Njih dvoje, uramljeni u prelepi ram. Držeći se za ruke, u koraku su istog koraka. Slika vedre budućnosti. Krošnja Tise, nadvijajući se nad njima, pruža senu u pozno popodne. Kočije čekaju. Konji su upregnuti, okićeni. Kreću prvo u kas, pa u prelepi ples Mocartove 5-te simfonije. Čini se da kočijaš tu nema previše posla. Oni, sami, igraju u ritmu njihovog srca. Emocije odražavaju boje. Nebo u sutonu, vatreno je na zapadu. Reka se talasa. U izmaglici daljine, nazire se most, čija metalna konstrukcija, tiho blagosilja.
Njih dvoje, kreću se, izlaze iz okvira slike i odlaze.
Istok je u tmini. Metalna konstrukcija škripi, najavljujući, nadolazeću oluju. Reka huči, prima u sebe polomljene grane. Ples se u korak raskoraka pretvara.
Zvuci muzikanata sve su tiši.
Njih dvoje, kreću se, izlaze iz okvira slike i odlaze.
Istok je u tmini. Metalna konstrukcija škripi, najavljujući, nadolazeću oluju. Reka huči, prima u sebe polomljene grane. Ples se u korak raskoraka pretvara.
Zvuci muzikanata sve su tiši.
Objavio
scarlet u 01:54 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
