Lilith

Kocept porodičnog života

Baš bih volela da mogu da kažem da sam mirna... ali toliko da se trudim u osmišljavanju laži, previše je za moje skromne sposobnosti.

Donela sam svečanu odluku da prestanem da se borim sa vetrenjačama... Don Kihota sam, inako, jedva uspela da pročitam... dosadno!

 Kaže mi pretkinja da mi je vreme da razmislim o svom životu... kaže... puniš dvadeset petu... imaš diplomu, posao... mogla bi da razmisliš o udaji i detetu.

Ja - skandalizovana. Minut ćutanja. Izvini, da li bi bila ljubazna da ponoviš tu porodičnu velikomudrost... nisam sigurna da je prodrlo kroz naslage dima i informacija do malih sivih...

Udaja. Dete. Moje unuče....

Ahaaaaaaaaaa.... a to bi ti... ajde, nemoj da me lažeš... ako želiš da se odselim, možeš to jednostavno da mi kažeš u lice, bez uvijanja... i gore smo stvari jedna drugoj rekle u ovih, skoro četvrt veka...

Dobro, da, i to... kaže mi... ali ti ozbiljno govorim. Šta ti misliš, koliko vremena imaš?

Hmmmm, sa svojih, nepunih, dvadeset pet, rekla bih mnogo!? Ali... očigledno grešim, da?

Grešiš, ovaj...silno grrrrešiš, sinko!

A da ne misliš da si se malčice, onako neprimetno, kasno setila da mi u dvadeset petoj usadjuješ sklonost ka porodičnim vrednostima i životu? Ne misliš da je trebalo ranije? Recimo, pre oko dve decenije?

A zar je važno kada je suština nepromenljiva... a ja ne sumnjam u tvoje sposobnosti da apsorbuješ nova znanja i vrednosti.

Hajde prodji me se filosofije suštine, veruj mi da ne želiš da ulazimo u to... a moje sposobnosti apsorpcije, hmmm... dozvolićeš da sumnjam u to... ovih dana su uglavnom rukovodjene kriterijumima ličnog interesovanja i ličnih interesa, a ja, dozvoli, ni jedno ni drugo ne prepoznajem u predloženom konceptu.

Kakav koncept? Ja ti pričam o porodici...

Koncept porodice... meni nažalost vrlo nepoznat od najranijeg detinjstva...

Nemoj sada da ulazimo u to...

{ 07:30, 8/2/2007 } { Poslao/la drvo }

..puniš dvadeset petu..
dovoljno da kao velika devojčica prevazidješ
porodično nasledje,
prekineš krug i
zavrtiš se u svom smeru.
Bez gorčine. Srećno!

{ 09:27, 8/2/2007 } { Poslao/la Hera }

Ne zelis da razmisljas o tom "konceptu" zato sto:
a)zaista ne zelis o tome da razmisljas
b) zato sto je predlog dosao od pretka?

{ 09:31, 8/2/2007 } { Poslao/la Lilith }

Ne zelim da razmisljam o tom konceptu ni zato sto:
1) ne zelim da razmisljam o tome, jednostavno ga ne osecam u sebi
2) je predlog dosao od nje...

Savrseno pitanje!!!

Izmenio Lilith dana 8/2/2007 u 10:32

{ 09:33, 8/2/2007 } { Poslao/la Wolfie }

Hm, da...
Nekada nas roditelji posmatraju kao programabilne masine kojima samo proslijede prave parametre i cilj koji treba da se postigne, a onda ocekuju da u najkracem mogucem roku predjemo put od jednih ka drugim... Da, samo zaboravljaju da su im ponekada parametri i ciljevi u medjusobnoj kontradikciji, ili barem surovoj koliziji. I kada malko ostarimo, vidimo "sve", znamo "sve" i bivamo sretni sto smo ih davno prestali posmatrati kao bozanstva - sto je sudbina i zivot ovakav-kakav jeste plod nasih odluka i djela, ili se osjetimo uhvacenim u mrezi, koja je tako suptilno bivala pletena oko nas.

Nikada nije kasno za ostvarivanje ciljeva koji proisticu iz sopstvenih iskonskih zelja. Onoga sto nisu uspjeli ugusiti. Onoga sto je uvijek bilo tu i vapilo za ovaplocenjem.

{ 11:45, 8/2/2007 } { Poslao/la 10sanja20 }

uh...nedaj da te niko ni na šta natera...kako se osećaš tako radi, ali ne zaboravi da je staost tužna u samoći...