Lilith

Za nju...

Bile smo klinke, četrnaest, petnaest...tu negde... imale smo fiks ideju sa sestrimljenjem, krv i te stvari...

Otišle na ploču njene kuće da se sunčamo i skrijemo od mogućih njuškala...

Ponela je ceo medicinski arsenal, gazu, zavoje, alkohol, jod, sterilne instrumente...

Secnula se ona... linula krv... secnuh se i ja...jok, ni kapi...još jednom...ništa...pa još jednom i još jednom.... jedva iscedih kapljicu da obavimo taj svečani čin.

Uredno nas je obe dezinfikovala pre no što smo legle da se sunčamo...

Pola sata kasnije, probudilo me je njeno vrištanje... sunce me razgrejalo, opustila se ja, opustio se dlan... i krv krenula da kaplje...u baricu... umotala me je u zavoje kao mumiju...

***********************************************************************************************************

Bile smo, valjda, treći razred srednje kada smo, srećnom silom prilika živele zajedno... u jednoj dvorišnoj prčvarnici na Zvezdari. Ja sam kuvala... ona prala sudove... ponekad smo znale da onako kasno noću već u pidžamama razmenimo značajan pogled i u tren oka uskočimo u neke krpice i zapalimo za grad... najčešće do "Bus"a gde bismo u divljem skakanju ispraznile višak energije i onda se mirne vratile u gnezdo...

**********************************************************************************************************

U četvrtom je izgubila nevinost i detaljno mi objašnjavala svoju novostečenu stručnost  na tom, meni stranom, polju...

*********************************************************************************************************

Otišle bismo na prolećnom raspustu kod njenih, u gradić u blizini Beograda i tamo se opuštale... njen dom bio je uvek utočište za mene... njeni roditelji nisu pravili veliku razliku izmedju nas dve... i nekako sam i ja to mesto, posebno njenu musavu sobicu ispunjenu lepljenim slikama iz časopisa, majčicama vedrih boja i ramova za slike, užasnom količinom drangulija i uvek velikim muzičkim stubom... doživljavala kao svojevrsni azil... jedno od retkih mesta na kojem bih se bez izuzetka opustila čim udjem, udahnem... kafa njene mame bila je nadaleko čuvena... ne znam ni sam koliko smo puta sedele nas tri i zurile u šolju kao da će nam ona zaista otkriti kakva nas budućnost čeka....

********************************************************************************************************

Jednom smo tako bile same u stanu koji je bio poprilično ispražnjen od hrane... samo jedna tegla kiselih krastavaca i konzerva sardina, koje ja baš i ne volim mnogo... ali smo jele i smejale se... i ne sećam se sladjeg obroka u životu...

*******************************************************************************************************

Na raspustu izmedju mature i prvih predavanja divljale smo po Beogradu i tom ušuškanom gradiću... nijedna nam suknja nije bila dovoljno kratka, nijedan dekolte dovoljno izazovan... i uživale smo da nas gledaju, brojale usput ljude koji bi se okrenuli sa nama, ali smo ostajale same... nije nam trebao niko... samo je bilo zabavno isprobavati telesne moći na slučajnim prolaznicima... umele smo da izadjemo u grad, sednemo u najprometniji kafić i onda se toliko zapričamo da zaboravimo da produžimo dalje...već se uputimo umorne i srećne kući... jednom smo tako do zore sedele i pričale jedna drugoj bajku, naizmenično, istu bajku... neku našu...

******************************************************************************************************

I danas je jedna od retkih sa kojima uvek, ali uvek uvek uvek...čak i kada sam u najmizantropskijem raspoloženju uspem da se smejem i razgovaram... uvek postoji tema o kojoj treba reći... o kojoj ona druga želi da sluša, da primeti, doda, napomene... samo sa njom pričam o seksu... samo ona zna užasne i najlepše stvari o meni...

******************************************************************************************************

Već dugo živimo daleko jedna od druge... ceo dan putovanja... ali je naš odnos ostao neizmenjen... podjednako dragocen kao i prvog dana....

***************************************************************************************************

Jutros me je sačekao mail... srećan ti... i srećno...i uspešno...i....blablabla... popij neku i za mene jer ja ne smem zbog trudnoće... da, dobro si pročitala, ne vraćaj se red unazad (suviše me dobro poznaje, JESAM se vratila red unazad).... pozdravljamo te i ljubimo nas dvoje...

****************************************************************************************************

Ona baš ume da nekome priredi iznenadjenje... šok, radost, neverica... zar ona... ali kako...pa nikada ne bih pomislila...ali to je normalno i lepo... i... prvi put u svom životu ostala sam apsolutno, potpuno, sasvim bez teksta.... hvala joj i na tome...

{ 07:56, 6/3/2007 } { Poslao/la drvo }

SREĆAN RODJENDAAAAN *

PS. imam i ja jednu takvu,
uvek zna kad treba šta da kaže..

{ 08:38, 6/3/2007 } { Poslao/la Lilith }

Hvala, Drvce... da, ovo mi je bila potpuno neocekivana cestitka od nje...ali sada, kada je sok prosao...srecna sam...lepso poklon od kumceta nije mogla da mi da!

{ 12:56, 6/3/2007 } { Poslao/la letac }

Sve najbolje

{ 13:02, 6/3/2007 } { Poslao/la Lilith }

@Letac... hvala

{ 14:25, 6/3/2007 } { Poslao/la mungos }

Sve naj naj ))

{ 15:32, 6/3/2007 } { Poslao/la elfish }

Srećan Rođendan, i drago mi je zbog kumčeta i divna je priča, zaista )

{ 15:41, 6/3/2007 } { Poslao/la Lezilebovich }

Samo sam se bojao nekog RIP na kraju ... Takav je ceo nekako post...
Pa lepo lepo ... dete na putu ... nek joj je sa srećom ...

{ 19:42, 6/3/2007 } { Poslao/la Dzo }

Pa, srećan ti rođendan, pa da i ti jednom rako iznenadiš drugaricu.

{ 09:11, 9/3/2007 } { Poslao/la slučajni prolaznik }

srećan rodjendan.

p.s.
nema ga... napisao ih nekoliko, pa obrisao.

{ 11:05, 11/4/2007 } { Poslao/la Tama }

Odavno nisam citao nesto ovako lijepo. Ne mislim samo na ovu pricu. "Lijepo" mozda i nije prava rijec (a ja jos manje prava osoba da o tome sudi) ali pravu ne znam. Znam samo da se dugo nisam mogao otrgnuti od ovih stranica.

{ 11:31, 11/4/2007 } { Poslao/la Anoniman }

sa ovolikoljubavi i ovakvim sledom stvari i okolnostima..i ja pricham o mom najboljem prijatelju, o mojoj najboljoj drugarici, jedinoj takvoj za ceo zhivot...eno je sad na ispitu, chekam da se javi...i znam da ce se neshto ovako i nama desiti jednoga dana..samo kak stoje stvari mi cemo biti udaljene na bar jedan dan letenja avionom.... (

{ 11:35, 11/4/2007 } { Poslao/la pepeljuga }

ovaj anoniman iznad sam ja.pepeljuga.

{ 18:48, 29/4/2007 } { Poslao/la Anoniman }

Mortisha seres za medalju. Ajde keve ti prestani da davis ljude svojom mizerijom od postojanja. Prestani da zderes i da lecis komplexe tako sto se ulagujes guskama na kvadrat vecim no sto si sama. Toliko od mene.

{ 19:35, 29/4/2007 } { Poslao/la Persefona }

Ja se stvarno nadam da je ovaj prethodni komentar neka fora ili tako nesto... ne mogu da verujem da bi neko to napisao ozbiljno... i to kao anoniman, naravno...

{ 20:31, 29/4/2007 } { Poslao/la lazarica }

dušo srećno vam obemai čuvajte to prijateljstvo, tako je retko i dragoceno danas
a sada mi oprosti
@ Anonimni
za takve kao ti postoje specijalizovani sajtovi gde se možeš izdrkavati i još ćeš dobiti i stručnu pomoć.Iznad svega volim one koji se izdrkavaju u tuđem životu, jer su u svom niko i ništa.

{ 08:33, 30/4/2007 } { Poslao/la Lezilebovich }

Jbt, izgleda da ovaj anonimni iznad persefone stvarno poznaje Lilit... kako je svet mali...