21.1.2009
Mile Nikolic
Mini-biografija
Rođen 24. oktobra 1954. godine, horoskopski znak Škorpija. Indijansko astrološko nebo stavlja ga u znak Zmija, koji, među ostalim, podrazumeva i njihovu sposobnost da menjaju stvari s kojima dolaze u dodir. Samim tim imaju određene isceliteljske moći, koje pomažu drugima da očiste svoje telo i krv. U bukvalnom i prenesenom smislu... Otac Tugomir, čuveni bas primaš iz prve postave Orkestra Janike Balaža, mati Anka. Završio Nižu muzičku školu, Odsek klavir, i čitav radni vek provodi u Radio Novom Sadu, gde danas rukovodi Velikim tamburaškim orkestrom RUV, na funkciji koncertmajstora. Oženjen je Jasnom, s kojom ima sina Boška, violinistu koji s njim svira u Orkestru Mileta Nikolića. Pasionirani je ljubitelj brendiranih satova. Ovih dana željno iščekuje da mu se rodi unuka, možda cak i o njegovom rođendanu. Pesma koju narucuje u kafani
– "Kada moja mladost prođe".
Svašta Mile znade i "umede", a ponajviše da sve ljubitelje tamburice i glasova "sicanih slavuja" povede na one pute naše nepresušne, žuckaste nostalgije koja nas vraca u neka sretnija i bezbrižnija vremena, u kojima se mnogo više ljudovalo, jer je ljudi više bilo! Uzeti sebi za zadatak da budeš virtuozom u vremenima "kakofonicnim", pred narodom koji problem sluha evidentno ima, ideja je i više negoli romanticna i verovatno baš stoga i imanentna Nikolicu. Jer priča o Miletu Nikolicu i njegovim tamburašima nije prica o onome što smo bili i što smo imali. A i bili smo i imali smo. Međutim, da je pameti i razboritosti, bila bi to i danas priča o onome što jesmo i što imamo. Hoće li vecni i moćni "Srpskoatinjani" umeti da rastumače ovu moju mudrost ostaje nam da vidimo. Štono bi Nikolic rekao – ke sera, sera. I za Mileta i za nas.......
– Zvucnog angažmana, ja imam i svoj privatni orkestar, i mi imamo vrlo lepu saradnju sa Zvonkom Bogdanom, a sviramo i na Petrovaradinskoj tvrđavi u restoranu "Osam tamburaša". Ah, pa znate kako je u kafani... Znate, znate, nego sad mene terate da divanim (smeh)... U kafani se sklapaju najbolji poslovi i padaju najveći dogovori ove države, kako pre 50 godina tako i danas (smeh)... Kad je bila stara Jugoslavija, bilo je veoma lepo raditi ovaj posao. Bilo je veliko tržište, a nama su najbolja publika od svih onih eksjugoslovenskih regiona bili Istrijani. Kad dođe leto, išli bismo da sviramo na more po dva meseca. Sećam se neke davne 1979. godine kad smo išli u Umag i svirali u "Za-zi", gde su te godine svirale i "Neoplante", u ono vreme s Đokom Balaševićem, na terasi, a mi smo svirali dole u pivnici. Mi smo radili od 22 do dva sata, a oni od 20 do ponoći, te bismo onda mi išli kod njih na piće do deset sati, a onda bi oni o ponoći dolazili kod nas, a kad bismo i mi završili, išli bismo dalje pa sve do jutra (smeh)... Hoću reći, u vreme kad sam ja počinjao da radim, bilo je to ono što nazivamo zlatnim dobom, koje se sigurno ponoviti neće. Tad su kafane bile pune bez obzira na radni dan ili vikend. Onda je pred kraj veka došlo vreme kakvo je bilo i narod je ostao bez novca, a kad je narod ostao bez novca, onda smo i mi ostali bez novca!
-Zvucace cudno, ali ja sam rođen u Sarajevu! Moj stariji brat, koji je danas čelista i svira sa mnom u orkestru, rođeni je Novosađanin. A moja "sarajevska epizoda" zapravo je vezana za interesantan splet okolnosti. Naime, moj otac je bio izvrstan muzičar, koji je od prvih dana kad se Janikin orkestar okupio počeo da radi. Dakle, od 1947. godine, kad su radili u Novom Sadu a potom prešli u tadašnji Titograd a današnju Podgoricu, na njihov Radio Titograd. Potom su se vratili u Novi Sad, gde je 1951. godine rođen moj brat, a već 1954. bila je velika audicija za muzičare koji su želeli da rade u Radio Novom Sadu. Budući da je bio izvrstan muzičar, tata, koji je "malko zgrešio" na RNS, dobije ponudu da svira u Radio Sarajevu. A moja mati je u to vreme bila noseća sa mnom... I želeci da ga poseti, mama se zaputi u Sarajevo, a u to vreme je popularni ćira vozio do Sarajeva. Od onog silnog truckanja, kad je mati stigla u Sarajevo, dobije iznenadne trudove i ja se sa sedam meseci rodih u Sarajevu (smeh)... Iako mi je ova pričica danas simpatična, ipak nije ona bila nimalo naivna u ono vreme, jer je bilo pitanje hoću li ostati živ kad sam se rodio, tako "na prečac". Čim sam ojačao, kroz pola godine, vratili smo se u Novi Sad. Uglavnom, tata je tih šezdesetih godina, svirajući s Janikom, svirao i u filmu "Skupljači perja", koji je pobrao sva moguća priznanja, a samim tim proslavio i orkestar u internacionalnom smislu. Pre filma orkestar je radio na Tekijama, koje su tada slovile za popularno okupljalište, da bi nakon filma prešao na Petrovaradinsku tvrđavu. U to vreme moj brat je već učio da svira violinu u nižoj muzičkoj školi, a ja klavir. Nekako spontano, brat je počeo da svira tamburaško čelo, a ja sam, već kad je on počeo da radi u radijskom orkestru, počeo da sviram tamburu, bas prim. Ne bih rekao da je porodica dočekala kao iznenađenje našu odluku da živimo od tambure! Naprosto, moj deda je bio čuveni basista koji je radio u Radio Beogradu još 1937. godine, pa otac, i reklo bi se da je nama u genima da se bavimo tamburaškom muzikom. Možda su naši i želeli da mi budemo nešto drugo, ali brat i ja smo želeli da budemo muzičari (smeh)... Uostalom, naš otac je uvek govorio kako treba da se bavimo onim što volemo. I moj sin se danas bavi muzikom i svira violinu zajedno sa mnom, gore na Tvrđavi.
Od svirca do maestra
– Godine 1972. došao sam da honorarno radim u Velikom tamburaškom orkestru u Novom Sadu koji je vodio dirigent Sava Vukosavljev, dok je šef orkestra kad sam ja po
činjao bio upravo Janika Balaž. Potom sam odslužio vojsku i sve po redu što je trebalo i, praktično, zaposlio se u ovom orkestru 1975. godine. U njemu sam bezmalo tri i po decenije. Da, danas sam koncertmajstor Velikog tamburaškog orkestra RUV, ali nije to baš tako brzo došlo... Kad sam došao u orkestar, svirao sam bas prim, ali sam bio skroz pozadi, četvrti bas primaš. Čika Toša ode u penziju pa ja postanem treći, potom ode moj otac u penziju pa ja postanem drugi. Dok je Janika bio šef orkestra, dugo sam bio drugi bas primaš, a Čiča Sladić prvi, da bih potom, kad je Janika otišao u penziju, 1987. godine, Čiča je preuzeo Veliki tamburaški orkestar, a ja sam sedeo do njega, tj. postao prvi bas primaš. No, to sve tako ne bi išlo po redu i kako tradicija zapoveda da ja nisam imao znanja, umeća i kvaliteta u radu s tamburom, bez obzira na moju genetiku... Čiča odlazi u penziju one 1999. godine i tada kulminira ona šizofreno vođena politika tokom devedesetih, u toj meri da se tvrdi da je tambura turskog porekla, pa nam, kao, orkestar nije ni potreban. I kad sam ja te 2000. godine preuzeo orkestar, nas su ostala svega osmorica. Bilo je to vreme velikih iskušenja za nas, nismo znali hoćemo li opstati. Međutim, kad je na čelo kuće došao Pera Jovanović, u dogovoru s njim, primili smo neke nove mlade momke i orkestar je revitalizovan 2002. godine i ima, kao i kadgod, 20 članova. To je formacija koja je najpoželjnija, budući da ona obezbeđuje izvođenje svih kompozicija i u žanrovskom smislu – od klasične muzike pa do improvizacija, i u tehničkom smislu, koji daje veliki, pun i zaokružen ton svemu tome. To podrazumeva da u orkestru, primera radi, mora biti pet primova – tri prva i dva druga, potom tri prva i dva druga bas primaša, zatim idu dvojica trećih bas primaša, dve kontre, pa dva basa i tri čela i to je ta formacija koja obezbeđuje orkestru kvalifikativ Veliki. Ubeđen sam da smo mi kako sinonim za ovaj grad tako i za Vojvodinu celu. Svako treba da čuva i neguje svoje, i u tradicijskom i u ključu koji ga čini specifičnim u poređenju s drugim regionima. Ja ne znam da li je to dostupno narodu, ali u fonoteci Radio Novog Sada mislim da postoji danas toliko naših snimaka da imam utisak da bi se oni mogli puštati tri godine bez prestanka, pa da bi i onda preteklo! Voleo bih da i orkestar ima svoju televizijsku emisiju koja bi prikazivala kako sve naše znanje tako i muzičko nasleđe ovog prostora.
Kad zaigra srce u primaša
Ciji su ono mališani
Pošalji komentar
{ Last Page } { Page 5 of 15 } { Next Page }
|
O meni
« July 2026 »
| Mon | Tue | Wed | Thu | Fri | Sat | Sun | | | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 |
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Linkovi
Tamburasi
Besplatna muzika
Mobilni telefoni
Video
Kategorije
Zadnje napisano
Bozo Potocnik
Deronje 2008
Za kafanu Spartak svi su znali
Suboticki tamburasi
Mile Nikolic
Moma najmladji clan 8 Tamburasa Janike Balaza
Ansambl ,,Zorule"
Bice skoro propast sveta
Detaljno o svakom instrumentu
Slike(bice ih jos)>...
Sava Vukosavljev
Zvonko Bogdan
Cveta Sladic Cica
Janika Balaz
Ukratko o tamburi
Prijatelji
mrwica93
daca
|
