Lilith

Za Riplija

Juče nije bio moj dan...

Sve je išlo naopako...

Od samog budjenja pa na dalje...

Od trenutka kada je sat počeo da zuji i pišti onako besomučno budeći me iz jednog od lepših snova u poslednje vreme (a konkurencija je žestoka)...

Preko saplitanja o sopstvene papuče i uzročno-posledičnog ispuštanja tek skuvane kafe na tepih.

Obaranja saksije sa onim čudovištem od palme... što će mi i dalje ostati misterija s obzirom da i dalje stoji onako kako je to Nasmejani odredio - u ćošku u kome ja nemam šta da tražim!

Upadanja mrvice od maskare u oko petnaest minuta pre početka radnog vremena...

Panične potrage za novčanikom (u kome su, pored visa kartice i sve identifikacije kako srpske tako i ovdašnje koje mi trebaju da bih mogla bilo gde da se maknem) koja je rezultirala sveopštim urnebesom u sobi i kancelariji (kada sam u nju konačno stigla, pocepavši usput čarape...i to one najskuplje, sa aloe verom), a završila se sat vremena kasnije histeričnim budjenjem izvesne osobe koja je posle napornog vikenda uzela slobodan dan da bi, paradoksalno, mogla da se naspava (nije znao čovek da od spavanja nema ništa kada sam ja u histeriji)... kada je posle sat vremena, još uvek sanjiv ušao u moju kancelariju noseći ono plavo čudovište od novčanika koje se uspešno zavuklo ispod sedišta u njegovom automobilu (da me ubijete ne znam otkud tamo - mislim, pod sedištem): "Here it is... you donut!" (za neupućene u nanovija dostignuća engleskog žargona... ovo donut nije "krofna" kako bi se nekom neupućenom moglo učiniti (a i "volela" bih, baš bih "volela" da se drzne da me tako oslovi :P ) već izraz od milja za ne baš normalnu osobu... da ne detaljišem, you get the picture...

Prepodne se nastavilo zurenjem u neverovatne idiome koje izvesne osobe srpskog porekla koriste u korespodenciji a koje je, onako usput, trebalo da prevedem na razumljiv engleski za svog šefa... sada mi je jasnije ono "don't mix frogs with grandma's", jer sam se i ja našla u čudu susrevši se sa par arhaičnih komada (i ko još piše poslovno pismo koristeći arhaične idiome, mnogo bih volela da znam!!!!!!, a kada već piše, što lepo ne plati sebi prevodioca nego se ja mlatim sa tim ni kriva ni dužna, nit stručna za te budalaštine).

Ručak je naravno bio čista katastrofa... ako kažem da je supa od celera bila najjestiviji deo istog - mislim da ću biti poštedjena muka da se, opisa radi, prisećam ostatka.

U kancelariji sam ostala do večere (dakle, sedam uveče - punih 11 sati za monitorom, obaram sopstvene rekorde) sa blagim poboljšanjem u vidu njegove posete negde pred kraj... koje i nije bilo sasvim poboljšanje ako se ima u vidu da je to vreme utrošio da mi se pohvali kako je ceo dan prespavao, slušao muziku, odmarao...

Večeru sam nekako progutala, stvari su za nijansu popravili sirevi... nema toga što lepo parče Camembert-a ne može da izleči... pa sam uspela da ignorišem i onu budalčinu od Sajmona (sećamo ga se kao "neverovatno sposobnog" - više neverovatnog nego sposobnog, al' šta je tu je - radnika iz jednog od prethodnih postova) koja mi se navrzla na kičmu.

Došao je pred vrata tačan kao sat... onaj što kasni pet minuta, rekreativno... ja promrzla i, pogadjate, ne baš sasvim sjajno raspoložena... hajde da obavimo tu kupovinu... otišli, obavili, ja se iznervirala - ničim izazvano - što hemiju stavlja u istu kesu sa namirnicama, ali sam primerno oćutala (tri puta ura za Lilith!!!!).

Nije prestao da govori, a ja sam samo htela da me zagrli i da ćuti i da pusti neki film koji ću da se pretvaram da gledam onako ušuškana... i da zaboravim da se ovaj dan uopšte desio... hoćeš djavola... čovek je upao u fazu fabulatorskog autizma i nije bilo sile da se zaustavi... i tako je on vozio i govorio...ja zurila kroz prozor... dok nije kvrcnulo... sada već ne mogu da se setim šta je tačno ni kojim tonom izgovorio...ali pouzdano znam da je to bilo ono nešto što je okinulo prekidač...

Kako to misliš?, okrenula sam se u sekundi.... i ostatak konverzacije nije bio baš najprijatnije iskustvo, verujem, ni za jedno od nas.

Konačno smo oboje ućutali i u tišini stigli do mojih vrata... izvela sam celu scenu, bez greške (ovom prilikom želim da se zahvalim "režiseru" na svesrdnoj pomoći i inspiraciji i da ga zamolim, onako, od sveg srca... da me sledeći put, u sledećoj postavci - preskoči) sa sve zalupljenim vratima i odlaskom bez reči...

Moja draga, draga soba... pomislila sam otvarajući vrata spremna da uronim u utešnu polumračnu toplinu. Hoćeš vraga!!! (ponovo!!!) Polumrak više nije polumrak jer su pregorele sve sijalice već je to sada fenomenalni-prst pred okom da ne nazreš-gusti Mrak (sa obaveznim velikim slovom na početku). Pokušavam da izujem čizme u tom i takvom mraku... sjajno i pametno, briljantno gotovo...uspevam da istovremeno : oborim stonu lampu, iskrivim zglob i zveknem čelom u samu ivicu viseće police za knjige.

Scena sledeća... sedim na podu, u mrklom mraku, trljam čelo i mrzim ceo svet.

Jutros imam ogromnu modru čvorugu gore pod šiškama skrivenu i glavobolju intenziteta tri prosečne, oči su mi natečene kao da sam plakala (a svi znamo da nisam!) ali sam tvrdoglavo našminkana i na štiklama...pa nek ide život...

"Hey Treacle...", sačekalo me je na stolu..."Did I get the impression you were in a strop with me last night? I hope not….I do hope we are still….. you know J !!!"

Did I get the impression!?!?!? WTF!?!?!?!

{ 11:16, 30/10/2007 } { Poslao/la Lezilebovicev }

usled nepogrešivog dara da uvidim najbitnije elemente psiho-drame ni ovaj put nije moglo da mi promakne...

ČARAPE SA ALOE VEROM ?

{ 11:21, 30/10/2007 } { Poslao/la Lilith }

Dragi Lezz... to je zato sto si "ignorant man"... pitaj dragu da ti objasni... imam dojam da si zamislio sarene dokolenice natopljene kremom (ne znam zasto)... ali nije toliko crno...

{ 12:05, 30/10/2007 } { Poslao/la mazz }

iznenađujuće duge i savršeno ukomponovane rečenice, sa gomilom digresija i dodatnih komentara, ponesu me...
kao da držiš kist, a ne tastaturu...

{ 12:24, 30/10/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Mazz... i mene ... salu na stranu, hvala na komplimentu, mislim da skoro nisam dobila lepsi... imas veeeeeeeliki pozdrav iz suncane Engleske

{ 13:34, 30/10/2007 } { Poslao/la svetlana }

i jel stekao pravi utisak ili ste i dalje J?šala važno je samo da zaboraviš na jučerašnji dan evo danas je lep i sunčan bar ovde

{ 13:41, 30/10/2007 } { Poslao/la Lilith }

Eeeeee, Svetlana...lep i suncan je i kod nas ali meni na celu izrastao ceo rog pod kosom, a glava me boli za medalju, i to srebrnu... minimum... uz to... nije stekao pogresan utisak, ali to ce tek da sazna...

{ 13:54, 30/10/2007 } { Poslao/la Freeda }

shto te ne ubije...samo te uchini jachom ))
sada ti je jache ono mesto gde si sw udarila, pod shishkama)

{ 14:23, 30/10/2007 } { Poslao/la DANILOVIC }

Negoooo, da nisi možda sanjala mene, kad ti sve tako loše išlo od jutra)

{ 14:49, 30/10/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Freeda... i to sto kazes... malocas mi dragi rece da je moglo i gore... jeste, rekoh, mogla sam da zveknem onu stranu na kojoj ne nosim siske...
@Danilovic... naravno da sam tebe sanjala, pa zar moze drugacije!?!?

{ 16:15, 30/10/2007 } { Poslao/la DANILOVIC }

Uf, sad sam radoznao bre)))))).
Bolje da mi nisi rekla

{ 21:04, 30/10/2007 } { Poslao/la Kurt }

Stvarno, nek ide život...

{ 21:37, 30/10/2007 } { Poslao/la kojak }

"shto te ne ubije...samo te uchini jachom )) "

da naravno da mi se dopada ovakav optimistichki pogled na sve i lichno ga uvek podrzavam..)