TAMBURA

Kada je Tvrđava bila centar sveta

Legenda o Osam tamburaša s Petrovaradina, jedna je od prica zbog kojih je Novi Sad ono što jeste - grad sa autenticnom patinom koja ga izdvaja i cini primamljivim za putnika namernika. Jedan od najmalđih clanova Janikinog ansambla Momcilo Moma Nikolic odlucio je da secanja o vremenu provedenom s najcuvenijom tamburaškom bandom svog vremena pretoci u knjigu “Beše nekad osam tamburaša”, koja u izdanju “Prometeja” iz Novog Sada.
Izdavanje knjige je pomogla porodica Balaton i štamparija “Foto oko”, a bice štampana na srpskom, mađarskom, romskom, slovačckom i engleskom jeziku. U pripremi je prevod na rusinski, a zbog velikog interesovanja, biće objavljena i na hrvatskom i slovenackom jeziku.
- U knjizi su zabeležena secanja iz detinjstva, moj prvi susret s tamburom i tamburašima i onako kako sam video i doživeo svoje kolege kojih više nema. Sve u nadi da cu, bar na trenutak, ctaoca vratiti u vremena kada je Tvrđava bila centar sveta, rado se slušala starogradska muzika, mađarske romanse i vojvođanske pesme, ali i klasicna muzika koju je naš orkestar izvodio. Ovo je moj pokušaj da sacuvam i otrgnem od zaborava to vreme - prica Nikolic, koji se kao čelista, nakon što je odradio pripravnički staž u Velikom tamburaškom orkestru RTVNS, priključio ansamblu Janike Balaža.
Nikolićev muzički put, kako kaže, vodio je njega i njegovu “damu” tamburu od rodnog Silbaša, preko Novog Sada i Petrovaradinske tvrđave, sve do Amerike.
- Orkestar sam napustio nakon Janikine smrti 1988. godine. “Osam tamburaša” se već osipao: poginuo je celista Savica Vladisav, umro je Josim Familic - Mali Todor, Ivan Dimic, Stevan - Pišta Kormanjoš, moj otac Stevan Nikolic -Crni Steva, Josip Kovac i onda i Janika - seca se Nikolic. Nakon izlaska iz ansambla, Nikolic je otišao u SAD gde je poceo da drži casove u školi tambure, ali i pobedio na audiciji za gosta muzičara u Diznilendu, gde je svirao jednu godinu.
Trenutno Nikolic radi u Los Anđelesu, a živi u Kanadi, za koju kaže da je mnogo mirnija od SAD. Sarađuje sa Radetom Šerbedžijom s kojim je nastupao i u Novom Sadu. Radi muziku za filmove, a trenutno piše muziku za film “Optimist” u kojem Šerbedžija igra glavnu ulogu.
- Svirao sam Leonardu di Kapriju, Karlu Maldenu, Tomu Henksu, Milanu Paniću, guvernerima i senatorima iz Kalifornije. Tambura je veoma popularna u Americi, a Amerikanci srpskog porekla, kao što su Bob Samardžić, Piter Kosovac, DŽeri Grcević i diva, “kalifornijski slavuj” Lisa Milena Simikic, predstavljaju prave ikone tamburaške muzike. Neki od njih, ciji su pradedovi došli u Ameriku, savršeno pevaju na srpskom, a da zapravo ne znaju šta te reci znače - kaže Nikolic.
Govoreci o sadašnjim tamburašima u Novom Sadu i Vojvodini, Nikolic kaže da ima i dalje dobrih tamburaša.

Tambura svira „Larinu pesmu” Nikolic kaže da je malo poznato da je čuvena tema iz filma “Doktor Živago”, “Larina pesma” umesto na balalajkama, zapravo odsvirana na - tamburama. Pošto je film o Rusiji, tambure su prigušili, pa se smatra da sviraju balalajke. „Crne lale” prašile rok Pre nego što je ušao u Veliki tamburaški orkestar RTVNS-a Nikolić je svirao bas i pevao u “Crnim lalama”, koje su osnovane krajem šezdesetih godina. Vokalno-instrumentalni sastav svirao je tada “Bitlse”, “Rolingstonse” i “Šedouze” po vojvođanskim selima.