Ona je veoma uspešan advokat.
Odvažna,hrabra,elokventna,načitana,mudra.
Bogat vokabular,izuzetno držanje i odevanje sa stilom odavali su utisak veoma pouzdane, odgovorne i osobe od stila. Bilo je pravo zadovoljstvo i privilegija biti u njenom društvu. Nesigurne osobe su je se klonile,one druge pokušavale da je osvoje ali Ona je uvek morala biti ta koja bira. Činjenica da je mogla biti izabrana za nju je bila ravna porazu.I u mnoštvu šarenih lica,obojenih reči i gomile koja se tiskala Ona je izabrala mene. Posmatrala sam je dok mi je prilazila. Čak i sa kosom podignutom u strogu pundju,garderobi koja je pokrivala svaki delić njenog tela i potpuno ne našminkanom licu,izgledala je fascinantno. To držanje,manekenski siguran hod,fiksiran pogled koji govori – našla sam svoju tačku gledišta i ništa me drugo ne zanima,terao je prolaznike da joj se sa uzdahom sklanjaju sa puta. Zaista je ostavljala bez daha.
U tim delićima sekunde kroz glavu mi protutnji misao kako bi lepo bilo biti Ona. Izazivati divljenje gde god se pojaviš.Mamiti uzdahe. Trgoh se. Par krupnih prodornih očiju gledao je pravo u moje a zatim vreo dah na obrazu. Primamljiv parfem na momenat me baci u morske dubine. Ah,kakvo osveženje. Mirisala je tako predivno.Lagani poljubac zatreperi na mom obrazu…
- Pa gde si ti malena? Utopila se u rutinu pa se ne daš videti? Nedostaješ mi ovih dana.
Pročitala je divljenje u mojim očima ali nije ništa rekla samo mi je blago povukla ruku.
– Hajde,idemo odavde. Previše je radoznalih pogleda…gušim se.
Svi pokušaji slučajnih prolaznika ili poznanika da joj se obrate,zaustave je ili započnu razgovor bili su propraćeni samo blagim osmehom i klimanjem glave. Ona ima svoj cilj i ne dozvoljava remećenje na putu do njega. Izlaz i ja u njenoj ruci. Uvek sam se pitala zašto baš ja? Zašto me toliko voli?Zašto uživa u mom društvu i zašto kad se sastanemo ne podnosi prisustvo trećeg lica? Odlučila sam,pitaću je. Zaista me zanimalo. Mislim,jednostavna sam,umetnik u duši i sigurno bi,kad je ne bih poznavala,pripadala onoj grupi koja bi je se klonila jer nisam tako samouverena i sigurna u sebe kao Ona. Ne bih je volela za neprijatelja,ni u kom pogledu jer,ako reč ume da ubije Ona bi je sigurno pronašla. Onaj, ko se njoj zameri, loše se provede. Ona kosi rafalom reči od kojih se lediš. A za pola njih nikada u životu nisi ni čuo. Bukvalno ostavlja bez teksta.
Zato se nikada nisam upuštala u raspravu sa njom. I znam da Ona to poštuje. Ipak,kada smatram da nije u pravu, biram način na koji ću joj to reći i da li ću. Ali to ne smatram popustljivošću ili povlačenjem već opštom kulturom, nečijim pravom na sopstveno mišljenje i stavove. Zato nas dve razgovaramo ali se nikada ne ubeđujemo i ne nadmudrujemo.
Odvela me je u svoj stan.Obožavam ga delom jer sam i sama učestvovala u njegovom uređenju. Otmeno mestašce sa zidovima u crvenoj,crnoj i beloj boji i odabranim slikama na njima, mahom poznatih umetnika ili likova koje je zastupala,bez nameštaja sa kojim se sudaraš i prirodnim svetlom koje se provlači kroz svaku poru organizma. Noću,sav u raznobojnom sjaju gradskih svetiljki koje su bacale svetlost kroz visoke prozore, delovao je nekako erotično. Tako je izgledao i sada.
Natočila nam je vino u elegantnim kristalnim čašama.Crno.Samo je ono dolazilo u obzir. Tu smo se skroz našle.
– Želim nešto da ti pokažem – rekla je – uradila sam nešto potpuno ludo.Znam da će ti se dopasti jer je to i tvoj san. Mislim da si u stvari Ti glavni krivac za tu moju ludost. Da nismo pričale o tome prilikom našeg poslednjeg susreta možda ne bih ni razmišljala ali… podstakla si me. Ma znaš mene,kad nešto namislim a uz to mi se ideja i dopadne… ma moram to i da uradim inače pucam.
Prebirala sam po mislima šta bi to moglo da bude. U poslednje vreme sam prilično rasejana i zaboravna. Valjda je to moj beg, neki odbrambeni mehnizam od suludo lucidne stvarnosti i svakodnevnice. Zaboravim i šta sam juče ručala.
– Ti? Ma daj! Da li mi pričamo o istoj osobi? Mislim da bi se pre kamen rasprso nego ti. Slušam.Ma, pretvorila sam se u uvo.
– Nema šta da se sluša. Ovo se gleda...
Počela je da skida sako.Činila je to lagano,skoro kao neki ritual. Pomislila sam kako nam još samo muzika nedostaje pa da sve izgleda poprilično sexi,ono – kao striptiz.
- Čekaj da pustim muziku. Mmmm...jazz
Ma da li ona to meni čita misli?! Pogledala sam je zbunjeno i nisam znala da li da se glasno nasmejem ili da se zabrinem. Čemu ovo vodi?
Otpila je dobar gutljaj vina i nastavila ali ovoga puta njišući se blago u ritmu muzike. Jedno dugme…drugo dugme…treće dugme…Uhvatila sam se kako u sebi brojim dugmad na košulji koju je otkopčavala. Ma bilo je nemoguće skrenuti pogled sa nje. Radila je to kao dobro uvežbani profesionalac.
U ostalom,kao i sve drugo. To je Ona.
Dugme na rukavu…dugme na drugom rukavu…Opet brojim. Naglo mi je okrenula ledja. Zanjihala je bokovima prateći lagane ritmove opijajuće muzike,lagano izvlačeći košulju iz uskih pantalona. Jedan kraj…drugi kraj…Košulja se njihala u slobodi pokreta prateći liniju njenog tela.Podigla je ruku i jednim odlučnim pokretom oslobodila kosu iz stroge pundje. Rasula se u talasima do polovine ledja. Onda se naglo okrenula i pogledala me pravo u oči. Raznobojna ulična svetla prelivala su se na njenom telu naglašavajući savršenu konturu istog.Pomisla sam kako bi bila idealno platno za slikanje.Na tom telu i savršenoj koži imalo bi se šta bojom reći.Stajala je predamnom samo u košulji i donjem vešu i gledala me…gledala…gledala. Ma šta Ona to radi?! Ne poznajem je ovakvu.Ma,nisam verovala ni da je sposobna za ovako nešto. Toliko suptilnosti,originalnosti i raznobojnih osećaja u Njenim pokretima…u Njoj. Uživala je u svakom činu svog izvođenja. A ja sam buljila u nju sva u zbrkanim mislima ne znajući kako da odreagujem na ovu predstavu.
Na kraju sam ipak jednostavno prasnula u smeh. Istina je u stvari ta,da mi je bilo užasno neprijatno i da sam smehom prikrivala taj osećaj neprijatnosti.
- Ma zašto se pobogu smeješ? – pitala me je prividno ozbiljna .Mislim da me je pročitala.
- Slušaj,ako je sve ovo ono što si želela da mi pokažeš,onda to radiš na potpuno pogrešnu adresu. Iskreno mi je žao što u ovom tvom ritualu ili scenskom izvođenju ne uživa neki muškarac koji bi se verujem ovde pred tobom rastopio kao sladoled na suncu koji bi ti posle sa apetitom posrkala. A ja znam kakav apetit ti umeš da imaš!
– Hahahahaha,al si luda! Obožavam te! Jel da da si se smrzla? Slušaj,ako nekome kažeš za ovo …
- Ma kome da kažem? Niko mi ne bi ni verovao!
Njen prodoran smeh odzvanjao je u meni kao eho.Retko se smejala ali kada je to činila,činila je iz srca.Zaista mi je večeras delovala luckasto.Potpuno drugačija i nepoznata Ona.
- Da znaš i da ne bi. Ovakvu mene vide samo privilegovani. A sad se pripremi za ono glavno. Tadammmm…
Naglim pokretom spustila je košulju sa levog ramena i prišla mi sasvim blizu. Tetovaža!
Predivna tetovaža leptira sa retro motivima oko njega. Ostala sam bez daha.Još jednom pred njom i još jednom pred njenom veličinom. Ispod tog oklopa gordosti i samouverenosti,krila se žena burnih emocija,raznobojna u svojoj erotičnosti i sklona svakakvim ludostima. Baš onakva kakva sam i sama želela da budem.Odsanjala je moj san i pretvorila ga u javu. Ona.
- Ovo je za tebe Andjele moj…ljubim te.
I opet lagani poljubac na obrazu zatreperi …
***
- Znaš li da te volim?
-Znam.Ali ne znam Zašto?
-Zato što si Ti moj večni izvor nade…
..Tamo gde Sunce oživi boje..
..i gde Mesec svojim pokrivačem krije tajne noći..
...i gde Duga ispunjava želje,
dok se kupam u vedrini njenih nijansi...
Život uvek ima smisao.
