Lilith

Mr. Twigg, Dairy Ice-Cream i Vetar

Znate li ko je Mr Twigg?

Ne znate? Hmmmm...

Nisam ni ja... do sinoc.

**************************** ******************************************************************************

Faza I:

Shvatila sam juce da je suludo kriti se u rodjenoj sobi. A i cinjenica da je opasno hladno vec danima mi ne pomaze kada otvorim prozore da bih prikrila duvanski dim od cistacica... Dakle... ili da nastavim da se trujem u ilegali uz rizik da obolim od zapaljenja pluca... ili da skupim hrabrost i obratim se za pomoc Dzimu na recepciji. Dzim sa recepcije je dobar cikica, mator i nagluv...ali fini u p. materinu (sto bi neki koje znam rekli)... No to nije vazno za ovu pricu. Vazno je to sto ja hocu da promenim sobu i sto mi je za to potrebna saglasnost simpaticnog nagluvog cikice koji se zove Dzim.

Posle kraceg premisljanja, odlucim da primenim onu (vrlo retko koriscenu, skoro novu) strategiju sa puno treptanja, umiljavanja, spasi-me-oh-spasi-od-strasne-sudbine zvanu startegiju. Sidjem, naoruzam se uvijacem za trepavice da u odsudnom trenutku pojacam specijalne efekte... i ... uspem.

********************************************************************************************************

E, sad ni to sto sam uspela nije bitno, barem ne previse za ovu pricu (ali je vredno iskustvo da ga prenesem na mladja pokolenja)... ono sto je bitno je cinjenica da Lilith mora da prenese priblizno pet tona stvari (odece, obuce, kozmetike, papirologije...jbg, nakupilo se) iz tacke A (odnosno sobe 1) u tacku B (iliti sobu 2)... a uz sve to i tri biljke.

Digresija: Ko razume-shvatice da jako lose utice na mene. Prvo sam zavolela kedar, vrbu i ono jedno neimenovano drvo u sumi... onda sam nasla jeza ljubimca... U sobi gajim dve palme i nesto cemu tepaju Bendzamin a sto meni izgleda i dalje kao prerasli spanac ali je veliko i zeleno pa malo maskira sive zidove i kada postavim lampu direktno ispod saksije dobijem super svetlosne efekte... ali zato moram da ga zalivam i hranim necim iz sarene kutije po tacno odredjenoj recepturi... uz to imam dve slike africkog drveca (Jacaraiba i ono drugo koje sam zaboravila) i prestala sam da ubijam komarce i muve kada se zeznu i ulete mi u zivotni prostor. Odjednom me je strasno zainteresovala Afrika sa sve vrucinom, savanom, insektima koji bodu, ujedaju i peku... i sva gladna deca u toj Africi zajedno sa neizlecivim bolestima i antropoloskim istrazivanjima koja govore da je ona zapravo kolevka covecanstva... ako uzmete u obzir i da sam cigarete smanjila drasticno - jasno je da uzasno lose utice na mene. Digresija gotova.

Ne bi taj prenos materijala bio problematican da me nije uzasno mrzelo da se krecem po duzi AB kao elektricni vozic naredna dva dana. I zato sam pametno resila da sve prenesem odjednom. Kako? Ne sama naravno... za sta sluzi nasmejani sa svim onim bicepsima, tricepsima i ostalim *cepsima ako ne za ovakve situacije, a s obzirom da je doticni proper Brit gentleman podrazumeva se da ce jedva docekati da se pokaze u praksi i provede vece u razgibavanju.

Jel' hoce? Naravno da hoce... zasto ranije nisam rekla... vec bi on to... telepatski, jakako...

********************************************************************************************************************************************

Faza II:

E da ti je stati pa gledati kad prodjose Turci janjicari... i kad nasmejani zape da se razgibava... ma ne samo da nosi i prenosi... no i namestaj prebacuje...a sve u skladu sa mojom (ljupkom i nadasve neocekivanom) idejom da ... kada je vec tu i kada vec fizikalise... mozda nije lose izmeniti i raspored namestaja u onom cudovistu od sobe (jer...zaboravih da napomenem...soba 2 je dva i po puta veca od sobe 1... sada sam u malom stanu kome tepamo soba ali i dalje nemam svoje kupatilo)... sta je to dva dvokrilna ormana, tri police za knjige (1x 1,5x 0,5), dve komode, nocni sto, radni sto, krevet, stolice, fotelja, lavabo...ne, ne lavabo... napravismo dva kruga po sobi dok ne otkrih idealni raspored... ah, kako idealni raspored...mada... bilo bi bolje da je veliki orman....ma ne...nek' ostane tako.

**********************************************************************************************************************************************

Faza II i po:

Kao lepo vaspitano dete svojih roditelja ponudih ga, iznemoglog, cajem (kada si u Rimu budi Rimljanin) i muzikom... razbaskario mi se u lepoj plavoj fotelji kao da je u nasledje dobio... ali nema veze... nekako dobro stoji... i fotelja njemu i on fotelji a oboje mom zivotnom prostoru...no da se ne udaljavam od teme...

Dosadno? (provali me svaki put)

Ahamhma (to sam ja smuljala aha i gutljaj kafe u jedno)

Gde bi da ides? (uh, sto volim kada je ovako kreativan!!!)

Negde (a jos vise kada mu pomazem u tome...)

Za petnaest minuta dole? (jos vise volim kada je operativan)

Dooooobro... (nisam se dala lako nagovoriti jer opste poznata cinjenica da prave dame tvrde pazar i ne kazu da tek tako...mozda su zato i izumrle kao vrsta)

**********************************************************************************************************************************************

Faza III:

Znajuci iz iskustva, teskom mukom stecenog u prethodnih mesec dana da cemo skoro obavezno zavrsiti u nekoj divljini sa svetlima civilizacije u dalekoj daljini, opremim se kao za severni pol... al' sve slojevito...za slucaj da je resio da se igra guzvoljupca i ipak jednom odabere pab.

Sednem na ono levo-suvozacko posto me je opet smejuci se vratio sa desne strane (nikada se curka navici nece)... opustim se...a pozadi nesto zvecka...zveci... krcka...pucka... ukratko, pravi buku.

Pogledam upitno. On me iskulira i posle pola sata voznje uz tihu muziku Al Green-a - parkira.

Osvrnem se...poznato bi mi mozda i bilo da se prst pred okom vidi. Ama jok. Mrak kao u... ne znam u cemu jer se malo plasim mraka pa uvek drzim upaljeno svetlo...al' mnogo je mracno u svakom slucaju. On vadi neke torbe.

Khm? Opet ja upitno.

Nista. Tisina. Coveku se izgubila moc govora.

I ... pesacimo ti tako mi po onim brdima... prodjosmo neko stado ovaca (prave zive, majke mi) i dve ograde...i pesacimo i dalje.

Stoj, bre, stani...jel' odemo na kros kantri ili imamo i neki cilj pred sobom?

Pa... valjda smo blizu...

Valjda? Ti zapravo pojma nemas gde smo...

Ne bas...ali ti volis avanture, zar ne?

Aha...po danu, u blizini civilizacije i po mogucstvu sa lakim naoruzanjem u ruci...

Ma tu smo negde, rece nasmejani i zakoraci napred... Evo, vidim stazu...

Bzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz. Bljesak, pa jos malo bzzzzzzzzzzzzzz... psovanje na engleskom...eh, da ga je majka cula!?!?!

Sta bi?

Jebena (pardon, citiram...zapravo prevodim) elektricna ograda za ovce...to bi!, psuje nasmejani kao veliki.

I sta jedna pristojna balkanka da ucini u takvom trenutku... da napoji/utesi konje i junake? Prasne u divljacki smeh....onaj od kog vam suze potocima liju? Pa, ja sam nekako pokusala oba istovremeno...al' nije islo bas slavno....

No ni to nije vazno za ovu pricu...

***********************************************************************************************************************************************

Faza IV:

Stignemo mi na cilj... isto sto i pre cilja samo malo dalje... a malo blize od sledeceg... i on krene da se raspakuje... laptop? Cebe?? Case??? Vino???? Sir????? SLADOLED?????? (oprosticete mi digresiju...al' ajde laptop...mislim, muzika i to... ajde case, pa jos kristalne, to mi je i slatko... ajde vino, to tek razumem.... i sir mi je nekako odgovarajuci uz odredjeno vino... ali SLADOLED? U OKTOBRU? NA VRHU NEKE VUKOJEBINE? SLADOLED?)

I tako smo sedeli i pili i jeli i slusali i gledali (nebo razume se...koje je bas sinoc bilo neocekivano vedro i zvezdano sto i nije uobicajeno za ovo doba godine) i pricali i cutali i smejali se...

I onda smo stigli do Mr Twigg-a...

*********************************************************************************************************************************************

Faza V... ili kako je Nasmejani pricao bajku

Pravu pravcatu na licu mesta izmisljenu bajku...

U sred noci.

Na brdu.

Uz vino.

Bajku.

***********************************************************************************************************************************************

Faza VI:

Posto smo se i posteni neposteno smrzli na brdu resimo da se vratimo u civilizaciju... pa opet u moju sobu.

A kud si ti posao? pitam ga ja...

Pa...na caj... kaze pile neiskusno.

Aha...na caj... doooobro. (opet D(r)AMSKA pauza)

I opet caj. I muzika... saksofon neki...

Zaboravljam na vreme... opasno me intrigira taj Rat Ruza veceras... i zao mi je jadnih Lankasira jos opasnije. Skotovi Jorksirski!!!!

A najvise me zanima kako je upet uspeo da me smota da plesem... blues... sa rukama oko njegovog vrata. Sram te bilo zbog neprofesionalnosti, Lilith...pa ako do sada nisi shvatila sta je tvoj a sta njegov plesni prostor - promasaj si pravi...

Al' i dalje plesem... i ne pomeram ruke...i glava mi je opasno blizu njegovog ramena (celo mi je opasno blizu njegovog ramena da budemo precizni)... toplo mi je uzasno... i mirise mi na vino i sladoled... i jos nesto sto ne umem da opisem (nije sir, ne budite zlobni)... ali mi je bas bas toplo i udobno...

*******************************************************************************************************************************************

Jos ne znate ko je Mr Twigg?

Necu onda ni da vam objasnjavam!

{ 22:36, 4/10/2007 } { Poslao/la miriam }

mhm

{ 08:37, 5/10/2007 } { Poslao/la mazzapsycho }

ja imam u glavi samo onog Gerisonovog sautparkovskog drugara, al' nekako mi se ne uklapa u priču...
a priča zvuči... magično.