Noć na mansardu prodire kroz odškrinute prozore i miriše. Postelja bela uštirkana i mirisna zove. San se spušta na kapke nežno i polako.
Karika jedna bitna je i jako važna. Nada spaja niti vlasi, puneći korpu slasti slašću, slađom i od nektara.
Spomenar ispisujem, punim ga letima i zimama, a sve nekako s proleća. Zvuci slavlja, prolamaju se obalom greha i tišine . Miomirisi telesne požude, šire se vetrom nošeni, dok ti, kao i svi oni nezajažljivi gubitnici čekaš, tragajući za slobodom.
Iskonski osećaj huči, kroz gromove seva idila koja se upravo dešava, ali ipak, samo u snovima. Krećeš, pa staneš, korak napred, pa nazad dva...
I onda mi priđeš, dahom vrelim izjavljuješ mi lljubav i govoriš, kako je život more, večno prostranstvo, gde smo ti i ja dva alasa koji plove kroz bure i oluje gde retko sunce probija.
Ledeni dah varniči iz mene. Hitam ka obali slasti željna utapanja u vrisku svom. Ekstaza na momente isijava i spaja te dve karike u jednu. Vlasi niti isprepletane su u grivi sunca, kiše i oluji straha.
Sve miriše na mraz, onaj prvi. Moja tuga i sreća u mešavini su vina koje se proliva u potocima niz slepe ulice.
Jutro na mansardi blago je i tiho.
Karika jedna bitna je i jako važna. Nada spaja niti vlasi, puneći korpu slasti slašću, slađom i od nektara.
Spomenar ispisujem, punim ga letima i zimama, a sve nekako s proleća. Zvuci slavlja, prolamaju se obalom greha i tišine . Miomirisi telesne požude, šire se vetrom nošeni, dok ti, kao i svi oni nezajažljivi gubitnici čekaš, tragajući za slobodom.
Iskonski osećaj huči, kroz gromove seva idila koja se upravo dešava, ali ipak, samo u snovima. Krećeš, pa staneš, korak napred, pa nazad dva...
I onda mi priđeš, dahom vrelim izjavljuješ mi lljubav i govoriš, kako je život more, večno prostranstvo, gde smo ti i ja dva alasa koji plove kroz bure i oluje gde retko sunce probija.
Ledeni dah varniči iz mene. Hitam ka obali slasti željna utapanja u vrisku svom. Ekstaza na momente isijava i spaja te dve karike u jednu. Vlasi niti isprepletane su u grivi sunca, kiše i oluji straha.
Sve miriše na mraz, onaj prvi. Moja tuga i sreća u mešavini su vina koje se proliva u potocima niz slepe ulice.
Jutro na mansardi blago je i tiho.
Objavio
scarlet u 20:16 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (7) | Pošalji komentar
, i voda je dovoljna za inspiraciju.
