Uostalom, sutra je novi dan... https://www.blogoye.me/scarlet/ sr Fri, 04 Sep 2026 09:23:27 +0200 BlogOye! Krenula sam putem koji sam osećala svojim. Bila sam sama i svesna hladnoće koja me okružuje. Zakoračila sam i okrenula leđa svemu što je nekad bilo moje. Ponovo sam bila svesna sebe i ponovo sam plakala. Vreme je teklo dok sam jurila propuštenim stazama. Krošnje zelenila i buseni korova spoticali su na svakom koraku. Vrtlog neproživljenog kao peščana oluja brisao je sve pred sobom. Stajala sam sama u jeci eha koji me je godinama pratio. Iznova sam postajala svesna pustoši oko mene. U sebi sam klicala dok sam na glas jaukala. Smejala sam se dok sam klovnovskim grimasama masu uveseljavala. Napokon sam koračala putem koji je davno trebao biti moj. Ovog puta sam otišla dalje nego što sam se nadala. Bila sam u bunaru toliko vremena da sam bledih obraza ostala. Nisam bila svoja. Bila sam nečija. Zato sada jurim u nepoznato ne čekajući ništa. Živim u momentu kao da je juče dan nastao. Hodam putem za koji znam da je moj. Crvenim, jer sam bila pokojnik. Patim, jer sam dahtala, a nisam disala. Iznova prvi dan proživljavam. Vrištim od sreće dok plačem. Iznova dišem. Srećna sam. Thu, 08 Dec 2011 23:47:00 +0100 https://www.blogoye.me/scarlet/91770/ U pomračini stoje dve prilike koje sliče silueti jedinke. Noć je pala na grad i tamom zavila slike sa potamnelih razglednica. Dve siluete po gradskim ćoškovima umnožene fotokopir aparatom gužvu stvaraju, rajsnedlama prikačene po stablima bagremova. Pognute glave i uvučenih ramena dočekujem zimu. Sablasne prilike i neprilike prijatelja, poznatih i nepoznatih mimoilaze se međusobno, ne dotičući se. Kap po kap uspomene kaplju po kori bagrema dok on pamti u žlebove zapisujući peščanike vremena. Moja tuga je bezgranična, ali je želja još uvek veća. Hej Ti, koji koji sve čuješ i razumeš- okreni se i pogledaj me. Ne želim više da budem silueta koja drhturi u masi sama. Ne želim i ne mogu da ćutim, jer ću početi da psujem i u tišini jecaja da plačem. Krenuli smo svi zajedno da bismo se razišli i pronašli tek na kori drveta. Primeti nas - Hej! Saslušaj nas. Šuškaju opali listovi i osušene grane pod nogama ljudi koji svoje korake više ne čuju, dok horde jurišaju. Topot iz daljine zloslutno se pojačava. Oluja stiže.           Sat, 23 Oct 2010 20:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/82352/ Sirene su mitska bića. Bića o kojima sve curice maštaju i poistovećuju se sa njima. I ja sam svojevremeno imala kont u glavi kako bi bilo lepo biti sirena, ploviti morima, zavoditi i voditi sa sobom u dubine neoprezne mornare.  Taj san mi se i dan danas vraća iako više nisam curica i ne maštam kao ranije, mada  su mi Petar Pan i izgubljeni dečaci i dalje jedna od omiljenih maštarija. Bez obzira na sve, moje mišljenje je i dalje, da su sve sirene jednim delom sebe i žene, jer žena je ona koja pamti i  nikad ne zaboravlja. Moram da priznam: ja sam danas bila nimfa i uživala sam u tome. Mogla sam da osetim momenat dok se u meni budila sva jaka i ponosna, mila i smrtonosna. Trudila se da me nadjača i preuzme nadamnom kontrolu. Kratko sam razmišljala, u nedoumici da li da joj dozvolim da ostane ili da je spakujem i sakrijem ključ u dubinama Danubijusa. Jbg. bila sam svesna da kad bude došao onaj momenat,  ključni momenat: ja- muzika, ja-pesma, ja-harfa, kad budem zapevala- sve će biti trajno izgubljeno! U tom momentu, zavođenje i moć bili bi osuđeni na trajnu propast. Ipak treba razmišljati i o posledicama! Zar ne?! Zbog svega toga, svečano obećavam, da dok ne naučim fantastično da sviram i pevam uz harfu, da ću biti samo žena, a nimalo sirena i da ću se sa svim svojim ženskim čarima, uključujući i manipulaciju, boriti da nadjačam sirenu u sebi, vojujući pobede strpljenjem, činjenicama i isključivo ženskim čarima i naravno pamecu (ako se moja malenkost moze uopšte pohvaliti istom). No,  da se vratimo početku i temi: sirena ili žena. Verovatno je totalno debilno vagati i vršiti poređenje, jer smo mi sve, pomalo i jedno i drugo. I zato, živela NOB-a sirena- žena! P.s: Ja nisam feministkinja. Ja sam samo tajni obožavaoc nimfi ptičjih glava, polužena i poluriba, kao i Petra Pana i mitova. I da, on- moj muškarac i ja i dalje plovimo uzburkanim morima života na palubi zajedničkog broda, kako kad jače ili slabije svezani za jarbol istog. Čvrstina čvorova i dalje zavisi od toga ko manje ili više falšira (ili ko pre pronadje zicu ge na harfi). P.s: Odoh da naučim da sviram harfu i da pevam uz nju!   Sat, 05 Jun 2010 09:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78517/ - Daj jebote, ma šta više čekaš?! Koliko ti treba da shvatiš da ti vreme odmiče! Nikad više nećeš imati ove godine, već samo koju plus više! - gledala je u Milu i besno frktala na nju. Ona je bila naš glas razuma. Uvek tu, uvek spremna da saopšti i ono što se ni jedna druga ne bi usudila. Prozvana, nesposobna da se brani, Mila je zaplakala. - Bih ja, veruj mi, samo više nisam sigurna da li želim. Ne znam da li je sve vredno toga i da li se problemi rešavaju na taj način. Beba... Ne znam da li je ON vredan toga da mu je podarim. Nisam sigurna više ni u sebe jesam li sposobna da se brinem i borim za novi život. Ta ni svoj nisam u stanju da držim pod kontrolom! Gledala  sam ih nemo, nesposobna da se  umešam u razgovor. Kako biti pametan? Kako razlučiti na pravi način šta kome reći kako kad i mene muče slične stvari?! Jadna je  ona kad ne ume da se bori za sebe, a samim tim ni za svoju nezačetu budućnost, a jadna sam i ja kad stojim sa strane i kroz sopstvene suze žaleći nju, žalim samu sebe. Nenalazeći reči, odlučila sam da ostanem nema. Prepustiću našoj drugi da joj bude drug i za mene i da je ubedi kako je nebitno sve ostalo do nje same. Možda ubedi i mene. Druga je to već znala, jer je u tom momentu krenula u napad, uz više nego besno frktanje. Mislila sam da će nas obe odalamiti. - Kako ste glupe! Zar ne znate da je majka ona koja rađa i stvara kroz sebe novi život, a samim tim rađa i novu sebe. Nikad više da te nisam čula kako lupetaš, jer ću te umlatiti! A ti, ti si još gora! Ti ni ne pričaš, ni ne misliš, već samo ćutiš! Dokle više misliš tako?! Suoči se sa vremenom. Stajala sam i pokušavala da dođem do reči, dok se Mila kroz suze smeškala i širila ruke, svesna da nam je drugarica u pravu. Ja sam skrušeno, spuštene glave, tražila način da ne ostanem nema i da možda kažem koju pametnu. Međutim, one su me preduhitrile, grohotom smejući se grlile su me. Nakon toga, meni je ostalo samo da dobro razmislim o rečima koje su nas sve tri tako jako pogodile i da se zahvalim usudu na njima dvema koje su svaka na svoj način slika i prilika mene same. U životu je najveće bogatstvo imati prijatelje, ali one prave, one koji umeju da vole, da viču, ali i da pomognu. Surova istina na sirov način izrečena, ume da bude veća pomoć od slatkorečivih komplimenata i zaobilaznih prečica razgovora. Imati pored sebe prave ljude najveći je blagoslov, jer tako nikada nisi sam i glas razuma ne mora da bude tvoj lični kolebljivi um već nepristrasni savet ljudi koji te vole i koji ti uvek žele samo najbolje. Dobri prijatelji zlata i soli vrede   Tue, 01 Jun 2010 10:22:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78424/ -Ej, ajde skloni ovo, dodaj mi ono, uradi mi samo to ili možda još ovo. I zaista mi nisi jasna. Ma šta ti je mila?! Stalno si nešto umorna i uvek ti nešto fali! Duša spava, duša sanja, duša je raspoložena ili ne dao Bog neraspoložena. - Htela sam samo nešto da te pitam... - Danas nemoj, jer nije mi dobro, nemoj molim te, samo sada nemoj, jer mi je upravo sve potaman. - A sutra? - Za sutra još uvek ne znam, ali predpostavljam da neću biti u stanju da te saslušam. Unapred si mi pokvarila dan i za sutra. Katapult. Bajke su ipak samo priče za curice, a život je škola za odrastanje velikih devojčica. - Mila, šta ti je? Što ćutiš? Već danima se samo smeškaš i klimaš glavom. Ta nemoguće je da ti je baš sve potaman?! - Dušo, ma sve je ok. Sada je sve ok. Eh mila, mladost je ludost, a ti si budala.   Sat, 29 May 2010 23:10:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78381/ Imala je krupne plave oči, buckavo lice i dugu plavu kosu. Uvek vesela i razdražljivo snena, očiju zamućenih od koječega a racia na nivou deteta večnog. Mlada i nesrećna. Htela je  potomstvo toliko jako da joj ništa drugo nije bilo bitno. Novac je nije zanimao i sa njime se nije bavila sem kao egzistencijalnim sredstvom. Radila je, uvek vredna i željna dokazivanja kao dete koje traži potvrdu da makar u nečemu vredi. Kad sam je tek upoznala, nisam znala gde da je smestim: da li među one naivne i predobre ili proforme dobrice. Pustila sam da vreme odluči. Strah i zlostavljanje, nesigurnost i manjak samopouzdanja, stvari su koje same umeju da sevnu i otkriju se. Ona je bila uplašena, a predstavljala se jakom, bila je slaba, a pravila od sebe stenu.U stvari, što sam je više upoznavala, sve mi se više sviđala i sve sam više imala potrebu da je štitim i otimam zamkama života. Bez obzira što sam 10 god starija, generacijski jaz među nama ne postoji. U ponekim momentima, ali samo u ponekim, vidim sebe u njoj, sebe  pre mnogo godina, kao i sebe sada, kao stariju i "pametniju" neznalicu. U petom razrednu osnovne škole, razredna starešina je pozvala moje roditelje na sastanak i objasnila im kako sam ja jako dobra devojčica, vredna i radna, ali sa psihološke strane gledišta, imam problem koji je dovodio do toga da sam uvek prva u odbrani onih koji su ugroženi, nebitno da li svojom ili tuđom krivicom. Nakon tog , kao što se da očekivati od roditelja koji svom detetu žele najbolje, vredno se radilo na tome da mi se utuvi u glavu kako uvek treba prvo sagledati sve aspekte dobra pa potom i zla, pa tek onda prosuđivati. Ko je ikad bio u pravu: svi oni tada ili ja sada? Je li dobrica proforme ili zaistinski? Jesu li uspeli da mi utuve ili ne? Ne znam. Vreme će da presudi.   Wed, 19 May 2010 20:28:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78191/ Pada li pada! Fijuci nevremena se nastavljaju dok sneni pogled vreba kroz kišnu zavesu trag jutra koji se ne nazire. Kao da su se dani spojili u jedan razdvojeni samo mrakom i mesecom. Na tavanu je sumorno. Krovni prozori nepregledna su tuga. Samo nebo pod kišnim kapima prikazuju i njihanje krošnji koje prete da se onako visoke poviju i pokleknu pod jačinom nameta. Muka mi je i od same pomisli da kročim iz sumornog potkrovlja na još sumornije, mokre i granama zasute ulice. Muka mi je od pustih sokaka i užurbanih koraka kišobrana koji jedva izdržavaju udare vetra severca sa zapada. Prognoza ne daje nadu, sve do sutra na repertoaru je jesen. Shodno tome, želim da prespavam ovaj dan i da sa grejalicom kao vernim psom ispratim zimu u 3 lepe, da spakujem toplu odeću na vrh Himalaja i da danas pretvorim u sutra. Čarobna pilula se traži komada jedan.       Mon, 17 May 2010 09:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78133/ Kako je lepo imati slobodan dan i uživati u njemu. Neradna subota, pa ti ne smeta ni što kiša pada bez prestanka, što su odvodi kanalizacije zapušeni te se voda sliva ulicama, a ti potocima ploviš mokrih nogu i pevaš u sebi,  kako je divan mesec maj... Dani kao ovi umeju da inspirišu više od bilo čega. Da krenem samo od ručka: skuvan je sa ljubavlju, napravljen natanane bez žurbe i kašnjenja- kad nigde ne hitaš, sve postigneš i pre vremena. Mir i tišina. Uz omiljenu muziku i koju dobru epizodu humorističke serije, puštam da mi danak ovaj odmiče i ne nerviram se suviše zbog protoka vremena. Dovoljno mi je i ovo prepodne bilo da napunim baterije... Gle i sunašce se pomalja?!  Sitnice, toliko bitne i toliko važne da nose jače i od euforije!  Samo su jedan dah i momenat bitni u tom kontu u glavi... Nalakćena na prozoru, iščekujem dugu i sanjam budna... Čekam te.   Sat, 15 May 2010 14:54:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/78088/ Prolećni sneg... Vataste pahulje pokrivaju travnate površine. Topola cveta. Gradskim autobusom plovim ulicama grada. Setno posmatram obližnji park i kuče koje se u njemu igra. Vlasnica ga prati, koraka žurnog vrši pritisak na njega da obavi što pre ono zbog čega su tu, jer žuri. Kuca je razigrana, željna zemlje, prirode i nestašluka. Ne ferma je. Na ćoškovima bulevara tezge se šarene. Cveće svakojako, u kofama izloženo, mami prolaznike i nudi svoj dah prirode. Prve kale, prvi šeboji i jagode, kao šlag na torti. Obožavam proleće i njegove intezivne boje, miris sveže i jedre tek pokošene trave, rosu jutra po njenim vlasima i i svežinu noći po njoj rasutu. Bus je prepun. Prozori su otvoreni. Toplo je. Beton se već zagrejao- malo mu je trebalo.   Žmirkam i tražim oazu u gradu prepunom asfalta... Misli me vraćaju zalenoj površini travnjaka, kuci, čija je sloboda samo na tren oslobođena, cvetnoj pijaci neoporezovanih uglova i kontraverzi prirode u kofi. Beton-zemlja- asfalt- priroda- kofa. Oaza?         Fri, 07 May 2010 01:47:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/77928/ Noć na mansardu prodire kroz odškrinute prozore i miriše. Postelja bela uštirkana i mirisna zove. San se spušta na kapke nežno i polako. Karika jedna bitna je i jako važna. Nada spaja niti vlasi, puneći korpu slasti slašću, slađom i od nektara. Spomenar ispisujem, punim ga letima i zimama, a sve nekako s proleća. Zvuci slavlja, prolamaju se obalom greha i tišine . Miomirisi telesne požude, šire se vetrom nošeni, dok ti, kao i svi oni nezajažljivi gubitnici čekaš, tragajući za slobodom. Iskonski osećaj huči, kroz gromove seva idila koja se upravo dešava, ali ipak, samo u snovima. Krećeš, pa staneš, korak napred, pa nazad dva... I onda mi priđeš, dahom vrelim izjavljuješ mi lljubav i govoriš, kako je život more, večno prostranstvo, gde smo ti i ja dva alasa koji plove kroz bure i oluje gde retko sunce probija. Ledeni dah varniči iz mene. Hitam ka obali slasti željna utapanja u vrisku svom. Ekstaza na momente isijava i spaja te dve karike u jednu. Vlasi niti isprepletane su u grivi sunca, kiše i oluji straha. Sve miriše na mraz, onaj prvi. Moja tuga i sreća u mešavini su vina koje se proliva u potocima niz slepe ulice. Jutro na mansardi blago je i tiho.   Azra Kao Ti I Ja - Watch the top videos of the week here   Wed, 05 May 2010 20:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/scarlet/77832/