upada u okvir mojih klinačkih i malo zrelijih kriterijuma... ne Nasmejani... po svim standardima... trebalo bi da se ovako slobodno smejem i osećam da su mi krila razvezana sa Problemom, ne sa Nasmejanim... i šta ja uopšte hoću i od koga... nemam pojma... odgovaram hladno... Nasmejani me gleda ispod oka.

„Cool...“, kaže dvosmisleno

„Would you prefer if it was wormer?“, svesno biram tumačenje broj dva.

„No... of course I wouldn’t... now, what’s the story there?“

Upuštamo se u analizu odnosa izmedju Problema i mene...koja neosetno, po pravilu zainteresovanosti sagovornika prerasta u raspravu o našem odnosu... baš je divno što smo mi samo drugari, što smo neopterećeni tim muško-ženskim zavrzlamama, što možemo slobodno da provodimo vreme zajedno samo uživajući u društvu bez ikakvih zadnjih namera i planova... baš je divno što uopšte ne privlačimo jedno drugo i što su naši razgovori oslobodjeni flerta i nadigravanja tako tipičnog za muvanja... i potpuno je savršeno što je tako jer smo užasno slični i ne volimo da se vezujemo, uz to smo potpuno uvereni da nam je prerano za vezivanja i da smo nesposobni da osetimo bilo šta kompleksnije od površne zaljubljenosti koja ipak nije i ne može biti dovoljna za nešto ozbiljnije od poigravanja... ispričasmo se siti...Nasmejani i ja... kao da nije prošlo skoro tri nedelje od kako sam odlučila da ga amputiram i počela da uživam u čarima Problema...

 I prevedosmo nekako ono čudo od apstrakta... sidjosmo medju ljude... vino, slatko, crno... Nasmejani se prešaltao na viski... Litvanac iznosi njegovo nacionalno koje opasno podseća na medovinu... samo da nije jako dovoljno da medveda ubije... mešaju se pića... smeh...čak  i Sajmon Nepodnošljivi nije toliko nepodnošljiv kada popije... razmenjujem sa Nasmejanim najtreznije poglede... nešto nas neće noćas... a neka tenzija u vazduhu visi oko nas... zagrizla bih je da smem... Snooker... Nasmejani i ja protiv Ludog Litvanca i Džima (koji je verovatno najšarmantnije i najbolje stvorenje u ovoj vukojebini), i slušamo muziku glasno i pevamo litvanske pesme bez i reči litvanskog... računa li neko bodove? Ma koje bodove... na stolu vino, viski, rum i ono litvansko... Bože kako volim svu trojicu noćas... volim što su tu i što se smejem i što sam opuštena i blesava i što je sve kako jeste... i što se Nasmejani naginje nad mene da mi pokaže kuda i kako da igram... i što Litvanac i Džim pevaju „I will survive“ na playback...

Tri je ujutru...

Razlaz...

Nasmejani kreće za mnom... palo mu je na pamet nešto u vezi sa prevodom kaže...

OK, ionako mi se ne spava...

Čaj od jasmina za njega... kafa za mene... ionako mi se ne spava...

„Are you comfortable in that chair?“, pita.

„Not exactly...but since you have occupied that one... I don’t have muyh choice, do I?“

„You can seat here... with me...“, kaže Nasmejani i pravi mi mesta na plavoj fotelji na koju jedva i on sam staje...

Guramo se na fotelji, smeh...

„I will fall asleep like this“, mrmlja sa nosom u mojoj kosi...

„I don’t mind...sleep...“

„Can I sleep over?“

„Of course you can... we are friends, after all...“

„Friends...hmmmm...yes we are...“

I nekako smo na krevetu, ušuškani pod pokrivačem, plavim, toplim... okrećem mu ledja... grli me...

U redu je, mislim... ovo je najdalje što nas dvoje možemo otići... mi smo, ipak, samo prijatelji...

U sobi mrak... Gotan Project tiho dopire sa stola...

„Maza...“, kaže Nasmejani (to je nova srpska reč u njegovom vokabularu... uneta jedne večeri kada je preo kao mače...)

„Mmmmmmm...maza...“, mrmljam... dok mi njegovi prsti klize po kosi... nalaze put do čela, nosa... okreću me...

I... bi vatromet...  prskalice... i sto i jedna logorska vatra...

Budim se uverena da sam sama i da je prošla noć bila proizvod moje podsvesti i čudnih, čudnih snova...

Susreću me njegova dva budna oka...

Miris njegov.

Poljubac...

Prva zajednička jutarnja kafa...

Odlazi do prodavnice dok ja pokušavam da saberem dva i dva...

Ne valja, kako god da okrenem ispadne sve sem četiri...

Ne ide...

OK, smiri se... sada će da se vrati, jutro je a po danu se dešavaju samo racionalne stvari... lepo ćete se izviniti jedno drugom i zaboraviti da se desilo...

Vraća se. Nasmejan. Nasmejani... i ja se osmehujem a nemam pojma zašto... kleči ispred mene i fotelje i ljubi me... Nasmejano...

Napad panike mi  ne da da se opustim... oseća me suviše dobro i steže u zagrljaj...

„I am so sorry, so sorry...“, šapućem.

„I am not... is that a panic attack?“

„Could be... aren’t you afraid?“,pitam.

„We cannot both be frightened at the same time... one of us has to stay stable... today it is me...“

Ne izlazi mi se iz sobe... a moram...

„I just want to cancel everything and stay here... with you... snoozing... “, šapuće...

Odlazi... tonem u san...

Par sati kasnije otvaram vrata sobe... na pragu saksija sa ružičastim orhidejama...

„Reminded me of you... I’ll be back in a day... don’t runaway this time...“

I bi vatromet...

{ 19:26, 3/11/2007 } { Poslao/la DANILOVIC }

NASLOV ME PODSETI NA STARI ZAVET.
PA MI PROLETE SVAŠTA KROZ GLAVU, A NAJSMEŠNIJE JE OVO:
I BI GANG BANG, PARDON BIG BANG))))))))

{ 19:30, 3/11/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Danilovicu... zamisli meni uopste nije smesno, cak mi je i krajnje neukusno, posebno na ovakav post... imas pravo na svoje asocijacije samo bih zamolila da pre no sto ih podelis sa ljudima (konkretno sa mnom) dobro razmislis o njihovoj primerenosti. Hvala.

{ 10:48, 4/11/2007 } { Poslao/la SRNA }

nekako sam znala...
ma osećala sam
ta medovina je... propast.
Litvanac, Ukrajinac?
***************************
evo me sedim i mrštim se. nekako... ma meni je drago što se desio vatromet!
u go girl!

{ 12:03, 4/11/2007 } { Poslao/la mzzpsch }

znaš kako...
sviđa mi se ovaj Nasmejani.
na stranu ''farmerice''...

nekako mi čini da potkrepljuje (don't get me wrong) zdrave strane tvoje ličnosti.
i da je to mnogo dobro za tebe.
naravno, ne činimo uvek stvari koje su dobre za nas...

but still...
keep on smiling with the Smiled one.

{ 00:02, 5/11/2007 } { Poslao/la Lilith }

Pa...cure moje...izgleda da sam ovaj put uspela da napravim vanserijsko sranje...

@Srna...Medovina je zeznula stvar, i ja kazem... a Nasmejani je original made in UK. Sto se vatrometa tice...neces verovati...ali - i meni je drago...nekako... p.s. Prorekla si mi da znas!!!

@Mazza...i meni se svidja i sa farmericama i bez ... ne znam cime i kako deluje na mene, ali skoro sam normalna kada sam sa njim...

{ 21:57, 12/11/2007 } { Poslao/la Kurt }

Ovo treba da se još malo dopuni i da ispadne kratka priča... mnoooogo lepo pišeš... svaka čast...