Ekran. Belina blješti. Peku me oči od nje. Prsti mi igraju nad tastaturom ne dodirujući je. Neke misli,koje ne želim da mislim, brišu želju za pisanjem. Ignorišem ih.
U uglu stola treperi plamen mirišljave sveće.Čula sam negde da on upija miris cigarete. Sležem ramenima. Ne bitno mi je to. Sviđa mi se kako dim iste obigrava oko plamena stvarajući neobične oblike. On pleše. Čarobno...
Kažu da ako dovoljno dugo posmatraš plamen, pred očima ti zaigra lik osobe koja te voli. Ne verujem u to. Za sve prikaze pred očima krivim jedino podsvest. Nešto što nosimo duboko u sebi, pritajene osećaje koje ne delimo, misli kojih se plašimo. Isto je i sa snovima. Puka proekcija onoga o čemu maštamo,čemu se nadamo i podsvesno priželjkujemo. Ili ono što nas mori,tišti,kida.
Poznajem ljude koji veruju da im se snovi obistinjuju. Boje se da zaspu.Kažu da im je najteže kada sanjaju voljene.Smrznu se od strepnje da se sanjano ne obistini. Jezivo. Može li to biti?
Poznajem i ljude koji mi rekoše da su im snovi crno-beli. Kao prastari film. Olakšavajuća okolnost za krvave scene. Teško mi je da poverujem u to. Moji su snovi u boji. I sve moje.
Jutros osvanula nedelja.
Sve zatvoreno osim kineza. Oni rade i nedeljom. Nisam fan ali ipak svratih. Cunjalo mi se nešto.
U ogromnom prostoru Kineske robne kuće može se naći sve. Od igle do lokomotive - što kažu (doduše one dečije.Ali sa šinama. Pišti i ispušta neki dim koji smrdi na izgorelu gumu).
Umalo nisam pala u nesvest kad me zapahnu miris naftalina koji ujedno i ne podnosim. On im dodje kao zaštitni znak,simbol za prepoznavanje čulom mirisa. Sećam se da mi je mama jednom na poklon donela lepe kućne papuče. Ma odmah sam znala da su made in China. Danima mi je ceo hodnik smrdeo na naftalin. Ni pranje nije pomoglo. I bacih ih. Izvini mama,ali što je mnogo,mnogo je. U smeće sa glavoboljom.
Drugi znak prepoznavanja je sklonost kineza ka šljaštećem ''glamuru''. Čoveče, svaki komad garderobe, veša,obuće, torbi,igračaka.... ma sve obavezno mora da ima ( u manjoj ili većoj meri) šljokice, perlice, đinđuvice i ostali propratni materijal za ulepšavanje.
Vidim savršen model košulje. Kroj mi odgovara skroz. Pogledam je malo bolje a ono na crnoj podlozi florescentno zelenim šljokicama po sred grudi piše ''I love you''... I hate you - pomislih u sebi.
Operisani su od ukusa. Mada, umeju i oni po nekad da iznenade. Znam za mnogo dobre komade odeće direktno iz Kine. Nekada je njihova svila bile veoma cenjena i popularna. Šteta što je sada postala demode. Mislim svila.
- Želite li nešto da probate?- upita me ljubazna prodavačica koja me je svo vreme strpljivo pratila. Pogledah je i ne odoleh iskušenju da je ne priupitam kako svakodnevno podnosi ovaj intenzivan miris naftalina.
- Ne pitaj - kaže - Kukaju mi svi kući kako im smrdim.Muž mi ne da ni da ga poljubim dok se ne istuširam. A ja imam osećaj da mi se u kožu uvukao ovaj miris. Ali šta ću, mora da se radi. Nego,jeste li odabrali šta?
Odlučno odmahnuh glavom. Imam jedno pravilo - iz kineske radnje ništa ne probam pre pranja. Jednostavno ne mogu. Imam neku averziju prema njihovim stvarima.
Krenuh dalje. Čitav jedan raf za odrasle garderobe,donjeg veša,torbica i koje čega još sa aplikacijama male Kity tik-tak. Draga Trešnjo,setila sam se tvog posta i sita se ismejala. Bravo ti ga! Stvarno nisam imala predstavu da je toliko popularna. Osim kod moje dece. Mada, trenutno je aktuelniji Peppa Pig. Pitam se samo kada će ono doći na red i u kom obliku.Hm...
No,ako ćemo po likovima iz crtaća, meni je uvek bila IN majušna Betty Boop. Sva je nekako tvity and sexi. Pravi slatkiš. Neki se moji prijatelji opasno lože na nju. Ne pitam zašto...Jasno mi.
I tako. Cunjala sam još malčice da ne mislim misli koje ne želim da mislim.
Nisam kupila ništa.
Miris naftalina dobila sam besplatno.
***
Belina više ne štipa.
Samo neko sećanje koga ne želim da se sećam.
Eto...tako mi došlo.
Betty Boop volim i uvek ću je voleti seks simbol iz detinjstva. Ne volim ti ja nedelje. Nikako. Al' dobro, što se mora - mora se pa se i pregura. Eto, danas je već ponedeljak, nekako je lakše.
Sramota me da priznam....ja neki put volim da odem kod Kineza, uvek nadjem neku gloopost, a imaju i dobro snabdevenu Art radnju, samo nekako zavucena, nemam pojma kao sam je provalila.jedino sto moram da idem sama, valjda sto niko ne moze da prezivi miris naftalina,,,,,,,,idea:
Trešnja,
pregurasmo nedelju. Do sledeće...mah,mah.
Katarina,
aman ženo od čega, tj., koga te sramota? To si što jesi. Baš te mnogo briga šta će ''selo'' da kaže. Iskreno,imam gard prema osobama koje se foliraju u bezrazložnom nesmislu,ako me razumeš, tj., potcenjuju sve što im je strano. Slikam na kineskim platnima,koristim njihove boje, akvarele i pastele pa i četkice. Uz malu korekciju sve mi paše.Nisam umišljena.
Razumemo se...
..Tamo gde Sunce oživi boje..
..i gde Mesec svojim pokrivačem krije tajne noći..
...i gde Duga ispunjava želje,
dok se kupam u vedrini njenih nijansi...
Život uvek ima smisao.
seks simbol iz detinjstva. Ne volim ti ja nedelje. Nikako. Al' dobro, što se mora - mora se pa se i pregura. Eto, danas je već ponedeljak, nekako je lakše.
idea:
