Naci ces me...

Dijalozi

Fri, 24 Jun 2011 23:27:00 +0200

Autobus.
Zagušljivo je,prašnjavo i vru�e u njemu. Gomila se tiskla kao ovce dok ih ganjaju psi. Be�ale bi, al' su se toliko nabile jedna uz drugu da ni mrdnuti ne mogu. Komešaju se,negoduju i nestrpljivo cupkaju. Kasno poslepodne je. A zvezda upekla da umreš.Ose�am je i kroz lim iznad svoje glave.Neizdr�ivo je.

- Majstore,pusti tu klimu nemo' da si tako škrt. Pomresmo ovde! - �uh promukli glas u gomili.
- Ne radi! - doviknu kondukter.
- A prozori? - opet isti glas.
- Ni oni ne rade! I bez talasanja tamo pozadi!
- Ne�uveno! Za �ega mi ovde pla�amo? Da nas voze ko svinje na klanje?! Pa pocrka�emo i pre nego što stignemo do klanice! - ljutito prokomentarisa �ena do mene.

Nervoza se širila kao zarazna bolest. �ak i kad bih �elela ne mogu da je ignorišem. Previše je bila glasna.

- Bem ti ovakav �ivot! - dopre do mene oštar muški glas - Radiš ko crnac a tretiraju te kao psa! Bace ti kosku pa se glo�i! Pa i za nju moraš da se boriš sa drugim psima koji misle da na istu imaju pravo! Dokle bre bem im sunce,dokle?! -
- Istinu zboriš. Jutros je u firmi troje njih dobilo rešenja bez produ�etka radnog odnosa .A sutra �e da prime isto toliko novih. Dr�ava nam u�ini medve�u uslugu sa ovim povlasticama za poslodavce i zapošljavanje novih radnika. A poslodavci pravi vukovi u jagnje�oj ko�i! Pronašli caku pa šišaju ovce!
- �iva istina.Ima toga i kod nas. Ja se stalno pitam mogu li se u ovoj našoj zemlji Srbiji doneti neki zakoni bez rupa u istom ? Šuplji su nam bre ko švajcerski sir!
- Ma da vam ka�em - ubaci se neki stariji gospodin - nije problem u zakonu ve� u sprovo�enju. Zakoni su samo na papiru,da ma�u o�i nama obi�nim smrtnicima. Sve sam ja to osetio na sopstvenoj ko�i. Ali sam sam kriv. Dr�ao se principa pa od istih stradao. Nego da ja vama ka�em - principe u špajz,vakumiraj i odlo�i za neka druga vremena,prema�i se svim farbama pa kako vetar duva! To vam je klju� za uspeh danas. Iz partije u partiju i svaki put u onu vode�u pa Bog da te vidi!
- A ne,ne sla�em se! - suprotstavi se drugi - Ja sam svog sina savetovao ovako -bolje ti je sine da budeš neko i nešto u maloj partiji nego niko i ništa u velikoj! I dobro sam ga savetovao verujte mi.

Autobus se zaustavio. Nova stanica i nova gomila.
- Ajmo,gurnite se malo pozadi! - povika kondukter - Ne mogu ljudi da u�u!
- A šta smo mi unutra - iznervirano �e �ena do mene - Ve� skoro stojimo jedni drugima na nogama! Ne�uveno!

U autobusu zavlada pravi stiskavac.Ne�ija torba �estoko mi je probadala bubreg.Ili je to mo�da bio lakat.Ne znam.Razmišljala sam samo o tome kako �elim da iz istog što pre iza�em. U sebi sam se tiho molila da izdr�im i da se ne onesvestim. Gr�evito sam stiskala torbu u ruci boje�i se da bez iste ne ostanem.Ili sadr�aja u njoj. Ne tako davno u istoj ovakvoj situaciji oplja�kali su moju najbolju drugaricu. Nije ni primetila dok nije stigla ku�i. Ukrali su joj nov�anik sa svim dokumentima a tek ih je izvadila. Više je plakala za njima nego za novcem jer se �estoko namu�ila,na�ekala i napla�ala dok je sve nabavila.
O Bo�e,samo da stignem ku�i u jednom komadu.

- Ju�e sam bila kod njega - dopre do mene jedan tihi �enski glas.
- Zezaš? A �ena? - radoznalo priupita druga.
- Nije bila tu.Otišla sa decom kod svojih na selo. Joj,što nam je bilo lepo. Ma predivno. Kako je on dobar.Vidi šta mi je poklonio.Zar nije prelepa? Moji mislili da sam kod Jane,a ja celu no� kod njega. I ve�eras �u.Rekao je da ima za mene neko iznena�enje.Jedva �ekam!

I protiv svoje volje okrenuh se da je vidim.Devoj�urak od svojih sedamnaest godina. Prelepa, Ne,predivna.I narukvica na ruci. Kroz glavu mi protutnja misao kako me se to neti�e,ali i nota gor�ine zabridi mi �elucom. Osetih bes,ne prema njoj,ve� prema tom neodgovornom mu�u i ocu,istom onom koji je dao zavet pred bogom i narodom pa isti pogazio. Mo�e li se danas verovati muškarcima? A mo�e li se verovati �enama?
Ugrizoh se za usnu.Ono što ne znaš ne mo�e da te boli - pomislih. O nekim je stvarima bolje �utati.

- Deder dete,pomeri se malo! Stojiš mi na nozi! Kad ve� ovi gilipteri što sede nemaju obzira prema nama starijim bakama,onda bar vi što stojite mo�ete malo da nas poštedite!
- Nemojte tako baba. - stade u svoju odbranu mladi� koji je sedeo - ja evo sve ne�u da ustanem i ponudim vam mesto da se ne uvredite pa da mi ka�ete kako vi niste stari i da me još tu izvi�ete.
- Gle ti njega! Još si i drzak!
- Eto vidite!Imao sam ja jednom takvu situaciju.Hteo da ustupim mesto jednoj baki u autobusu i još joj lepo rekao - Izvolte vi baba da sednete,a ona �e meni - Slušaj ti mali,ja sam baba svojim unucima a ne tebi! Za tebe sam gopo�a jel ti jasno?! Izvikala me najstrašnije.Od tada ne ustajem nikome.Ko prvi devojci....
- E bo�e me sa�uvaj od ovakve današnje omladine!
- A što? - buntovni�ki �e mladi� - I mi mladi imamo noge...i ki�mu...i sve ostalo što i vi.A kako je krenulo vaše godine ne�emo ni do�iveti!

Nisam mogla više da slušam. Nisam ni morala.Kona�no moja stanica. Iz dana u dan sve nervozniji dijalozi,sve umorniji ljudi,sve te�e situacije.Da se �ovek zabrine.
Na jedvite jade sam se provukla do izlaza.Voza� i kondukter me ljubazno pozdraviše. Uzvratih im i pomislih kako ni njima nije lako. Rudarski je to posao. Teški dani i teški ljudi.
Napolju sam,to je sada najva�nije.Udahnuh vazduh punim plu�ima.Više mi ni vru�ina nije smetala. Na putu do ku�e razmišljala sam samo o tuširanju,masa�i i sexu. Tri stvari koje bi mi u ovom momentu neopisivo prijale.

- Draga,stigla si. I,kako si provela dan?
- To je odavno prestalo da bude predmet mog razmišljanja - odgovorih mu sa osmehom i sklup�ah se u njegovom krilu.
Zagrljaj.
Tišina.
Mir.
Kona�no.

Susret

Tue, 21 Jun 2011 23:33:00 +0200

Le�ala sam u krevetu bez ikakve šanse da zaspim. Po glavi sam prebirala obavljene poslove nadaju�i se da ništa nisam zaboravila.
Ona dolazi.
Nedeljama unazad obavljale su se pripreme za taj veliki dan. Histeri�na eufori�nost moje mame išla mi je na �ivce. �iš�enje,kre�enje , peglanje ku�e i dvorišta za moj pojam otišlo je predaleko. Be�ala sam iz iste kad god mi se ukazala prilika za to. Mrzim kada mi name�u obaveze a moja mama je majstor u tome.
Se�am se da sam kao devojka,upravo zbog njenog takvog tretmana,�esto govorila kako jedva �ekam da se udam, da imam svoju ku�icu i da u njoj radim ono i onda što meni odgovara. Sa zebnjom bi,dok sam se vra�ala ku�i iz škole (a kasnije i sa faxa) razmišljala o poruci koja �e me sa�ekati na stolu - operi sudove,obriši prašinu,zakuvaj ru�ak,idi po hleb,operi veš.
Huh!
Moja starija sestra je,posle pregršt neuspelih pokušaja da bude uvu�ena u istu problematiku, jednostavno po�ela da se zaobilazi.Razlozi su bili i više nego opravdani.
Jednom joj je mama ostavila poruku sadr�aja - zapeci ru�ak. Kada se vratila sa posla zatekla je sve upravo onako kako je i ostavila.Od moje sestre ni traga a na stolu i na istom onom papiri�u samo sa druge strane ispisana poruka za mamu: - Nisi mi napisala kako! Cmok!
Pa pobogu,trebala ga je samo ubaciti u rernu na pola sata i to je to! Ali,ne,za nju je i to bilo komplikovano.
Drugi put je bio još rizi�niji. Pošto ,jelte,to i nije toliko komplikovano,trebala je da nam ispe�e krompir za ru�ak. Sve je ona to ok odradila,ali je zaboravila jednu va�nu �injenicu - da isklju�i ringlu i skloni tiganj sa iste. Jednostavno se zaboravila i otišla svojim putem. A nas su, kada smo se vratili iz grada,do�ekali vatrogasci, koje su u panici zbog dima koji je šikljao kroz otvoren prozor, zvale komšije. Sre�om,osim ugljenisanog krompira i zalepljenog tiganja za usijanu ringliu, nije bilo ve�e štete.�ak je i naš ljubimac papagaj pre�iveo. Nije mi jasno kako,ali jeste. Danima posle toga dr�ali smo ga isklju�ivo na terasu da se jadni�ak malo dozove. Delovao je kao da je u šoku.
Nedugo posle toga usledio je još jedan pokušaj. Pošto je imala drugih obaveza,mama je pozvala sestru da pripazi meso u tiganju na šporetu i da ga povremeno okrene ili protrese.Gledala sam je kako se sva usplahirena i nervozna vrzma oko šporeta,plašljivo gledaju�i u tiganj na istom. Kretala je sa viljuškom do njega,pa bi uz vrisak ustaknula. I tako par puta dok na kraju nije pani�no uletela u sobu kod mame i pla�nim glasom rekla - Ja ovo ne mogu! Ne,ne,nikako ne mogu!
Na mamino zapanjeno pitanje - zašto pobogu,odgovorila je istim pla�nim glasom - Nemoj me terati mama.Ono...ono... ska�e na mene!
I naravno opet ja. A to što je meso ''skakalo'' i na mene,jer je cvr�alo i prskalo ulje na sve strane, meni i nije bilo tako strašno. Naviklo se.
I to je bilo to.
I poslednji mamin pokušaj da od nje napravi ''doma�icu'' završio se neslavno,što nikako nije bilo slavno za mene. Ali,to nije bio i Moj poslednji pokušaj.
Jedne ve�eri,dok smo se gledale film,ona izjavi kako joj se jedu pala�inke. Ja ka�em ok,napravi�u smesu,ali samo ako �e i ona da ih pe�e pošto mene mrzi. Mo�e - sa oduševljenjem prihvati. Prvih nekoliko sam ispekla ja. Sad �u ja - ka�e ona - samo mi poka�i kako. Njena izjava da to i nije tako teško izmamila mi je osmeh. Super,bi�e od nje nešto. Ali,ne lezi vra�e... Prvo je sipala previše smese,pa je onda istu isprosipala po šporetu.Vrhunac svega je bio njen pokušaj da pala�inku okrene, onako iz ruke.Mahnito je mahala tiganjom gore – dole jer joj se naravno pala�inka za njega zalepila dok se kona�no ista, onako u letu,nepe�ena i vrela, nije sru�ila pravo na mene. Opekla me �estoko ali smo se ipak do suza smejale celoj situaciji. Bilo je nekako zabavno gledaju�i je kako menja izraze lica dok se borila sa tako prostom problematikom - ispe�i pala�inke.
- Izgleda tako jednostavno kada ti to radiš... – prošaputala je tu�no.
Nasmešila sam se. Tada sam shvatila da nije da ne�e,ve� ne ume. Za nekoga kao ona bi se reklo da ima dve leve ruke,ili noge,ali pošto je ona levoruka (i levonoga),ne znam koji bi pravi izraz bio za nju. Mo�da - maler.
Mama je,posmatraju�i je tako smotanu i zaboravnu,nebrojano puta i onako uz uzdah govorila - Bo�e,Bo�e,šta �eš ti kad se udaš? A šta �e tek tvoj jadni mu�? Ima da ostane i gladan i �edan pored tebe takve...I to u najboljem slu�aju. U najgorem �eš mu zapaliti ku�u!
Ona se samo smeškala sa uvek spremnim odgovorom.
Prvo je aktuelan bio - Ja ne�u nikad da se udajem. Pa onda - uda�u se za kuvara. Da bi na kraju,pošto je pro�itala roman ''Prohujalo sa vihorom'' jednostavno izjavljivala - Misli�u o tome sutra...
Ali,i pored svih njenih mana i po pravilu njenih obaveza koje se nemilosrdno sru�iše na mene,ja sam je obo�avala. I mnogo mi je bilo teško kada je otišla.
A otišla je daleko.
Mnogo daleko.
I udala se.
I ima divnog mu�a koji sve sa njom radi - kuva,sprema,pere,pegla...
I ne �ali se.
Koliko daješ - toliko dobijaš - to je njegov moto. A daje od sebe puno. Jednostavno...voli je.
Obo�avam ga što je takav. On je pojam idealnog muškarca. I ona voli njega. Još uvek je loša kuvarica ali se bar trudi. Po nekad ubode pa ispadne dobro to što napravi. A onda me sva sre�na zove i hvali se kako je uspela i kako je njen Mr.F. bio oduševljen.Umem tada da se našalim sa njom - I �orava koka neko zrno ubode - pa se site ismejemo uz podse�anje na njene neuspehe iz lekcija doma�instva.

Tek negde pred zoru osetih te�inu u kapcima.Poslednja misao mi proleti kroz glavu poput sulude ideje.Znam,spremi�u smesu za pala�inke i do�eka�u je sa tiganjom u ruci.Ali,ovoga puta �u dr�ati distancu. Znam da �e se odmah setiti naših ''ludosti'' iz mladosti.
I smeja�emo se kao onda.
Moja sestra i ja.
Davno nismo.

Daca

Wed, 05 Jan 2011 12:22:00 +0100

Kada odlu�iš da poskidaš prašinu i pau�inu sa polica prepunih uspomena iz prošlosti,nekako se uvek nametnu i one kojih se nerado se�aš. Rekao bi da sa godinama blede ali kao po nekom ne pisanom pravilu,što smo stariji,one su sve sve�ije. �ak i oni najsitniji detalji, naizgled bezna�ajni, postaju nekako va�ni i sveti,kao nešto što se mora negovati i �uvati...nešto što je deo sazrevanja,gra�enja sopstvene li�nosti,putokaz budu�nosti...
Neko mi je jednom rekao da su to prvi znaci starenja,vreme kada o�ivljavaš prošlost i �iviš kroz nju i upore�uješ svaki momenat sadašnjosti sa onim što je nekada bilo. Mo�da i jeste tako, ali ne be�im od starosti. Vreme i njegova prolaznost je svakako jedino nad �ime nemamo kontrolu.
Jedino od �ega po nekad be�im je lucidna stvarnost.A to nema apsolutno nikakve veze sa godinama.
I kao dete be�ala sam od iste. Zamišljala sam sebe u nekoj sasvim druga�ijoj ulozi �ivota a isti posmatrala kao ve�itu pozornicu na kojoj bih uvek bila glavna i slavna.
Obo�avala sam lutke ali ih nisam imala puno.Zahvaljuju�i ocu,koji je s vremena na vreme odlazio na put u susednu zemlju Rumuniju,dobiljala bih po koju. Bile su bucmaste,sa velikim plavim o�ima,napu�enim usnicama i trepavicama od kojih zastaje dah. Kosa im je,kao po nekom ne pisanom pravilu,skoro uvek bila bela i kratko pošišana. Obu�ene u slatke šarene haljinice i plasti�ne ravne cipelice zaista su bile preslatke. U�ivala sam u igri sa njima satima, potpuno op�injena njihovim izgledom. Bile su moj ideal lepote. Sve do jednoga dana kada nam je u komšiluk došla Daca,devoj�ica preduge smedje kose,krupnih bademastih o�iju i osmeha koji u momentu osvaja. Doselila se kod svoje bake u ulazu do mog. Roditelji su joj radili u Nema�koj i bili su prili�no imu�ni.
Pustila sam je u svoj svet a bolje da nisam. Potpuno mi je razbila koncepciju o originalnosti i lepoti mojih lutaka. Ona je imala lepše...i bolje.Ona je imala ''Barbike''. Prave,pravcate. I sve što ide uz njih - kofer�i�i,garderobica,ku�ica sa sobicama,kreveti�i i sto�i�i sa stolicama.
Se�am se da sam tada prvi put u svom mladom �ivotu po�ela da ose�am zavist. Ljubomora je izjedala moje maleno srce kao crv zrelu jabuku. Ipak bih, svako malo, tr�ala kod nje i molila za dozvolu da se igram njenim igra�kama.U zavisnosti od raspolo�enja nekada bi me velikodušno pustila u svoje carstvo a ponekad mi jednostavno zalupila vrata pred nosom.Tako mala a ve� je ose�ala svoju nadmo�. Bila je lepa,devoj�ica nau�ena na sve najbolje i najlepše.I bila je u centru pa�nje. U stvari,bila je prava mala ''Barbika''.
Kupovala je drugu decu stranim slatkišima,�okoladicama koje su u to vreme bile pojam za nas. Nije da ih nije bilo,ali smo taj luksuz dobijali na kaši�icu i nikako svakodnevno. U nedelji jedan dan - nepisano pravilo. I to je bilo ok,sve dok se nije pojavila Ona. Se�am se da sam tada prvi put probala �okoladicu sa ukusom mentola. Aroma mentola pomešan sa ukusom crne �okolade bila je za mene nešto sasvim novo i nestvarno lepo. Hladila je moje usne dok sam se u isto vreme topila od raznobojnih ukusa u istim. Zbog se�anja na taj ose�aj i dan danas obo�avam ''ledenu'' �okoladu.
I tako,uzbunila je svu decu kao i mene. Po�eli smo da zapitkujemo, zahtevamo i tra�imo od roditelja. Nije nam bilo jasno zašto Ona mo�e a mi ne....zašto Ona ima a mi ne? A oni su ''šizili'' od nas.
Da bi me umirio,tata mi je,po povratku sa puta,doneo prelepu veliku lutku sa predivnom belom kosom,duga�kom sve do listova. Nisam je ni pogledala,samo sam neutešno plakala. Ja sam �elela Barbiku. Potpuno sam ignorisala pokušaje svojih roditelja da mi objasne da je ta lutka preskupa za nas i da jednostavno ne mo�em da je priuštimo. Kroz potoke suza i bujice re�i, onako detinje, olakšala sam svoju dušu od ljubomore koja me je tištila. Bila sam prili�no gruba što je potpuno šokiralo moje roditelje. I doneli su odluku. Pozvali su Dacinu baku i zamolili je da malo porazgovara sa svojom unukom i objasni joj situaciju drugih,razlike u društvu i materijalne prilike i neprilike. A onda su i meni satima dr�ali lekcije o istiom.
Rezultat je bio slede�i - Daca je došla i rekla mi da ne �eli više da se igra sa mnom i da joj više ne dolazim jer sam ja siromašna a ona bogata. A to ne ide jedno sa drugim.
Daleko od toga da sam bila siromašna,ali u mojoj detinjoj glavi to je zazvu�ilo kao nešto mnogo strašno. Ali me je još više zabolelo saznanje da ona ne �eli više da se igra sa mnom. I jesam plakala i bila tu�na danima...ali prošlo je. Jednog dana sam �ula razgovor izme�u mame i komšinice o Daci i njenoj porodici,o problemu koje to dete ima jer joj roditelji sve kupuju i dozvoljavaju kako bi nadoknadili nedostatak svog prisustva.I kako to nije dobro za nju. Ali i to da su i druge mame zabranile svojoj deci da se sa Dacom dru�e,jer su smatrale da ima loš uticaj na iste. I nekako mi je beše �ao nje.
Vremenom sam prevazišla i tu fazu i vratila se svojim lutkama.A ubrzo i ulogama na sopstvenoj pozornici u kojima sam,onako periodi�no,bila u fazonu lekarke,frizerke,kroja�ice,u�iteljice...Mašte mi nije manjkalo a ni volje,jer sam nekako nau�ila da �ivim i u�ivam u tome što imam. Jedina mrlja u tom savršenom svetu bila je Dacina izjava i re�enica kojom je prekinula naše prijateljstvo.Još dugo me je bolela.
A Daca?
Od Dace sam kasnije dobila svoju prvu Barbiku. Sa godinama je postala moja najbolja komšinica i nerazdvojna drugarica iz školske klupe ali i nezamenjiv prijatelj na mnogobrojnim raskrsnicama �ivota.
Ali i ja njoj...

Drug T.

Tue, 04 Jan 2011 01:29:00 +0100

Jednom mi je neko rekao - �ivot je prepun iznena�enja,pukih slu�ajnosti koje to nisu,raskrsnica sa sakrivenim putokazima...Ali,bez obzira na svesnost postojanja svega toga,srce skoro uvek presudi.
Mnogo sam puta rekla DA,onda kada sam mislila NE...i obrnuto. Ne bih rekla da je srce imalo nekog udela u tome.Na mnogim sam �ivotnim raskrsnicama promašila put ili prešla na crveno. Dobro,po nekad i na uslovno zeleno. Ali sam se skoro uvek oglušila o ono upozoravaju�e �uto.Lagala bih kad bi rekla da su mi to baš uvek bili pogrešni potezi,ali nepromišljeni jesu.
U detinjstvu imah velike planove za sebe. Maštala sam o posebnosti,osvajanju univerzuma,originalnosti u svemu što radim. Vapila sam za divljenjem u o�ima onih koji me okru�uju. Istina je da sam samu sebe do�ivljavala nekako posebnom, jedinkom kojoj je Bog podario tu �ast da svet posmatra svojim o�ima.I bila sam uverena da se isti vrti upravo oko mene.Ali ne u onom narcisoidnom i sebi�nom smislu,kao kada o�ekujete da vam se svi i svako klanja i ispunjava sve vaše hirove i �elje,ve� mogu�nost da ga osetite na svojoj ko�i,budete u�esnik i svedok u dešavanjima oko vas i imate mo� da ih do�ivite onako kako dolikuje...ili ne.
Da li je bilo doli�no ili ne,tek moja prva svesnost o surovosti �ivota,njegovoj prolaznosti i strahu beše u mojoj petoj do šestoj godini (koliko sam tada imala) kada su objavili vest o smrti dragog nam (nekada) velikog vo�e druga Tita. Se�am se da nas je mama sve skockala kao za vašar jer smo,onako porodi�no,trebali i�i na neku proslavu (ro�endan,slava ili nešto tre�e,ne se�am se više) i odlu�no odbijala naše molbe da nju i tatu sa�ekamo napolje.To se posebno odnosilo na mene jer sam bila poznata po tome da nadjem baru i usled najve�ih suša.�udo jedno kako sam bila ''alergi�na'' na �isto�u.Nadjem li baricu,momentalno sedam u nju.A tek što sam volela da pravim kola�e od blata,pa ih skockam raznobojnim mrvicama i nutkam deci po komšiluku.A oni,onako naivni,sve se otimaju da probaju...
Ali,to je neka druga pri�a.
Elem,doterane,namirisane i �iste sestre i ja nemasmo drugog izbora osim da se,pod prete�im pogledom mame i tate,utišamo i sa�ekamo vreme za polazak.Ostao je još samo poslednji ritual naših roditelja - da pogledaju vesti na nevi�eno starom crno belom TV-u koji je radio na zagrevanje. Joj,još �ekanja.Uklju�iš ga - nema slike ima ton,pustiš ga da radi - do�e slika ali slab signal...šetaj sa antenom po sobi. Antena visi gde stigne pa i na mestima gde ni pomislio ne bi da �e se slika pojaviti. Ali,Bo�e moj,kad za bolje ne znaš i to ti je super. �udna kutija koja ispušta zvuke i reprodukuje slike.
Dugo sam verovala da u njoj �ive mali ljudi koji cele no�i vredno rade da bi mi sutradan imali šta da gledamo. I tako,do�ekasmo sliku..i vesti...i udarnu vest - na današnji dan,u toliko i toliko sati,preminuo je naš dragi drug Tito.Voditeljka �ita i pla�e.Tata tupo gleda....mama jeca.Ja i srednja sestra se pogledasmo,pa pogledasmo najstariju...i ona pla�e.Niko mi ništa ne govori a ne usu�ujem se da pitam. A onda �ujem mamin šapat kroz jecaj...''Bo�e Ivane,šta �e sad sa nama biti? Neka nam je dragi Bog u pomo�i...''. Nisam razumela poentu njenog straha.Ali jesam mrzela male ljude u TV-u što su mi rasplakali mamu. I cele no�i sam ih mrzela jer sam i kroz zatvorena vrata sobe �ula mamine tihe jecaje.Plakala je dugo...i sutradan...i dan posle. I svuda se pri�alo o tome. I svi su plakali. A onda sam po�ela da pla�em i ja. Mora se tako. A da me je neko pitao ko je On,ne bih umela da odgovorim osim da je verovatno neko ko je sa svima bio drug....najbolji.Ne bi ga uzalud zvali drugom i tepali mu sa dragi... Znala sam taj ose�aj jer sam i sama jako plakala kad sam izgubila drugaricu koja nije htela samnom više da se igra. Mora da je to...
I zaista ne znam zašto sam se setila svega toga.Nova je godina a stare uspomene i se�anja.Valja s vremena na vreme skinuti prašinu i sa njih.Mogle bi,po nekad, biti odli�an putokaz na raskrsnicama �ivota.Ko zna...

...

Mon, 06 Dec 2010 16:32:00 +0100

Svoje vrele strasti
gasim melodijom
i �ovekom
od �ijeg se glasa smrzavam.
Prija...
Kao dobro vino.

Ostrvo

Sat, 04 Dec 2010 21:26:00 +0100

Da sam ostrvo,bila bih samo još jedna u nizu izgubljena duša. Na oko rajsko,primamljivo i stabilno. Iznutra ranjivo i sklono potapanju.
Ali nisam.
Nije trenutak za to.
Izgledamo li jedni drugima upravo tako dok se posmatramo...u o�i,u �ivot,u smisao �ivota.
Izolovali smo se. Kao ostrva. Zajednice same za sebe.Zajednice u prividu. Ostrva koja više nemaju ništa zajedni�ko.�ak ni vodu jer razli�ito talasa,ni Sunce jer razli�ito greje,ni vetar jer nepredvidivo duva. U neka �ak ni brodovi više ne svra�aju.Samo,tu i tamo,tek po koji brodolomnik.I na njemu nisi sam. Do�eka te drugi - kao zra�ak nade,misao u spasenje,''drug'' za ''dok vas smrt ne rastavi''. I pustite korene ka svetlijoj budu�nosti,stabilnoj vezi, do�ivotnom prijateljstvu. Pa ipak,završite kao ''samci u braku'', usamljenici, razo�arani i depresivni zbog neshva�enosti onog drugog. Umesto topline,se�ete se ''britkim re�ima'' kao najoštrije se�ivo.I onda birate neko drugo ostrvo i mogu�nost da opet postanete ''brodolomnik'',makar u mislima. Tamo negde prona�i�emo mo�da ''Rajsko ostrvo''. I utehu u njemu.
Ipak,postadosmo ostrva bez utehe. Sumnjive su pobude onih koja je nude. I zato brzo potonu.Ali za sobom u nepovrat odnose i one sa nadom.Zato ona umire. I sve je manje ostrva u kojima nada još uvek �ivi.
***
Da sam ostrvo,bila bih zeleno,sun�ano i toplo. U okrugloj Oazi,krasila bi ga ogrlica od najfinijeg peska kao dokaz o njegovoj udobnosti.U pesku bi se igrala deca,mame i tate prave�i nestvarno lepe oblike,tvr�ave i mostove.�itave porodice rastere�ene svakodnevnice,u�urbanosti,besparice i stresnih poslova. Kroz vazduh i vodu talasala bi samo cika i smeh deteta prigrljenog u naletu ljubavi.Roditelj ga vrti kao na ringišpilu da zajedno u�ivaju u momentima bliskosti.Bogatstvo izobilja hranilo bi gladna usta kad god osete potrebu za tim.
Negde u hladu suncobrana od palmi dremale bi stariji,sretni i zahvalni zbog porodica na okupu. Bla�eni osmeh na licu govorio bi više od svake re�i.Nema usamljenosti i nema stara�kog doma.Ni ''funkcija'' koje se bezuslovno moraju sa�uvati u li�noj svojini. Ni borbi za presti� u kojima ciljevi opravdavaju sredstva.Ne na tom ostrvu.
Duševni mir,koji je izgubljen.
Iskreni osmeh,koji je zaboravljen.
Lepa re�,koja je podcenjena.
Prijateljstva,koja su poljuljana.
Poštovanje,koje je izdeformisano.
Tolerancija,koja je zakazala.
Velikodušnost,koja je precenjena.
Skromnost,koja je zanemarena
Da sam ostrvo,negovala bih prave vrednosti i nudila ih ljudima kao hleb i so,slatko i vodu,vino najlepšeg roda.Bila bih i vatra i voda,nebo i zemlja,Sunce i Mesec,dan i no�...Balans koji je negde zaboravljen,zanemaren,izignorisan... .
Balans,koji je neophodan.
Da sam ostrvo.
Ali nisam.
Zato mi je verovatno, i tako teško, da razum sva ta ostrva, koja tonu.
Moje.
I Tvoje.
I Njihovo.
Tone.

Bez ljubavi

Fri, 05 Nov 2010 18:06:00 +0100

Inteligencija bez ljubavi �ini te nemoralnim.
Pravednost - neumoljivim.
Diplomatija - licemernim.
Uspeh - arogantnim.
Bogadstvo - pohlepnim.
Ljubaznost - servilnim.
Siromaštvo - ponositim.
Lepota - apsurdnim.
Autoritet - tiraninom.
Posao - robotom.
Jednostavnost - oduzima ti vrednost.
Zakon - pokorava.
Politika - egoistom.
Vera - fanatikom.
Krst - pretvara u mu�enika.
�ivot... - nema smisla.

Ume�e

Thu, 21 Oct 2010 23:49:00 +0200

Ok,jeste da je velika navlakuša i još ve�a sponzoruša,ali na ume�u joj i sama skidam kapu. Zavrnula je ta mnogo ''slavina'' koje,ako�emo pravo,ni curile nisu,al' im ona rupu prona�e i to sa takvom lako�om, kakvom samo profesionalke rade.
A nije laka roba.
I nije površna.
Ali ume i zna.
Gde,kada,kome i kako.
Muškarci se snebivaju u njenome društvu.
�ene je ogovaraju.
Sa nama je jedno.
Sa njima drugo.
Metarmorfoze za ne verovati.
Cvrku�e i prede.Umiljava se.
A u glavi oštri kandd�e kada snimi svoj plen.
Udavala se i razvodila cirka tri puta.
Za toliko bar znamo.
Ima dva stana.
Vikendicu na moru.
Auto iz snova i garderobu od koje zastaje dah.
Ali ne radi za dr�avu.Niti za nekog tamo privatnika.
Samo za sebe...i na sebi.
Njen posao je najte�i,ej! Te�ak umni i fizi�ki rad.
Treba i to znati. Zavrtati i odvrtati.
Pa opet,uvek je rado vidjena.
I kod bivših i kod sadašnjih.
Ljubavnika,prijatelja,poznanika...
I do�ekaju je kao kraljicu.
A one,moralne individue,cok�u i krste se tom oli�enju nemorala.
A prilike izmi�u da ih i ne pogledaju.
Ni njihov jad i bedu.
I sva im vrata zatvorena jer ne predu.
Samo cvile.
Nema dekoltea.
Ni šarma.
Samo suza.
Ona ih gleda,saose�ajno im se smeši i savetuje :
''Ima nešto što ste zanemarile,jer niste umele i znale.
Muškarci uvek ili bar skoro uvek razmišljaju ''drugom'' glavom..''.

Posao koji se ''mora'' voleti

Mon, 04 Oct 2010 12:23:00 +0200

Ho�u sertifikat,odlu�ila sam.Još jedno u nizu par�e papira sa pe�atom, potpisom i zvanjem koje mi mo�da nekad ili nikada ne zatreba. Ali put do njega nosi i odre�ene izazove. Zadatke koje valja ispuniti.
No,to i nije tako bitno.
Moj zadatak(o radosti) - pronadji i opiši odre�enu osobu i njenu profesiju. Posao kojim se bavi mora biti nesvakidašnji,(nikako pravnike,profesore,lekare itd.,) istovremeno lak ali zahtevan,samostalan ali društven,neobavezan ali koristan...
Majko moja,gde to da nadjem?! Izazov za desetku! Glava me je bolela od prevrtanja profesija po istoj.Svakoj je falilo po nešto sa spiska i otpadale su kao jesenje liš�e. A ja sam mahala metlom,nadaju�i se da �u ispod gomile �utog prona�i makar jedan,ali samo jedan zeleni. Ve� sam gubila nadu. A rokovi stisli,da me uguše!
I onda,sasvim slu�ajno,spas. I to u pozivu na shoping!
Stigla nova roba kod naše drage mama Soke (tako je iz milošta nazvasmo) u njenoj maloj radnjici antikviteta i polovnih stvari. Radnjica poput ''Second hand''-a,ali unutra sve - od igle do lokomotive. Obo�avala sam tamo da kupujem.Uvek bi našla neki komad nameštaja,skulpturicu ili samo knjigu za sitne novce. A i mama Soka uvek ima razumevanja za svakakva stanja- finansijska, emotivna,fizi�ka a bogami i ona psihi�ka. Zbog vedrog duha kojim pleni,i ona i sve njeno,�esto smo u šali govorili kako nam dodje kao anti-stres terapija.
Kod nje i oko nje je uvek gu�va.Ali,ne ulazi ako nemaš nameru da se cenjkaš.To unosi smisao i duh u proces prodaje. Ka�e,tako je zanimljivije. Dosadno je kad samo udješ,kupiš i iza�eš.I za sobom ostaviš samo prazninu...

Ta radnjica postoji ve� �itavu jednu deceniju a mama Soka je odr�ava i vodi za �istu desetku. Obo�avam taj ''kreativni haos'' koji u njoj vlada.Kada udješ, prvi utisak koji sti�eš je konfuznost i nesre�enost,ali kada malo zagrebeš po površini svoje površnosti u posmatranju sveta oko sebe,shvatiš da svaka stvar u njoj ima svoje mesto i svoj smisao.
Radnja sa karakterom.Baš tako.

***
Postoje momenti u �ivotu kada se �elimo osloboditi stvari koje smatramo starim i istrošenim.Onim istim koje su kupljene sa ljubavlju ali su odradile svoj vek. Po nekad i neke za nas imaju sentimentalnu vrednost,pa ih �uvamo i ako nam nikada više ne�e zatrebati.Stara lampa neobi�nog dizajna,izbledela slika ali predivan ram,�ilim sa ve� izbledelim bojama,ali još uvek prelep...Baciti ili ne?
Neke nove generacije donose nove odluke i sa lako�om odlu�uju o sudbini onoga što je mo�da nekome iz njihovih korena bilo posebno ili drago.Ono što je staro ili nije u trendu valja ga se otarasiti.Odluka sa lako�om doneta.Sa cenom ili bez nje,bi�e odba�eno.
Ali mama Soka ne predaje tako lako zaboravu nešto što je nekada bilo voljeno. Ni staru lampu,ni demode �iniju,ni stari �ilim,garderobu koju niko ne nosi.Ona vredno i neumorno ve� godinama sakuplja sve ono što neko smatra nepotrebnim i isto izla�e u svojoj maloj radnjici,smatraju�i da svaka roba ima svog kupca.I zaista je tako.
Zaintrigirana upornoš�u i dobrom voljom ove svestrane �ene,da strpljivo sakuplja i istra�uje sve te ''starine'', izlo�ena vremenskim prilikama i neprilikama,odlu�ila sam da je zamolim da me malo više upozna sa suštinom i samom idejom posla kojim se bavi.
Ka�e, više se i ne se�a ta�no koliko ve� dugo traje u ovom poslu. A i kad bi rekla,onda bi odala svoje godine.A to baš i ne voli. Dovoljno je da ka�e jako dugo...predugo.
A po�ela je savim slu�ajno. Još kao jako mlada dobila je u nasledje ku�u od o�eve majke,njene bake.U njoj je bilo sva�ega.Ono što je smatrala suvišnim,stavila je na tender i odlu�ila da proda. Napisala je na tablu ispred ku�e šta sve prodaje i ljudi su po�eli da dolaze.Onda joj je došla jedna �arsijska gospo�a i pitala je da li ho�e da izlo�i i neke njene nepotrebne stvari.Prodavala ih je bud-zašto,samo da ih se otarasi.A mama Soki je to što joj je nudila bilo prelepo.Sve same starine koje su pri�ale pri�u.
Ideja se rodila i mama Soka je po�ela da prikuplja sve ono što je drugima bilo višak a ona bi procenila da to ipak ima neku vrednost.Mo�da tu i tamo po koja popravka ili dorada i pretvarala bi ih u nešto sasvim funkcionalno. I tako se,malo po malo,potpuno posvetila tome...i pronašla se....:))
Ali,kao i svaki posao i ovaj,pored zadovoljstva,ima i svoju te�inu.
Teško je.
Po nekad.
Sa godinama joj je postajalo još te�e.Ali podrška i pomo� bli�njih za nju je presudna.A oni su i više nego voljni da joj se nadju kad god ima potrebe za tim.Teško je propratiti sva godišnja doba, vremenske prilike i neprilike,raspolo�enja ljudi i njihove dobre ili loše volje. Po nekad, tu i tamo,precenjonost ne�ega i nerealni stavovi. Ali,dobro je to što u ovom poslu nema ta�ke. On traje. I širi se. Nova poznanstva donose nove mogu�nosti. Sprijatelji se,stvaraju kontakti i ljudi se sami jave ili je preporu�e.Po nekad se, na prvi pogled, u�ini da joj je stigla gomila ''sme�a''. Ali se na kraju ispostavi da je i to što je za nju bilo nepotrebno, nekome i više nego potrebno.I taj sjaj u o�ima kupca,kada nadje neku davno zaboravljenu stvar,a za kojom je tragao...i osmeh kojim je nagradi...Eh,to je neprocenjivo.Zaboraviš na sve muke i srce ti zaigra da isko�i.
Shvatila sam da mama Soka zaista voli posao kojim se bavi i radi ga sa ljubavlju.Stav koji ima prema kupcu,govori o tome koliko joj je stalo da isti bude zadovoljan.
''Nije sve u novcu'',rekla je ''�ovek sa sobom u grob ništa ne nosi...osim obraza. Valja se suo�iti sa onim svevišnjim kad za to dodje vreme.Pa na tender sa nama, da se vagaju sve,za �ivota u�injene ili ne, naše re�i i dela.Šta je te�e? Svakome po sopstvenoj savesti...''
Mudra �ena mama Soka.
***
Nošena utiskom i iskustvom iz predhodnog razgovora,shvatila sam da ipak nije dovoljno nešto samo voleti. Treba umeti i znati,imati ose�aj za trenutak i momenat,za prave vrednosti,biti u toku i informisan,nesebi�no se anga�ovati. Iskustvo je presudno a ono se u ovom poslu sti�e godinama. A opet,ovo nije posao koji mo�e biti ''pasivan''. Svakodnevno novi susreti,nova poznanstva i bubanj sa ''premijom'' koja �eka samo na Vas. A ta premija mo�e biti i stara lampa,demode �inija ili istrošeni stari �ilim.
Nikad se ne zna...

Oko

Fri, 06 Aug 2010 21:08:00 +0200

Sunce se ra�alo.
Toplina milovala.
Razigranost vladala.
Pevušila sam.
Cvrkutala.
Mir u duši.
Sjaj u oku.
Boje.
Dani su zaista bili nasmejani.

A onda je opet videlo Tebe.
I...nešto se ugasilo.

Mrak.

Ne.
Ne dozvoljavam.
Nikada više.
Ti.
U oku.

''Oralni sex''

Fri, 25 Jun 2010 12:12:00 +0200

Jutro kao i svako drugo. Po malo tmurno, po malo hladno. Danima ne osun�ano. Organizam mi vapi za zracima Sunca.Sve se te�e budim . Ni ustajanje mi nije bolje. Neko moj u šali ka�e da bi trebala dr�ati stolicu kraj kreveta. �isto da posedim i odmorim se posle no�nog sna. A ja se mislim kako to i nije tako loša ideja. Snovi su mi prili�no burni pa mi bu�enje i ustajanje s razlogom teško pada. Mada, doru�ak i kafa u krevetu sasvim su dovoljni. Poljubac i jedno ’’vidimo se draga’’ obojiše ovo sumorno jutro.
Dobila sam epitet spavalice. Takav mi je i apetit. Uvek gladna sna. Nekako sam najsre�nija dok spavam. Mnogo je toga što bih volela jednostavno da prespavam. A opet, �ivot prebrzo prolazi. Ne mogu ga �iveti spavaju�i.

Kona�no, ustadoh na noge ’’lagane’’, onda kada je jutro ve� odavno prestalo to da bude. Mo�e mi se i ho�e mi se,zašto da ne? Uspela sam u pokušajima da umirim svoju savest što dozvoljavam da mi lenjost krade dan. Ali, to je samo ovaj dan. I još nije prošao.
U ku�i ’’škripi’’ tišina. Prosto para uši. Odvalila sam muziku do daske. Ako ve� mora da škripi,neka škripi sa stilom,mislim se. Odmah mi je bilo bolje. Ovo jutro i nije tako loše po�elo. Krije li ovaj dan još kakva uzbu�enja? Razjurih se po ku�i u ritmu muzike plešu�i od ku�nih poslova (u smislu raš�iš�avanja,brisanja prašine,prostiranja veša) do kuvanja ru�ka. Dobro to meni ide. I taman sam po�ela da u�ivam,�estitaju�i sebi na odli�noj organizaciji, prese�e me reska zvonjava fona. On.

- Hej malena! Sti�em za pola sata. Super sam raspolo�en a ti se spremi za jedan nezaboravni ,,oralni sex’’!

Molim?!? Ne stigoh ni da progovorim a veza prekinuta. �ove�e,gde me nadje sada?! Kakav ga sad oralni sex spopao? Zar nismo to ve� obavili? Doduše, ne baš doslovce ali... Nisam mu ja bre Samanta iz ’’Sex i grada’’ pa da mogu bilo kad i bilo gde. U ostalom,trenutno ni samoj sebi ne izgledam previše inspirativno ovako raš�upana,zajapurena i mokra. A i ru�ak �e mi zagoreti. Ma, ko šiša ru�ak! Sredi se – pomislih.
Brzinom munje obavih sve pripreme na sebi. Ma da je neko mogao da me snimi. Ni brzi Gonzales mi nije bio ravan. Sve za mog Silvestera. Skockah se za �istu desetku u rekordnom vremenu. Pa posle nek mi neko ka�e da �enama treba �itava jedna decenija da obave pripreme na sebi, dok muškarac �eka i nervozno cupka gledaju�i na sat. �ista glupost. Bitno je samo za šta se spremamo. I za koga.

U daljini �ujem poznati zvuk dok mi se u glavi vrzmala misao kako bi me�u hiljadu zvukova prepoznala zvuk baš njegovog automobila. �udo jedno kako se vremenom srodimo sa nekim stvarima. Jednostavno postanu deo nas. Njega prepoznajem i po koraku,glasu,mirisu. I suviše dobro. Da li On to postaje predvidljiv ili ga predugo u meni ima? Ne bih volela da nešto što mi je suviše dobro poznato postane i monotono. Monotonija pretvara ljude u strance.

A kad smo kod monotonije, u ku�i istu razbih napravivši totalno romanti�nu atmosferu. Do skoro luda�ku muziku zamenih eroti�nim d�ezom. Prigušena svetla u�iniše prostor prijatnijim. Jedino što mi je išlo na nerve je miris ru�ka koji se lagano kr�kao na šporetu u kuhinji. No, pomislih,ako je istina da ljubav muškarca prema �eni ide preko njegovog stomaka, onda �e me ovaj moj ’’man’’ voleti još više. Sit muškarac je zadovoljan muškarac,govorila je moja nana. No,to va�i i za �ene. Sa jednom malecnom razlikom – naš apetit je mnogo ve�i.

Zauzimam pozu na krevetu. Srce mi luda�ki lupa, da isko�i. �ujem vrata kako se otvaraju. Iznenadna promaja zalupi kuhinjski prozor. Naje�ila sam se. Što od promaje, što od njegovog parfema koji je zbog iste doplesao do mene. Slaba sam na muškarce koji lepo mirišu. Prosto se raspametim i mogu slobodno re�i da mi je to fetiš. Izme�u ostalog.

Nešto je lupilo u hodniku i ja se trgoh. Usledila je i psovka. Ohladih se kao špricer od kockica leda.

- Što je pobogu ovde ovoliko mra�no?! Umalo ne poginuh u hodniku!

Od zbunjenosti ne umeh da odgovorim. Kakvo je bre sad to pitanje? Ustala sam i polako mu prišla. Nosio je nešto u rukama.

- Pa �ekam te. I �ekam na ono zbog �ega si došao.
- Ahaaaaa – nasmejao se – pa izvoli.

Tutnuo mi je neki poveliki zamotuljak u ruke. Glupavo sam gledala ne znaju�i šta da radim sa njim. Nešto je lepo mirisalo ali ipak... Zbunjeno sam ga pogledala.

-Pa otvaraj,šta �ekaš? Samo pa�ljivo.

Polako sam odmotavala papir sa kutije. Miris je postajao sve intenzivniji. U glavi sam prebirala po idejama šta bi to moglo biti,ali uzalud. Raspakivanje mi nikada nije izgledalo du�e, samim tim što sam morala biti krajnje pa�ljiva.

Obo�avam poklone.I da poklanjam i da primam.Svojevremeno sam �esto dragim osobama poklanjala po neku sitnicu.Onako,bez razloga. Ali taj �udesan sjaj i bljesak sre�e u njihovim o�ima, zbog moje sitne pa�nje,za mene je bio neprocenjiv. U tim trenucima moje srce bilo je veliko kao planeta.I puno. Imalo se,moglo se. Danas je situacija malo druga�ija. Sada poklanjaju meni. I opet mi je srce veliko. I puno.

Kona�no, poslednji papir.
Predamnom se ukaza neverovatan prizor. Ka�em neverovatan jer zaista nisam mogla da se pomirim sa sazananjem da je pod ’’oralnim sexsom’’ podrazumevao upravo to - oralno u�ivanje �ulom ukusa. Vo�na salata,jagode sa šlagom,koštunjavo vo�e,�okolada. Predivno! Ve� pripremljen prostor za�inili smo rajskom trpezom uz laganu muziku i �ašu crnog vina. Direktni pogledi bez izgovorene i jedne re�i razbijeni su jedino reskim zvukom �aša. Chears!
Uhvatio je moj zagonetni smešak izme�u gutljaja vina.

- Smešiš se. Jel da da sam te iznenadio?
- Jako. Ali smejem se i svojoj ludosti. Osvrni se oko sebe.Šta misliš da sam o�ekivala?

Nasmejao se.

- Dodji draga. Dan je tek po�eo. Još je mnogo toga...

Negde izme�u poljupca kroz glavu mi protututnja misao – ru�ak! Zagore�e. Ali odmah zatim slegoh ramenima.On mo�e da pri�eka.U ostalom,bolje da zagori ru�ak,nego mi.

Skuva�u drugi kasnije.

Jbt.,kako mi nedostaje�!

Wed, 23 Jun 2010 11:43:00 +0200

I zabole me više što u ne�ijim o�ima nisam svetica.
Ni Andjeo.
I što mi sve naše kao kost u grlu stoji.
Što me smaraš no�ima misle�i na mene
pa se jutrom budim sva slomljena
od no�i provedenih sa tobom.

Jebi se!
Mogu li ti lepšu �elju po�eleti?
Mogu li ti lepši poklon pokloniti?
Idiote!

Miris naftalina

Sun, 20 Jun 2010 21:15:00 +0200

Ekran. Belina blješti. Peku me o�i od nje. Prsti mi igraju nad tastaturom ne dodiruju�i je. Neke misli,koje ne �elim da mislim, brišu �elju za pisanjem. Ignorišem ih.
U uglu stola treperi plamen mirišljave sve�e.�ula sam negde da on upija miris cigarete. Sle�em ramenima. Ne bitno mi je to. Svi�a mi se kako dim iste obigrava oko plamena stvaraju�i neobi�ne oblike. On pleše. �arobno...
Ka�u da ako dovoljno dugo posmatraš plamen, pred o�ima ti zaigra lik osobe koja te voli. Ne verujem u to. Za sve prikaze pred o�ima krivim jedino podsvest. Nešto što nosimo duboko u sebi, pritajene ose�aje koje ne delimo, misli kojih se plašimo. Isto je i sa snovima. Puka proekcija onoga o �emu maštamo,�emu se nadamo i podsvesno pri�eljkujemo. Ili ono što nas mori,tišti,kida.
Poznajem ljude koji veruju da im se snovi obistinjuju. Boje se da zaspu.Ka�u da im je najte�e kada sanjaju voljene.Smrznu se od strepnje da se sanjano ne obistini. Jezivo. Mo�e li to biti?
Poznajem i ljude koji mi rekoše da su im snovi crno-beli. Kao prastari film. Olakšavaju�a okolnost za krvave scene. Teško mi je da poverujem u to. Moji su snovi u boji. I sve moje.

Jutros osvanula nedelja.
Sve zatvoreno osim kineza. Oni rade i nedeljom. Nisam fan ali ipak svratih. Cunjalo mi se nešto.
U ogromnom prostoru Kineske robne ku�e mo�e se na�i sve. Od igle do lokomotive - što ka�u (doduše one de�ije.Ali sa šinama. Pišti i ispušta neki dim koji smrdi na izgorelu gumu).
Umalo nisam pala u nesvest kad me zapahnu miris naftalina koji ujedno i ne podnosim. On im dodje kao zaštitni znak,simbol za prepoznavanje �ulom mirisa. Se�am se da mi je mama jednom na poklon donela lepe ku�ne papu�e. Ma odmah sam znala da su made in China. Danima mi je ceo hodnik smrdeo na naftalin. Ni pranje nije pomoglo. I bacih ih. Izvini mama,ali što je mnogo,mnogo je. U sme�e sa glavoboljom.
Drugi znak prepoznavanja je sklonost kineza ka šljašte�em ''glamuru''. �ove�e, svaki komad garderobe, veša,obu�e, torbi,igra�aka.... ma sve obavezno mora da ima ( u manjoj ili ve�oj meri) šljokice, perlice, �in�uvice i ostali propratni materijal za ulepšavanje.
Vidim savršen model košulje. Kroj mi odgovara skroz. Pogledam je malo bolje a ono na crnoj podlozi florescentno zelenim šljokicama po sred grudi piše ''I love you''... I hate you - pomislih u sebi.
Operisani su od ukusa. Mada, umeju i oni po nekad da iznenade. Znam za mnogo dobre komade ode�e direktno iz Kine. Nekada je njihova svila bile veoma cenjena i popularna. Šteta što je sada postala demode. Mislim svila.

- �elite li nešto da probate?- upita me ljubazna prodava�ica koja me je svo vreme strpljivo pratila. Pogledah je i ne odoleh iskušenju da je ne priupitam kako svakodnevno podnosi ovaj intenzivan miris naftalina.
- Ne pitaj - ka�e - Kukaju mi svi ku�i kako im smrdim.Mu� mi ne da ni da ga poljubim dok se ne istuširam. A ja imam ose�aj da mi se u ko�u uvukao ovaj miris. Ali šta �u, mora da se radi. Nego,jeste li odabrali šta?
Odlu�no odmahnuh glavom. Imam jedno pravilo - iz kineske radnje ništa ne probam pre pranja. Jednostavno ne mogu. Imam neku averziju prema njihovim stvarima.

Krenuh dalje. �itav jedan raf za odrasle garderobe,donjeg veša,torbica i koje �ega još sa aplikacijama male Kity tik-tak. Draga Trešnjo,setila sam se tvog posta i sita se ismejala. Bravo ti ga! Stvarno nisam imala predstavu da je toliko popularna. Osim kod moje dece. Mada, trenutno je aktuelniji Peppa Pig. Pitam se samo kada �e ono do�i na red i u kom obliku.Hm...
No,ako �emo po likovima iz crta�a, meni je uvek bila IN majušna Betty Boop. Sva je nekako tvity and sexi. Pravi slatkiš. Neki se moji prijatelji opasno lo�e na nju. Ne pitam zašto...Jasno mi.
I tako. Cunjala sam još mal�ice da ne mislim misli koje ne �elim da mislim.
Nisam kupila ništa.
Miris naftalina dobila sam besplatno.
***
Belina više ne štipa.
Samo neko se�anje koga ne �elim da se se�am.
Eto...tako mi došlo.

Ona

Wed, 19 May 2010 22:50:00 +0200

Ona je veoma uspešan advokat.
Odva�na,hrabra,elokventna,na�itana,mudra.
Bogat vokabular,izuzetno dr�anje i odevanje sa stilom odavali su utisak veoma pouzdane, odgovorne i osobe od stila. Bilo je pravo zadovoljstvo i privilegija biti u njenom društvu. Nesigurne osobe su je se klonile,one druge pokušavale da je osvoje ali Ona je uvek morala biti ta koja bira. �injenica da je mogla biti izabrana za nju je bila ravna porazu.I u mnoštvu šarenih lica,obojenih re�i i gomile koja se tiskala Ona je izabrala mene. Posmatrala sam je dok mi je prilazila. �ak i sa kosom podignutom u strogu pundju,garderobi koja je pokrivala svaki deli� njenog tela i potpuno ne našminkanom licu,izgledala je fascinantno. To dr�anje,manekenski siguran hod,fiksiran pogled koji govori – našla sam svoju ta�ku gledišta i ništa me drugo ne zanima,terao je prolaznike da joj se sa uzdahom sklanjaju sa puta. Zaista je ostavljala bez daha.
U tim deli�ima sekunde kroz glavu mi protutnji misao kako bi lepo bilo biti Ona. Izazivati divljenje gde god se pojaviš.Mamiti uzdahe. Trgoh se. Par krupnih prodornih o�iju gledao je pravo u moje a zatim vreo dah na obrazu. Primamljiv parfem na momenat me baci u morske dubine. Ah,kakvo osve�enje. Mirisala je tako predivno.Lagani poljubac zatreperi na mom obrazu…

- Pa gde si ti malena? Utopila se u rutinu pa se ne daš videti? Nedostaješ mi ovih dana.
Pro�itala je divljenje u mojim o�ima ali nije ništa rekla samo mi je blago povukla ruku.
– Hajde,idemo odavde. Previše je radoznalih pogleda…gušim se.

Svi pokušaji slu�ajnih prolaznika ili poznanika da joj se obrate,zaustave je ili zapo�nu razgovor bili su propra�eni samo blagim osmehom i klimanjem glave. Ona ima svoj cilj i ne dozvoljava reme�enje na putu do njega. Izlaz i ja u njenoj ruci. Uvek sam se pitala zašto baš ja? Zašto me toliko voli?Zašto u�iva u mom društvu i zašto kad se sastanemo ne podnosi prisustvo tre�eg lica? Odlu�ila sam,pita�u je. Zaista me zanimalo. Mislim,jednostavna sam,umetnik u duši i sigurno bi,kad je ne bih poznavala,pripadala onoj grupi koja bi je se klonila jer nisam tako samouverena i sigurna u sebe kao Ona. Ne bih je volela za neprijatelja,ni u kom pogledu jer,ako re� ume da ubije Ona bi je sigurno pronašla. Onaj, ko se njoj zameri, loše se provede. Ona kosi rafalom re�i od kojih se lediš. A za pola njih nikada u �ivotu nisi ni �uo. Bukvalno ostavlja bez teksta.
Zato se nikada nisam upuštala u raspravu sa njom. I znam da Ona to poštuje. Ipak,kada smatram da nije u pravu, biram na�in na koji �u joj to re�i i da li �u. Ali to ne smatram popustljivoš�u ili povla�enjem ve� opštom kulturom, ne�ijim pravom na sopstveno mišljenje i stavove. Zato nas dve razgovaramo ali se nikada ne ube�ujemo i ne nadmudrujemo.

Odvela me je u svoj stan.Obo�avam ga delom jer sam i sama u�estvovala u njegovom ure�enju. Otmeno mestašce sa zidovima u crvenoj,crnoj i beloj boji i odabranim slikama na njima, mahom poznatih umetnika ili likova koje je zastupala,bez nameštaja sa kojim se sudaraš i prirodnim svetlom koje se provla�i kroz svaku poru organizma. No�u,sav u raznobojnom sjaju gradskih svetiljki koje su bacale svetlost kroz visoke prozore, delovao je nekako eroti�no. Tako je izgledao i sada.
Nato�ila nam je vino u elegantnim kristalnim �ašama.Crno.Samo je ono dolazilo u obzir. Tu smo se skroz našle.

– �elim nešto da ti poka�em – rekla je – uradila sam nešto potpuno ludo.Znam da �e ti se dopasti jer je to i tvoj san. Mislim da si u stvari Ti glavni krivac za tu moju ludost. Da nismo pri�ale o tome prilikom našeg poslednjeg susreta mo�da ne bih ni razmišljala ali… podstakla si me. Ma znaš mene,kad nešto namislim a uz to mi se ideja i dopadne… ma moram to i da uradim ina�e pucam.

Prebirala sam po mislima šta bi to moglo da bude. U poslednje vreme sam prili�no rasejana i zaboravna. Valjda je to moj beg, neki odbrambeni mehnizam od suludo lucidne stvarnosti i svakodnevnice. Zaboravim i šta sam ju�e ru�ala.

– Ti? Ma daj! Da li mi pri�amo o istoj osobi? Mislim da bi se pre kamen rasprso nego ti. Slušam.Ma, pretvorila sam se u uvo.
– Nema šta da se sluša. Ovo se gleda...

Po�ela je da skida sako.�inila je to lagano,skoro kao neki ritual. Pomislila sam kako nam još samo muzika nedostaje pa da sve izgleda poprili�no sexi,ono – kao striptiz.

- �ekaj da pustim muziku. Mmmm...jazz

Ma da li ona to meni �ita misli?! Pogledala sam je zbunjeno i nisam znala da li da se glasno nasmejem ili da se zabrinem. �emu ovo vodi?
Otpila je dobar gutljaj vina i nastavila ali ovoga puta njišu�i se blago u ritmu muzike. Jedno dugme…drugo dugme…tre�e dugme…Uhvatila sam se kako u sebi brojim dugmad na košulji koju je otkop�avala. Ma bilo je nemogu�e skrenuti pogled sa nje. Radila je to kao dobro uve�bani profesionalac.
U ostalom,kao i sve drugo. To je Ona.
Dugme na rukavu…dugme na drugom rukavu…Opet brojim. Naglo mi je okrenula ledja. Zanjihala je bokovima prate�i lagane ritmove opijaju�e muzike,lagano izvla�e�i košulju iz uskih pantalona. Jedan kraj…drugi kraj…Košulja se njihala u slobodi pokreta prate�i liniju njenog tela.Podigla je ruku i jednim odlu�nim pokretom oslobodila kosu iz stroge pundje. Rasula se u talasima do polovine ledja. Onda se naglo okrenula i pogledala me pravo u o�i. Raznobojna uli�na svetla prelivala su se na njenom telu naglašavaju�i savršenu konturu istog.Pomisla sam kako bi bila idealno platno za slikanje.Na tom telu i savršenoj ko�i imalo bi se šta bojom re�i.Stajala je predamnom samo u košulji i donjem vešu i gledala me…gledala…gledala. Ma šta Ona to radi?! Ne poznajem je ovakvu.Ma,nisam verovala ni da je sposobna za ovako nešto. Toliko suptilnosti,originalnosti i raznobojnih ose�aja u Njenim pokretima…u Njoj. U�ivala je u svakom �inu svog izvo�enja. A ja sam buljila u nju sva u zbrkanim mislima ne znaju�i kako da odreagujem na ovu predstavu.
Na kraju sam ipak jednostavno prasnula u smeh. Istina je u stvari ta,da mi je bilo u�asno neprijatno i da sam smehom prikrivala taj ose�aj neprijatnosti.

- Ma zašto se pobogu smeješ? – pitala me je prividno ozbiljna .Mislim da me je pro�itala.

- Slušaj,ako je sve ovo ono što si �elela da mi poka�eš,onda to radiš na potpuno pogrešnu adresu. Iskreno mi je �ao što u ovom tvom ritualu ili scenskom izvo�enju ne u�iva neki muškarac koji bi se verujem ovde pred tobom rastopio kao sladoled na suncu koji bi ti posle sa apetitom posrkala. A ja znam kakav apetit ti umeš da imaš!

– Hahahahaha,al si luda! Obo�avam te! Jel da da si se smrzla? Slušaj,ako nekome ka�eš za ovo …

- Ma kome da ka�em? Niko mi ne bi ni verovao!

Njen prodoran smeh odzvanjao je u meni kao eho.Retko se smejala ali kada je to �inila,�inila je iz srca.Zaista mi je ve�eras delovala luckasto.Potpuno druga�ija i nepoznata Ona.

- Da znaš i da ne bi. Ovakvu mene vide samo privilegovani. A sad se pripremi za ono glavno. Tadammmm…

Naglim pokretom spustila je košulju sa levog ramena i prišla mi sasvim blizu. Tetova�a!
Predivna tetova�a leptira sa retro motivima oko njega. Ostala sam bez daha.Još jednom pred njom i još jednom pred njenom veli�inom. Ispod tog oklopa gordosti i samouverenosti,krila se �ena burnih emocija,raznobojna u svojoj eroti�nosti i sklona svakakvim ludostima. Baš onakva kakva sam i sama �elela da budem.Odsanjala je moj san i pretvorila ga u javu. Ona.

- Ovo je za tebe Andjele moj…ljubim te.

I opet lagani poljubac na obrazu zatreperi …

***
- Znaš li da te volim?
-Znam.Ali ne znam Zašto?
-Zato što si Ti moj ve�ni izvor nade…

Praznomanija!

Mon, 12 Jan 2009 17:37:00 +0100

Isklju�ila sam se.
I ne �elim ponovo da se uklju�im!
Ne dok ne prodje ova zimo....,prazno....,klopo....i alko-manija!
Da li igde postoji narod koji toliko robuje hranom i pi�em kao ovde u Vojvodini? A sve pod izgovorom-društva radi,da se skupimo,sastanemo,proslavimo kako dolikuje!
I mrzim što sam blizu tolikom broju rodbine! Svi mi se bre rodjendani,godišnjice i raznorazni jubileji,pored Nove godine i Bo�i�a, onako zavereni�ki smestili baš u Decebar i Januar! Samo da �iva izadjem iz svega! Ma �iva ho�u,ali i ugojena!
Ovde bre kad po�neš da pevušiš onu �oletovu "Al se nekad dobro jelo,baš!",samo ka�u "Jel?" i odma na sto raznorazne �akonije! Pa ti sad vidi,o�eš ili ne�eš! Smeš li ili ne smeš! Borba je bre to!
Kotli�i,prasi�i,sosovi,mesine,šunke,kobasice.pite,poga�e,kiflice,doma�e rakije i vina,kola�i i torte! Joj!
Sve lepo servirano,diše,miriše i sto posto doma�e!
Gde god odem,samo nutkaju!
Ne odbijaj - društva radi!
Ne odbijaj - uvredi�e se slavljenik!
Ne odbijaj - uvredi�e se doma�ica!
Ne odbijaj - Nova godina je!
Ne odbijaj - pa pobogu,Bo�i� je!
I bi�e sada - ne odbijaj,Srpska Nova....
E nema šanse! Ta�ka,isklju�ujem se! Nema me! Otišla,nestala,isparila!
Odbijam!
U društvu pijem samo �aj!
Slavljenike �u da izljubim i to sutradan kad društvo ode!
Doma�ice �u da pohvalim na estetici i ulo�enom trudu,zamolim za kafu i �askam o sadnji bašte u prole�e!
Jubileje �u da propratim,ali bez gu�ve,galame i po mogustvu u solo varijanti,samo ja i slavljenik.
A što se Nove i Bo�i�a ti�e,tu sam Bogu hvala mirna do daljnjeg!
A Srpska....? Idem,što da ne,društva radi,ali ne ku�na varijanta i ne gladna!
Na dijeti sam!
U svakom pogledu!
Definitivno!
Isklju�ena!

Intermeco...

Fri, 31 Oct 2008 10:13:00 +0100