Ok,jeste da je velika navlakuša i još veća sponzoruša,ali na umeću joj i sama skidam kapu. Zavrnula je ta mnogo ''slavina'' koje,akoćemo pravo,ni curile nisu,al' im ona rupu pronađe i to sa takvom lakoćom, kakvom samo profesionalke rade.
A nije laka roba.
I nije površna.
Ali ume i zna.
Gde,kada,kome i kako.
Muškarci se snebivaju u njenome društvu.
Žene je ogovaraju.
Sa nama je jedno.
Sa njima drugo.
Metarmorfoze za ne verovati.
Cvrkuće i prede.Umiljava se.
A u glavi oštri kanddže kada snimi svoj plen.
Udavala se i razvodila cirka tri puta.
Za toliko bar znamo.
Ima dva stana.
Vikendicu na moru.
Auto iz snova i garderobu od koje zastaje dah.
Ali ne radi za državu.Niti za nekog tamo privatnika.
Samo za sebe...i na sebi.
Njen posao je najteži,ej! Težak umni i fizički rad.
Treba i to znati. Zavrtati i odvrtati.
Pa opet,uvek je rado vidjena.
I kod bivših i kod sadašnjih.
Ljubavnika,prijatelja,poznanika...
I dočekaju je kao kraljicu.
A one,moralne individue,cokću i krste se tom oličenju nemorala.
A prilike izmiču da ih i ne pogledaju.
Ni njihov jad i bedu.
I sva im vrata zatvorena jer ne predu.
Samo cvile.
Nema dekoltea.
Ni šarma.
Samo suza.
Ona ih gleda,saosećajno im se smeši i savetuje :
''Ima nešto što ste zanemarile,jer niste umele i znale.
Muškarci uvek ili bar skoro uvek razmišljaju ''drugom'' glavom..''.
Freeda,
zbog usađenih moralnih načela i naginjanju ka poštenom i primerenom razrešenju situacija, ostanemo uskraćene za mnoga prava i prednosti koje nam sleduju. Treba li onda osuđivati one koje umeju da iskoriste šansu na ovaj ili onaj način i time steknu prednost?
Prljava ali plodonosna igra ''Harri''!
A odgovor na tvoj komentar bi bio - Ona uvek posmatra život sa vedrije strane.
I misliće o ''tome'' sutra...
Mah,mah Freedoćka.
Budi mi dobro draga.
Pa prckoviću...
ne znam zašto,ali me tvoj nik(čitaj Nik) uvek asocira na zeca.
No,kako god,samo nek je tebi bar Petkom dobro.Ima tu sigurno obostranog zadovoljstva. I onome što Navlači i onome što se Navuko.
Lous me je poslao u sećanje na neke dane detinjstva i rane,rane mladosti kada smo sestre i ja krišom uzimale mamin i tatin gramofon i puštale ploče.Bio nam je zabranjen jer je predstavljao jedini (finansijski) dostupan muzički uređaj u to vreme,pa su ga moji čuvali kao suvo zlato.A i moji su fanatički sakupljali ploče. Imali smo svega.
Ludovalo se uz ovu pesmu.I ludiralo. Skakutale bi i smejale se do suza.
Eh...
bar te na nešto podseća, eh kad bih mogao jedno 14-15 puta na dan kao zec Nik sam dobio od zečica kad sam ih posetio prvi put , onda su mi rekli da uzmem vijagru, a ja sam uzeo samo pola, kažu da je to za podjebavanje ajd uzdravlje i ne shvataj ništa lično
Potpuno te razumem za gramofon. Ja sam bez istog ostao dok sam bio u školi. Inače bi isti bio zaštićen telohraniteljskim obaranjem na zemlju.Čolu i hit ranih osadesetih "Džingis Kan", mogao sam da vrtim još samo na kažiprstu. Beše to tuga pregolema. A onda se pojavio vokmen... Memories memories.
..Tamo gde Sunce oživi boje..
..i gde Mesec svojim pokrivačem krije tajne noći..
...i gde Duga ispunjava želje,
dok se kupam u vedrini njenih nijansi...
Život uvek ima smisao.
