Lilith
Kružni tok kod Albukerkija
{ 20:55, 25/7/2007 }
{ 3
Komentara }
{ Link }
Pokušavam da se ne plašim starenja i osećaja da sam propustila... propustila zaista mnogo.Sulud osećaj duboko pod kožom da ima toliko stvari koje nikada neću videti... toliko života koje neću stići da živim... toliko ljudi koje nikada neću upoznati... a sve kao posledica odluka koje sam donosila u prethodnih dvadeset i pet godina. Možda bih birala drugačije... ne znam, ne želim ni da mislim o tome... ionako neću moći da promenim samim mišljenjem...
Samo taj osećaj propuštanja... izgubljenih prilika i proganjajuće, ponekad, usamljenosti svesnim odlukama dozvane. Da mi je ovo preče od onoga, da ću skrenuti levo a ne desno kod Albukerkija...
Sa čežnjom je gledam kako odrasta... i nisam ljubomorna... I've had my piece of cake... ali osećam čežnju, priznajem... da još jednom budem klinka... da me iščekuje ceo svet da ga osvojim... nepročitana poglavlja...
Bore me ne plaše... ni bilo koja druga fizička manifestacija starenja... ali me prestravljuje mogućnost da neću stići da okusim željeno. Da će mi izmaći kroz izbore, kojih je sve više , neke sanjane stvari...
Iracionalno. A ja se klonim iracionalnosti. Naravno da biram... dobro je dok mogu... naravno da donosim odluke... bar se toga nikada nisi plašila...šta ti je sada?
Racionalnost me plaši... mogućnost da nikada više ne budem impulsivna... mogućnost da nikada ništa više ne učinim iz osećaja, iz zanosa... iz čiste iracionalne potrebe da nešto bude ovako ili onako, čak i kada racio govori drugačije... zapravo, mogućnost da nikada više ne doživim ništa snažnije od racionalnog... i da se osudim na sterilnost kakvu živim već godinama.
Zato se često sećam. Ne zato što osećam još uvek, već zato što se dopadam sebi kakva sam u uspomenama... poštujem tu klinku...umela je da zagrize više no što bi se sada usudila... sećam se kako se predavala plesu... uživajući u čistom pokretu, ritmu... iskazujući neizrecivo kretnjama... sećam se kako je ludački predana umela da bude prijateljstvu, ljubavi, knjizi, nekim stručnim temama... sada su strasti gotovo zamrle i tek poneka tinja pod budnim okom intelekta... ni traga duhu, ni traga podsvesnim porivima...
Ili samo verujem da je tako...
Što ne olakšava, zapravo, ni u najmanjoj meri poziciju... jer percepcija stvarnosti je sva stvarnost kojom raspolažem. Ona je moje jutro i moje ludačke budne noći upakovane u kofein, nikotin i gitaru.
{Pošalji komentar }
{ Prethodna strana } { Strana 223 od 305 } { Sledeća strana }{ 23:07, 25/7/2007 } { Poslao/la elfish }Te klinke u nama su naučile da su neki zalogaji preveliki, a neki nam nisu na korist.
Iskustvo hoda sitnijim koracima, ali stiže dalje. Priča o kornjači i zecu. Ko zna, možda se neki od tih snova još ostvare. Ne svi. Nikako ne svi.
{ 08:59, 26/7/2007 } { Poslao/la drvo }ludačke noći brže potroše,
a biti dovoljno "mator" je odlična pozicija,
veruj mi na reč
svako vreme nosi svoje brreme, bljah..
ne analizirati, ne pakovati baš sve potrebno u kofere,
dozvoliti životu iznenadjenja..
neke su bore predivne
{ 12:21, 26/7/2007 } { Poslao/la ConnorMacLeod }Cini mi se da nas je mnogo pogresno skrenulo kod Albukerkija. Ili nismo znali da citamo putokaze. Neko ima smisao za orijentaciju, neko zna da cita kartu, a nekad mozda smo treba poslusati osecaj u stomaku. Negde se uvek stigne, ali da li uvek na zeljeni cilj?
O blogu
Home
Moj profil
Blog Arhiva
Foto album
RSS
Podcast
Blog Hosting
Novo objavljeno
Čekanje njeGong
Profesorske frustracije
Lost in translation
...
Kategorije postova
Blog Prijatelji
Sevenkloe
Wolfie
Persefona
ficca
mirkoman
yozza
BIGMAMA
III
poglavica
Foxy
SRNA
Milena
miriam
gulanfer
Dzo
Kombib
Kurt
Giardia
whoreofbabylon
Domacica
elfish
mazzapsycho
Svemirko
kojak
Nemirko
Rea
Specificna
BubaErdeljan
Patetika
skyseeker
Tresnja
JeJa
FemmeFatale
pahulja
mistichna
Anci
Minja
Ljubasta
ilumminati
silence
marija88
SarahKay
SlatkaMaloletnica
duuga
Beogradoholik
vesna69
darkangel999
vaske972
Lycka
scarlet
Danna
klavidija
yin
nikolaseacor
Nehljudov
Nettle
Slovenska
Serbiana
Scarlett